Independent
7. februar 2000. 

Robert Fisk:

Krvava istina o tome kako je NATO izmenio pravila 
da bi dobio `moralni rat` u Jugoslaviji

Za mene je dokaz bio krajem jugoslovenskog rata, kada je NATO bombardovao bolnicu u Surdulici, 31. maja prosle godine. Srpski vojnici su se krili u podrumu, civili izbeglice su spavale iznad njih. Vojnici su preziveli, civili su poginuli u napadu, a Dzejms Sej, NATO-v kralj za objasnjenja, je objavio da je to bio "vojni cilj". 

Da li je znao - da li je NATO znao - da je ova zgrada bila bolnica, da tu ima civila, kao i jugoslovenske vojske koja se tu krila? Naravno, jugoslovenska vojska je koristila sopstveni srpski narod kao ljudske stitove. I treba da ju je stid. Ali ako je NATO znao za ovo, onda je prekrsio medjunarodne zakone. Clan 50, paragraf 3 Protokola 1 Zenevske konvencije iz 1949. godine specificno zahteva cuvanje zivota civila cak i u prisustvu "pojedinaca koji ne potpadaju pod definiciju civila". 

Tela mrtvih izbeglica su poredjana na popodnevnom suncu na dan njihove smrti. Jedna devojcica tinejdzerskih godina lezala je na travi par metara od knjige ljubavnih pesama. Njena tragicna ljubav i smrt su istrazeni i list The Independent je pisao o tome u novembru. Nju je ubio NATO. Kao i mladog i briljantnog studenta matematike, koji je poginuo dok je pokusavao da spasi ranjene na mostu na Varavarinu. Jedan americki mlaznjak je bombardovao uski stari recni most, i ubio civile koji su prelazili most. Bilo je to na dan jednog sveca u Varvarinu i na pijacni dan - napad se dogodio oko 13h - a most je bio isuvise uzak da bi tenk mogao da ide preko njega. 

Samo zato sto nije bilo tenka na mostu u to vreme, rekao nam je g.Sej, ne znaci da tenk nije presao preko njega. Ali most je bio isuvise uzak za bilo koji jugoslovenski tenk. A oko 20 minuta nakon prvog krvavog napada, jos jedan americki mlaznjak je napao, bas na vreme da ubije spasioce. Devojku, koja je upravo dobila najvisu nagradu na svom beogradskom fakultetu, ubio je ovaj americki pilot dok je pokusavala da izvuce ranjenog coveka sa ulice. Ista ta bomba je usmrtila i lokalnog svestenika koji je izasao iz svoje crkve.

Unaokolo po polju su lezali, izgleda, delovi omiljenog oruzja NATO, kasetnih bombi. One su bacane po celoj Jugoslaviji, a vecina njihovih civilnih zrtvi bila je na jugu Srbije. Kasetne bombe su raskomadale mnoge albanske izbeglice u greskom gadjanim konvojima izbeglica na pocetku rata. A kasetne bombe - mozda one koje su bacili britanski avioni - su ubile civile u srpskom gradu Nisu, gde je jedan avion promasio lokalnu vojnu kasarnu. Visoki komesar UN za ljudska prava, Meri Robinson, bila je tako ogorcena zbog tog napada na Nis da je molila zvanicnike alijanse da budu pazljiviji u svom bombardovanju, kao i u osudjivanju srpskog "etnickog ciscenja" Kosova. 

U jednom momentu, u drugoj polovini jugoslovenskog rata, NATO je odlucio da prestane da se izvinjava zbog poginulih civila. 

I moze se videti zasto. Od svojih prvih napada na prave vojne kasarne i objekte - skoro sve prazne - NATO bombardovanje se usmerilo na fabrike dvojne upotrebe a onda na "zgodne ciljeve" (koji su osudili mnoge kosovske izbeglice koje su putovale u konvojima u kojima su bila prisutna i policijska kola), a onda su promiskuitetno skliznuli na transportne rute i bolnice koje su skrivale vojnike i na srpsku televizijsku stanicu. 

Danasnji izvestaj organizacije za zastitu ljudskih prava - Human Rights Watch - je najblizi od svih do sada neulepsanoj, krvavoj istini o NATO kampanji u Jugoslaviji. Ako se on isuvise oslanja na navode Jugoslovena, ukljucujuci tu i pazljivo proizvedenu - iako ponekad selektivnu - "Belu knjigu" vlade u Beogradu o "zlocinima", njena analiza taktike, tvrdnji i golih lazi (Human Rights Watch, naravno, ne koristi ovu rec) alijanse pruza novu ravnotezu za istoriju proslogodisnjeg "moralnog" rata. 

