The Irish Times
6.januar 2000.

CHRIS STEPHEN

ISTRAGA RATNIH ZLOCINA SE OKRECE KA NATO-u

JUGOSLAVIJA: Vecina osoblja jugoslovenske drzavne televizije u centru Beograda otisla je kuci te noci kada su rakete pogodile zgradu. U ranim jutarnjim casovima, na vrhuncu NATO-ve prolecne kampanje bombardovanja, rakete su udarile u krov i presekle napola nekoliko spratova, pre nego sto su eksplodirale duboko unutar zgrade. Dvanaest ljudi je poginulo, ukljucujuci tu i sminkerku koja je radila do kasno. "Ratni zlocin!" kazu Srbi, isticuci da je NATO opravdavao ovaj napad time sto je zeleo da ucutka TV stanicu jer siri propagandu. Zenevska konvencija, kazu oni, jasno kaze da se u ratu zivot moze oduzimati samo tamo gde je to vojna neophodnost.

Ovaj incident se smatra za jedan od mnogih za koje glavni tuzilac Haskog tribunala za ratne zlocine, g-dja Karla Del Ponte, kaze da ih proucava, da vidi da li opravdavaju istragu protiv NATO clanica. 

Ovo pitanje je otvoreno ove nedelje, kada Jugoslavija lansira paralelnu akciju pred drugim tribunalom, Medjunarodnim sudom pravde, sa optuzbama da je osam clanica NATO prekrsilo pravila UN o mesanju u suverenitet drugih clanova. Kriticari SAD kazu da je SAD 1998. godine stavila veto na planove za stvaranje stalnog medjunarodnog suda za ratne zlocine zato sto nije zelela da vidi sopstvene trupe na sudjenju. 

Tesko je videti kako legitimnost suda za ratne zlocine - koji je optuzio vise od 100 ljudi, uglavnom Srba, iz ratova u Bosni i na Kosovu, ukljucujuci tu i jugoslovenskog predsednika Slobodana Milosevica - moze da prezivi, osim ako sve strane nisu podvrgnute ispitivanju krsenja ljudskih prava.

Portparol Tribunala UN za ratne zlocine, g. Pol Rizli, insistira na tome da NATO nije imun na sudjenje. "Mi smo veoma osetljivi na tvrdnje da bi bilo koja strana bila izuzeta od nase istrage," rekao je on listu The Irish Times. "Tribunalu je vazno da svaka strana u konfliktu pada pod nasu istragu." Osnova Zenevske konvencije je skoro paradoksalna: uvesti zakon u rat zaustavljanjem ubijanja koje nema nikakav vojni cilj. NATO kampanja bombardovanja bila je kontroverzna jer su mnoge njene mete izabrane ne zbog vojnog znacaja, vec zato sto bi njihovo bombardovanje izvrsilo pritisak na Milosevicev rezim da pristane na uslove mirovnog sporazuma. Ove su ukljucivale elektrane, naftne rafinerije i mostove, daleko od zone borbi. 

Neke diplomate kazu da Tribunal mora vise da izvestava javnost o svojim istragama - s obzirom na sumnje da NATO nece biti optuzen jer NATO zemlje placaju vecinu racuna ovog suda. "Zapadne demokratije mogu da zadrze moralnu visinu samo ako su spremne da se otvore za istragu nakon dogadjaja," rekao je g.Dankan Bulivant, autor izvestaja o Kosovu uradjenog za Londonski Centar za evropsku reformu, koji uskoro treba da bude objavljen. 

"Bilo je nekih aspekata NATO kampanje protiv Jugoslavije koji krse prihvacene norme ratovanja, najveci primer za to je bombardovanje TV stanice. NATO je namerno gadjao nenaoruzane civile koji nisu ratnici, u tome je stvar," rekao je on.

[ Ostali clanci i misljenja ]

Copyright 2000 beograd.com. All Rights Reserved.