www.antiwar.com
16. februar 2000.

Justin Raimondo

KOSOVO I PREDSEDNICKA POLITIKA

Proslo je skoro godinu dana od kada su nasi "humanitarni" bombarderi otpoceli svoju osvetu protiv bivse Jugoslavije, godinu dana od kako je Rat za etnicku raznovrsnost uzeo svoje prve zrtve - i sta imamo sada da pokazemo u vezi s tim? Pa, da vidimo: 150.000 srpskih izbeglica, etnicki ociscenih iz svojih domova u bivsoj jugoslovenskoj pokrajini Kosovo: najmanje 1.200 ljudi koje je ubila OVK i jos na hiljade ranjenih; jednopartijsku diktaturu koja se pomalja, a kojom vladaju narko-teroristi, u kojoj niko, bez obzira na nacionalnu pripadnost, nije bezbedan. Prema informacijama koje sam ja uspeo da prikupim, ukljucujuci i one iz nezvanicnih izvora unutar Kosova i zvanicne UN izvestaje, od 12.juna 1999.godine bilo je 3.688 teroristickih napada. Od ovih je 3.630 pocinjeno protiv civila: 3.433 protiv Srba i Crnogoraca, 87 protiv Albanaca, a 110 protiv pripadnika drugih nacionalnosti, kao Roma (Cigana).

VLADAVINA TERORA

Ovu vladavinu terora zapadni mediji ne ignorisu. Umesto toga oni je opravdavaju ili cak slave: preko 1.200 Srba je oteto, a od "oslobodjenja" se oni rutinski opisuju kao zrtve "osvetnickih ubistava" - kao da su njihove ubice prosto instrumenti pravde, koliko god surovi, te tako nekako dostojni divljenja. Ono sto se desava Kosovu od velike "pobede" podseca na cuveni uvodni clanak u listu Weekly Standard, koji radosno predvidja da bi doslo do "lomljenja srpskih lobanja" - kad bi samo Klinton hteo da slusa Bila Kristola (i Hilari) i zapocne bombardovanje. Kristolova zelja se ispunila. Hilari sigurno moze da kaze da je Bil ovog puta nije razocarao. Lobanje Srba bukvalno lome bande koje ih okruzuju, cak iako samo progovore srpski jezik na ulicama Pristine - kao sto je nekoliko nesrecnika, ukljucujuci i par stranaca, otkrilo ubrzo nakon "oslobodjenja." Jesi li srecan, Bile?

VLADAVINA GRESKI

Broj ubijenih i nestalih Srba, do danas, je 1.282 - vise od pola od ukupnog broja tela pronadjenih u mnogo-reklamiranim "masovnim grobnicama" na Kosovu. NATOkrate, secate se, su u pocetku tvrdili da su Srbi angazovani u programu "genocida." Usred ratne histerije CNN i drugi mediji su rutinski izvestavali o tvrdnjama da su "Milosevicevi voljni egzekutori" ubili vise od 100.000 Kosovara. Ovaj broj je prepolovljen pre nego sto su poslednje bombe pale na Beograd, a kasnije ponovo revidiran na 10.000. Do danas je ekshumacija ovih toboznjih "masovnih grobnica" otkrila nesto vise od 2.000 tela, ukupno - ukljucujuci tu Srbe, Cigane i druge koje OVK smatra neprijateljima. Ovo je kosovski "holokaust" koji su opisivali "humanitarni" spasioci Balkana i njihovi pomagaci ispranog mozga. 

I STA JE JOS NOVO?

Dok je veci deo Kosova etnicki ociscen od Srba, oni su jos uvek ostali na severu, tamo gde se nalaze njihova najsvetija anticka svetilista, i tu su se oformile borbene linije. Grad Mitrovica je postao srpski Alamo, s tim sto se kosovska vecina seli ka poslednjim srpskim kvartovima, dok ih zadrzavaju francuske trupe - koje su se nasle pod snajperskom vatrom Albanaca pre neki dan. "Mirovnjaci" su uhapsili oko 46 stanovnika Mitrovice, 45 Albanaca i jednog jedinog Srbina. Ali ne brinite, ubrzo cemo doci na Srbe:"Juce je bio los dan za Albance," rekao je Mario Morcone, UN posmatrac u Mitrovici, "ali to nece biti sve." I sta je jos novo? Zlocini OVK protiv srpske manjine do sada se sprovode uz puni pristanak NATO okupacione vojske. Dok njihovi kriminolozi precesljavaju Kosovo u potrazi za oskudnim dokazima o "genocidu" za koji se prica da ima na desetine hiljada zrtvi, NATOkrate predsedavaju u stvaranju etnicki ciste drzave Kosovo - cija vlada sada pocinje da se afirmise.

CITANJE IZMEDJU REDOVA

List New York Times je opisao jadikovanje francuskog generala cije su trupe uhvacene u unakrsnoj vatri : "General de Sakvi de Sans, koji je okrivljavao obe strane za nasilje, rekao je da su pojedinci namerno podsticali napade, da bi eskalirali nasilje i unistili poslednji multietnicki grad na Kosovu gde Srbi i Albanci zive jedni pored drugih, iako nerado." Ali sta ovo moze znaciti u kontekstu Kosova skoro potpuno "ociscenog" od Srba? Ako su "ekstremisti" odlucni "da uniste poslednji multietnicki grad na Kosovu", onda general mora da misli na albanske ekstremiste, jer su oni na vlasti i u vecini. On priznaje da je "zabrinut da smo mozda u procesu eskalacije netolerancije." On ne kaze sa cije strane - ali jasno je da je samo jedna etnicka frakcija na Kosovu u poziciji da ispolji netoleranciju, a to je sama Partija netolerancije, poznata kao OVK. 

