CATO Institut (SAD)
10.mart, 2.000

KATASTROFALNA POBEDA NATO-a NA KOSOVU

Pise Doug Bandow

Pre godinu dana Klintonova administracija je na Balkanu udarala u ratne dobose. Ministra spoljnih poslova Medlin Olbrajt je izgleda vise interesovalo bombardovanje Srbije nego podsticanje mirnog sporazuma.

I Sjedinjene Drzave su bombardovale i to 78 dana. Rezultat, o kome svedoci poziv za slanje jos americkih trupa na Kosovu, neuspeh je politike koji vodi ka katastrofi.

NATO napad je trebalo da donese mir na ovoj teritoriji Jugoslavije. Ali je odmah nakon "trijumfa" Vasingtona doslo do masovnog bega Srba.

Oni koji nisu pobegli, ukljucujuci tu i Hrvate, Cigane, Jevreje i cak ne-albanske muslimane, bili su bombardovani, ubijani, kidnapovani, pretuceni i opljackani. Opljackan je veliki broj pravoslavnih crkvi, manastira i drugih religijskih mesta.

General Klaus Rajnhart, glavnokomandujuci NATO "mirovnih" snaga (KFOR), priznaje da je Kosovo jos uvek isuvise opasno da bi se vratilo 150.000 do 250.000 izbeglica. Izvestaji Organizacije za bezbednost i saradnju u Evropi: "Paljenje kuca, blokade kojima se ogranicava sloboda kretanja, diskriminatorski tretman u skolama, bolnicama, raspodela humanitarne pomoci i drugih javnih usluga na bazi etnickog porekla i prisilno isterivanje iz domova podsecaju na neke od najgorih praksi na Kosovu u skorasnjoj proslosti".

Situacija se pogorsava iz dana u dan, narocito u gradu Kosovska Mitrovica gde je stanovnistvo mesano. Iako vodeci Albanci zvanicno osudjuju nasilje, vecina ne cini nista da ga spreci. Onima koji pricaju o toleranciji se preti; lokalne zvanicnike koji su u savezu sa umernim Ibrahimom Rugovom ubijaju.

OVK je razoruzana samo po imenu, jer se formalno pretvorila u Kosovske snage zastite. Naoruzane siledzije vladaju nocu, a organizovani kriminal se siri.

Policija i sudovi ne funkcionisu i niko nije bezbedan. Stiven Erlanger iz lista New York Times izvestava: "pljacke, kradje stanova, iznude i cak ubistva odigravaju se skoro nekaznjeno".

Krsenja ljudskih prava od strane Srba su bila losa. Sada se ista ta praksa sprovodi pod ovlascenjem Zapada. Odgovor savetnika Nacionalnog veca za bezbednost, Sendija Bergera: zapretiti etnickim Albancima gubitkom "podrske medjunarodne zajednice".

Ali velikom broju Kosovara nije stalo do toga sta "medjunarodna zajednica" misli. jedan autobus UN je pogodjen anti-tenkovskom raketom. Albanski snajperisti su u Mitrovici ranili francuske mirovnjake. Halit Barani, sef Veca za ljudska prava, kaze da su Francuzi "isto sto i srpski vojnici".

Americke i nemacke trupe su takodje rasporedjene u Mitrovicu. Kada su americke snage pretrazivale stanove trazeci oruzje, pri tome razvaljujuci vrata, docekale su ih salve kamenja, flasa, i leda koje su na njih bacale gomile Srba. Nemacki vojnici su takodje napadani.

Tako gradjanski rat i dalje besni, sa samo privremenim smirivanjem najgoreg nasilja. Sjedinjene Drzave moraju da odluce da li su spremne da zadrze svoju okupaciju godinama, ako ne i zauvek, ili da urade ono sto je trebalo da urade prosle godine, i ostave Balkan Evropljanima.

Odluka NATO da intervenise izgleda jos i gora sto vreme vise protice. Kosovo nikad nije predstavljalo neku specijalnu humanitarnu krizu: na pusno mesta u svetu je umiralo mnogo vise ljudi. Jedina razlika je u tome sto nijedne druge zrtve nisu bili beli Evropljani.

Ipak, NATO je lansirao ono sto je po svakom kriterijumu bio rat agresije. Umesto da spasava zivote, Vasington ih je zrtvovao.

Koliko je Srba poginulo od NATO bombi, toliko je Albanaca umrlo tokom prethodne godine. A saveznicko bombardovanje je zapravo podstaklo masovne izgone sa Kosova.

Vasington jeste eliminisao srpsku vlast u ovoj pokrajini. Ali, posto se u ratu udruzio sa OVK, sada podrzava formalnu vladavinu Srba, odbijajuci da dozvoli bilo nezavisnost bilo ujedinjenje sa Albanijom. Samo bi Klintonova administracija mogla da smisli takvu nekoherentnu politiku.

Kao rezultat toga, NATO se suocava sa izborom izmedju neuspeha politike i katastrofe politike, kako to kaze Geri Dempsi, moj kolega iz Cato Instituta.

Kad bi alijansa priznala realnost i odustala od svog cilja ocuvanja multietnickog Kosova pod srpskim suverenitetom, dozivela bi neuspeh. Kad bi NATO pokusao da postigne svoje ciljeve i predupredi neuspeh, posledice bi bile daleko gore.

U ovom poslednjem slucaju, albanska vecina bi se verovatno okrenula protiv saveznickih snaga. Mogucnosti rangiraju od otvorenog neprijateljstva i sporadicnih pucnjava do ozbiljne gerilske kampanje protiv NATO okupatora. Zamislite da treba da objasnite americkoj javnosti da njihovi sinovi i muzevi umiru da bi odbranili srpski suverenitet na Kosovu.

Politika alijanse je dozivela neuspeh. Danas bi cilj Vasingtona trebalo da bude da odlozi katastrofu. Sjedinjene Drzave treba da izadju odatle. Sada.

Balkan je u Evropi, ne u Severnoj Americi. Evropljani se spremaju da preuzmu komandu nad KFOR trupama i tvrde da su ozbiljni po pitanju stvaranja nezavisnih vojnih snaga. Ostavimo njima odgovornost za Kosovo.

Pre godinu dana administracija se nameracila da zarati. Sada treba da zakljuci mir. Umesto pojacanja americkih snaga na Kosovu, Vasington treba da kaze Evropljanima da americke snage idu kuci. Onda treba da ih vrati kuci.

Doug Bandow je visi saradnik na Cato Institutu

[ Ostali clanci i misljenja ]

Copyright 2000 beograd.com. All Rights Reserved.