The Ottawa Citizen
10. januar 2000. 

Mike Blanchfield

Jugoslovensko etnicko ciscenje nije Holokaust

Kanadski kriticar jugoslovenske kampanje bombardovanja kaze da je NATO kriv za 'zlocin protiv istorije'

Kao mirovni aktivista, pravnik i Jevrejin, profesor prava iz Toronta, Majkl Mandel, kaze da se gnusa proslogodisnje odluke NATO-a da bombarduje Jugoslaviju u odbrani progonjenih kosovskih Albanaca. 

A Jevrejin je taj u g. Mandeli koji cini da on ljutito kljuca zbog svih poredjenja etnickog ciscenja Kosovara sa progonom Jevreja u nacistickoj Nemackoj tokom Holokausta. On smatra da nema poredjenja ova dva akta agresije i da je proslogodisnja odluka NATO-a da priskoci u spas Kosovara sramotna. 

"Za mene je ova manipulacija sa Holokaustom, gde se on koristi da opravda ovu strasnu agresiju, zlocin protiv istorije," kaze g. Mandel, profesor na Pravnom fakultetu Osgoode Hall. "Kao Jevrejin, ovo smatram monstruoznim." 

Njegovo strasno protivljenje bombardovanju dele mnogi - narocito vecina Srba - ali je on otisao predaleko u njegovom izrazavanju. Pravnik se pojavljuje kao portparol medjunarodne grupe pravnika, od kojih su mnogi Kanadjani, koji zele da se vrhovni politicari iz NATO zemalja - Zan Kretjen i Lojd Oksvorti iz Kanade, Bil Klinton iz SAD i Toni Bler iz Velike Britanije, da navedemo samo neke - dovuku pred medjunarodni sudom za ratne zlocine u Hagu, kao ratni zlocinci. 

Steta koju su oni naneli civilima i njihovoj infrastrukturi u Jugoslaviji tokom 78-dnevne kampanje bombardovanja je bila ratni zlocin, smatra grupa g. Mandele. 

G.Mandel i njegova pratnja sastali su se u junu sa bivsim tuziocem Luiz Arbur, da je ubede da podigne optuznicu protiv zapadnih lidera. Sudija Arbur, koja je posle toga napustila to mesto i presla na mesto u Vrhovnom sudu Kanade, upravo je bila podigla optuznicu protiv jugoslovenskog predsednika Slobodana Milosevica kao ratnog zlocinca. A u novembru je grupa g. Mandela provela skoro tri sata sa Karlom del Ponte, naslednikom sudije Arbur, pokusavajuci da je ubede da sprovede istragu protiv zapadnih lidera. Tribunal je izdao saopstenje u kome se kaze da zvanicno ne istrazuje zapadne lidere. 

Grupa g. Mandele je podnela rezime cinjenica Tribunalu, u kome su iscrtani zlocini koji ona smatra da su pocinjeni. Narocito se navodi bombardovanje putnickog voza, srpske televizijske stanice i izbeglickog konvoja kod kosovskog grada Djakovica. 

Ova tuzba je ista kao i zvanican protest jugoslovenske vlade na Svetskom sudu, koji je Srbija podnela ove nedelje. 

"(Grupa g. Mandela) radi ovo u svoje ime," rekla je Ljiljana Milojevic Borovcanin, jugoslovenski diplomata u Otavi. "Generalno govoreci, jugoslovenska vlada pozdravlja aktivnosti koje se sirom sveta preduzimaju da se obelodani istina i pravda po pitanju NATO rata protiv Jugoslavije." 

G. Mandel je pozvao jugoslovensku ambasadu proslog proleca, tokom bombardovanja, i njeni zvanicnici su mu izneli svoje "bele knjige," dva vezana izdanja sa grafickim fotografijama povredjenih ljudi, medju kojima je mnogo dece, i spaljenih sela. G. Mandel, rodjen u Kanadi nakon drugog svetskog rata, od roditelja koji su pobegli iz Poljske jednu deceniju pre nego sto je zapoceo Holokaust, podneo je dokumenta jugoslovenske vlade kao potporu svog rezimea. 