PROVOKATORI

Osnovana od strane studenata vizionara koji su spojili doktrine albanskog komunistickog diktatora Envera Hodze sa domacim pan-albanskim mesijanstvom, OVK nikada nije umerila svoj program etnickog partikularizma i militantnog ekspanzionizma. U Mitrovici se ove dve teme mesaju i logicno. Dok lansira kampanju da isteraju poslednje Srbe iz zemlje, OVK se takodje nada da isprovocira Milosevica i tvrdolinijase u Beogradu - a sever je najverovatnije bojno polje. Koristeci NATO kao stit, OVK provokacije ce odigrati kljucnu ulogu u sledecem ratu, upravo kao sto su to uradile u prethodnom. 

PAUZA RADI IDENTIFIKACIJE STANICE

Sa gledista NATOkrata, ovo je mnogo pozeljnije od otimanja sa militantnim Albancima na ulicama Pristine. Uprkos OVK ustanku protiv NATO, jedina alternativa je da se taj gnev i nasilje usmeri ka spolja, protiv Milosevica a dalje od NATO-a. Jedini nacin da se odlozi neizbezno bucno protestvovanje protiv formalnog proglasavanje nezavisnosti Kosova i konsolidacije OVK diktature, je da NATOkrate predju na fazu rata broj dva - rata koji se nije zavrsio potpisivanjem primirja vec je samo pauziran dovoljno dugo da SAD izabere novog glavnog hegemona. 

ODELENJE ZA ZALBE

Dok su americke sankcije zagrizle duboko u srpsko meso ove ostre hladne zime, a jos jedan regionalni igrac - Austrija - je demonizovan i izolovan, od sledeceg predsednika SAD ce umnogome zavisiti da li ce krize u razvoju eksplodirati u rat. A ovo me dovodi do teme koja se povremeno javlja u pismima, narocito nedavno, sto je razlog sto provodim toliko puno vremena analizirajuci americku politiku. Ova obicno dolazi od levicara i previse "slobodnjaka" (tj. levicara slobodnog trzista) koji se grizu zbog moje hvale Pet Bjukenenovog neintervencionizma, hvale koju oni smatraju isuvise ponesenom. Na kraju krajeva, kakve veze ima predsednicka politika sa spoljnim poslovima?

Ocigledan odgovor je: svakakve. Uzurpacija vlasti da se ratuje, rezervisana za Kongres po Ustavu, je podigla americkog predsednika na mesto daleko vise i mocnije nego sto je bilo od Rimskog imperatora. U poredjenju sa originalnim Kaligulom, izopaceni agresor koji sada nastanjuje Belu Kucu pokazuje krvozednost daleko vecih razmera - svetskih razmera. Kada biramo predsednika SAD mi zapravo biramo Imperatora sveta. Ovo je posao za koji se kandiduje Dzon MekKejn, a ako se to ne tice svih koji se plase novog rata, sta ih se onda tice?

MEKKEJNOVA PRETNJA

MekKejn stalno govori da smatra da se kosovski rat zavrsio isuvise rano, da su SAD trebale da udju unutra i "zavrse posao" - verovatno okupacijom Beograda i potcinjavanjem cele zemlje. Odlucan da osveti poraz u Vijetnamu, i uhvacen u sopstvenom megalomanskom mitu, predsednik MekKejn bi voleo da nas angazuje u ratu na Balkanu u roku od par meseci od svoje inauguracije - a nemojte misliti da bi se tu zaustavio. 

ISTORIJA CE PRESUDITI

Ono sto me fascinira je potpuna i krajnja cutnja u vezi vitalnih pitanja spoljne politike u ovim predsednickim izborima: uprkos svemu sto se desava, beskrajnih intervencija Klintonove ere i tekuceg pokolja na Kosovu, ne cuje se ni mrvica kritike od strane takozvanih "buntovnika." Bredli, toboznji liberal, koji tezi da bude Adlaj Stivenson danasnjih dana, ne izgovara ni rec kritike u vezi sa gladovanjem na desetine hiljada iracke dece zbog americkih i UN sankcija. Ovaj humanitarni- i duboko humani - gest je ostavljen "arhikonzervativnom" Petu Bjukenenu. Dokumentovanje ove inverzije, ovog preokreta uloga po pitanju rata i mira u eri globalizacije, sigurno je glavna tema ove kolumne, a izvestavanje o ovom uzbudljivom novom razvoju je centralno za ono sto je poenta sajta Antiwar.com. Nadamo se da ce ovo biti dovoljno da odgovori nekim mojim kriticarima (kojima zahvaljum sto mi pisu i daju mi materijal za kolumnu). Ako ne, onda cemo morati da ostavimo istoriji da presudi da li je americka politika primarno bojno polje na kome se odlucuje sudbina sveta, ili ne. 

[ Ostali clanci i misljenja ]

Copyright 2000 beograd.com. All Rights Reserved.