On osudjuje NATO zbog napada na zgradu srpske televizije - nasuprot predajnicima - na osnovu toga da se to ne moze smatrati za vojni cilj, vec samo za propagandni cilj. A upravo je tako ministar Kler Sort opravdala ubistvo 16 studijskih tehnicara i jedne mlade sminkerke. Nepotrebno je reci da NATO nikad nije bombardovao zgradu hrvatske televizije kada je 1992. godine emitovala propagandu slicne vrste.

Posle setnje po rusevinama zgrade srpske televizije u to vreme pomislio sam da kada ubijete ljude zbog onoga sto pricaju - koliko god da mrzite njihove reci - onda menjate pravila rata. A to je ono sto je NATO radio od aprila do juna 1999. NATO je izmenio pravila rata. Vojne kasarne su bile legitimni cilj. Zatim fabrika duvana, nadvoznjak, zeleznicka pruga u Grdelici - bas kad je voz prelazio most. 

Interesantno je da organizacija Human Rights Watch citira reci generala Vesli Klarka, komandanta NATO, koji je rekao za video snimak pilota o putnickom vozu kako juri preko mosta u Grdelici da "mozete videti, ako se usredsredite na svoj posao pilota, kako se iznenada pojavio taj voz - to je zaista bio nesrecan slucaj". Ali organizacija za ljudska prava izgleda da nije upoznata sa skorasnjim otkricem da je NATO namerno ubrzao ovaj video film za svoju publiku novinara, za tri puta u odnosu na njegovu stvarnu brzinu.

Ovaj voz se nije pojavio "iznenada" kako je to general Clark lazljivo tvrdio. Putovao je mnogo sporije. I uprkos tvrdnjama organizacije Human Rights Watch da su intervjuisali toliko i toliko osoba koje su prezivele vazdusne napade u Jugoslaviji - njihov rad je zaista impresivan - cini se da ova grupa nije svesna da je nekoliko osoba koje su prezivele vazdusni napad reklo da su videli kako se avion vraca da drugi put napadne. Zaista, dokazi na licu mesta pokazuju kako je prva bomba smrskala drumski most iznad sina, presekla elektricne vodove i zaustavila voz. Drugi projektil je onda pogodio vagone. 

To nije bio ratni zlocin, kaze organizacija Human Rights Watch. U stvari, NATO nije pocinio nijedan ratni zlocin, prema Kenetu Rotu i njegovim istraziteljima. Ali je pocinio "krsenja medjunarodnog humanitarnog prava" - sto se svodi na otprilike istu stvar. A mi jos uvek ne znamo ko je sta bombardovao. Osobe koje su prezivele smatraju da je voz napadnut od strane britanskog aviona Harrier. Prema izvestaju je to bio americki mlaznjak. Jugosloveni kazu da je avion koji je bombardovao centar Aleksinca u aprilu bio britanski - na bazi prisluskivanih radio poruka - ipak, mi jos uvek ne znamo. 

Na novogodisnjoj pocasnoj listi, britanski piloti koji su leteli na Kosovu su dobili svoja odlikovanja. Sva njihova imena su odstampana u listu The Independent, iako ne znamo ko je nagradjen za svoju ulogu u aljkavoj NATO kampanji bombardovanja - NATO nije uspeo da pogodi vise od sacice srpskih tenkova tokom celog rata, a jugoslovenska Treca armija se povukla sa Kosova bez ogrebotina - niti ko je dobio medalju za posmatranje radarskih tragova.

Proslog septembra jedan neprimeceni clanak u listu The Officer, casopisu koji citaju zvanicnici Ministarstva odbrane i visi vojni oficiri, je citirao jednog pilota britanskog aviona Harrier, koji je ucestvovao u bombardovanju Srbije prethodnog aprila: 

"Posle nekog vremena morate da ignorisete kolateralnu stetu (civilne zrtve) i pocnete da razbijate te ciljeve," rekao je on tada. "Ali politicari jos uvek nisu spremni za to." 

Ubrzo nakon toga su bili spremni. 

[ Ostali clanci i misljenja ]

Copyright 2000 beograd.com. All Rights Reserved.