Tuzba Srba poziva Svetski sud da osudi NATO agresiju i da osudi osvetnicko nasilje protiv Srba na Kosovu nakon sto su NATO trupe oslobodile ovu teritoriju proslog juna. Ona naziva napade na Srbe koji se od tada vrse "genocidom." 

Ali genocid nije rec za koju g. Mandel smatra da se moze primeniti na ono sto se desavalo kosovskim Albancima. 

"Genocid? Nije bilo genocida na Kosovu. To je bio obscenost." On je rekao da je bio licno uvredjen "cinicnom upotrebom tog termina".

Dakle sta bi trebalo uraditi na Kosovu? G. Mandel ne govori puno o tome. On krivi zapadne vlade - naime SAD - zbog izolacije Jugoslavije i izazivanja etnickog krvoprolica. On istice da SAD ima najvecu zatvorsku populaciju u slobodnom svetu, da je u SAD prosle godine izvrsena smrtna kazna nad 90 ljudi, da je SAD izgubila moralnu osnovu po pitanju ljudskih prava zbog niza grehova pocinjenih u Juznoj Aziji i Centralnoj i Juznoj Americi tokom godina. 

"Ljudi koji imaju moc da sklapaju mir su u Vasingtonu. Umesto sto su bacili 10 milijardi dolara na bombe, mogli su investirati u mir." 

G. Mandel ne moze tacno da kaze kako bi se mir bio mogao kupiti. 

Ali on insistira na tome da je do vecine stete i nasilja prema kosovskim Albancima doslo nakon NATO bombardovanja - a ne pre. 

"Nije bilo apsolutno nikakvog opravdanja za intervenciju. Ona je nanela mnogo vise stete nego dobra. Skoro svako ko je mrtav bi danas bio ziv," rekao je g. Mandel. 

Nije bas tako, kaze kanadski general-major Majkl Mezonev.

Od decembra 1998. do 20. marta 1999., cetiri dana nakon pocetka NATO kampanje bombardovanja - general Mezonev je bio na celu ekipe medjunarodnih posmatraca OEBS na Kosovu. Mada nije bilo nasilja sa obe strane, rekao je, nasilje Srba protiv Albanaca je bilo veliko.

"Albanci nisu uzvratili adekvatnom merom," rekao je general Mezonev. "To je sigurno bila atmosfera represije." 

General Mezonev je rekao da su njegovi posmatraci videli kako se granatiraju bespomocna albanska sela i veliki broj seljana kako beze, plaseci se da ostanu u svojim domovima. A on licno je setao medju lesevima uoci masakra u Racku u januaru 1999., u kome je ubijeno 45 etnickih Albanaca, ukljucujuci tu i decaka od osam godina. To je bilo nedelju dana posto su Albanci ubili dva srpska policajca. 

"Nije bilo apsolutno nikakvog osecaja proporcionalnosti," rekao je on. "Nasi momci su videli tenkove kako pucaju u kuce... Ja sam i sam tenkista. Ja nikad ne bih pucao na okupiranu civilnu kucu." 

Sto se tice g. Mandela, sve sto general Mezonev hoce da kaze je da je njegovo demokratsko pravo da iznese svoje misljenje. 

Zvanicnici vlade SAD dovode u pitanje motive g. Mandela. 

"Ideja da ovo moze da bude presedan dovela bi do toga da mnogo ljudi bude umesano," rekao je jedan zvanicnik Stejt Departmenta u Vasingtonu. 

"Ja takodje mislim da mnogi ljudi smatraju za parodiju sistema da se on uopste koristi ovako i da zaista nema nikakvog osnova za sudski postupak."

[ Ostali clanci i misljenja ]

Copyright ©2000 beograd.com. All Rights Reserved.