St.Petersburg Times, Florida
4. januar 2000.

Uvodnik

ISPITIVANJE NATO-a

Umesto sto prigovaraju, zvanicnici SAD bi trebalo da pozdrave to sto medjunarodni tribunal razmatra proslogodisnju vazdusnu kampanju protiv Jugoslavije.

Glavni tuzilac za ratne zlocine Ujedinjenih nacija je zapoceo formalno razmatranje NATO akcija tokom kampanje vazdusnih napada na Jugoslaviju proslog proleca. Portparol Klintonove administracije je ovo razmatranje tuzioca nazvao "potpuno neopravdanim," ali zvanicnici SAD bi trebalo da umesto toga pozdrave ispitivanje tuzioca. Ako su NATO piloti i komandanti delovali u skladu sa medjunarodnim zakonom i sopstvenim pravilima angazovanja, oni nemaju cega da se plase od tribunala koji je ustanovio reputaciju po skrupuloznoj pravednosti u slucajevima koji se ticu zlocina na Balkanu. Tuzilac Karla de la Ponte primecuje da ova stvar sa NATO nece biti prioritet, jer je njeno osoblje angazovano u istragama ozbiljnijih optuzbi protiv srpskih snaga, ukljucujuci tu i "istrage o genocidu, o telima u masovnim grobnicama." 

Zvanicnici tribunala kazu da nije bas verovatno da ce razmatranje NATO-vog vazdusnog rata imati za rezultat formalne optuzbe protiv personala iz SAD ili vlada drugih NATO zemalja. Medjutim, istraga je vazna iz drugih razloga. Kredibilitet SAD, kao i kredibilitet medjunarodnih napora da se osude ratni zlocni, bice iskompromitovani ako Vasington koristi svoju snagu da presece ovaj proces kratkim postupkom. 

Tokom pregovora 1998. godine za ustanovljavanje trajnog medjunarodnog suda za ratne zlocine, Klintonova administracija je pokusala da ogranici ovlascenje suda i da SAD i drugim stalnim clanovima Saveta bezbednosti UN da moc veta nad njegovim radom. Delegati su s pravom odbacili ovo.

Kao stvar prakticne prirode, briga da bi medjunarodni sud mogao da iskompromituje suverenitet SAD je neopravdana. Vojna super sila kao sto je SAD bi lako mogla da zameni medjunarodni sud angazovan u frivolnim ili politicki motivisanim procesima. 

U svakom slucaju, rad Medjunarodnog tribunala za ratne zlocine za bivsu Jugoslaviju je sve osim frivolan ili politicki neobjektivan. Primenjivanjem vladavine zakona za sudjenje nekima od onih odgovornih za zlocine na Balkanu, tribunal je poslao poruku ce da ratni zlocinci tamo i bilo gde drugde biti proglaseni krivim. Ako se sud gleda kao orudje SAD i NATO, ili bilo kog drugog bloka, on ce brzo izgubiti svoj autoritet. 

Cak i velike demokratije ponekad snose odgovornost za nedela pocinjena u jeku bitke. Medjutim, velike demokratije su spremne da se suoce sa tim nedelima - cak i, kao u slucaju prijavljenih zlocina iz korejskog i vijetnamskog rata, ako je potrebno vise godina ili decenija da se pravda izvrsi. 

SAD i NATO su intervenisali na Balkanu da zaustave zlocine od strane srpskih snaga. Ipak, na stotine civila je poginulo tokom NATO vazdusne kampanje na metama u Srbiji, daleko od zlocina koji su vrseni nad etnickim Albancima na Kosovu. 

Pravedno razmatranje bi trebalo da utvrdi da su srpski civili koji su poginuli tokom vazdusnih napada NATO bili zrtve rata, ne ratnih zlocina. Jedna velika zemlja bi trebalo da bude voljna da se podvrgne takvom razmatranju kao delu procesa izgradnje medjunarodnog suda sa kredibilitetom i snagom da buduce ratne zlocince dovede pred lice pravde. 

[ Ostali clanci i misljenja ]

Copyright 2000 beograd.com. All Rights Reserved.