http://www.algonet.se/~d58155/features/2000/Hadzic_CriticalPoints.html

Dr Miroslav Hadzic, Predsednik Centra za civilno-vojne odnose, Beograd, timotic@eunet.yu

Kriticne tacke za bezbednost Srbije/SR Jugoslavije

Predavanje odrzano na zajednickoj konferenciji Instituta za odbranu Univerziteta u Skopju i PfP Konzorcijuma radne grupe za kontrolu kriza na Konferenciji "Deset godina kasnije: Demokratizacija i bezbednosni izazovi u zemljama Jugoistocne Evrope?"

27.-29. oktobar, Ohrid, Makedonija

Zelim da vam ponudim moje licno vidjenje kriticnih tacki za bezbednost Srbije i SR Jugoslavije. To bi trebalo, nadam se, da da kompletniju sliku bezbednosnih izazova u Jugoistocnoj Evropi. Uveren da bi dodatna objasnjenja opteretila ovaj postovani skup, slobodan sam da ponudim kratku listu ovih tacaka u formi teza.

Nova mapa rizika za Srbiju i SR Jugoslaviju je iscrtana interaktivnom akcijom dve osnovne grupe faktora:

- prvo, finalnom koncentracijom osnovnih uzroka ratnog kolapsa druge Jugoslavije u njen istocni ostatak, i

- drugo, dolaskom svih i konacnih posledica ovog neuspesnog bega gradjana Srbije iz socijalizma i pro-demokratske modernizacije.

Cinjenica da su gradjani Srbije, cak i pod ovim okolnostima, uspeli da smene Milosevica na izborima mogla se, u knjizevnoj egzaltaciji, podici na nivo revolucije. Realnost pokazuje da se oni danas suocavaju sa istim zadacima kao i 1990. godine. Uz to, oni sada moraju da ih rese pod neuporedivo gorim i tezim uslovima.

Prve direktne bezbednosne koristi od promene vlasti u Srbiji nalazim u sledecim tackama:

- prvo, opasnost od unutrasnjeg (gradjanskog) rata u Srbiji se radikalno smanjila;

- drugo, izgledi za zloupotrebu Vojske Jugoslavije u Crnoj Gori su se znacajno smanjili, kao i za plemenski rat u njoj;

- trece, mogucnost izvoza krize iz Srbije u susedne zemlje i region se smanjila, i

- cetvrto, razlozi za vazdusnu podrsku NATO-a demokratizaciji Srbije i Balkana su otkazani.

Istovremeno, najavljene su i neke kolateralne koristi, ciji bi dugorocni efekti mogli da se nekim ljudima ucine kao steta. Pre svega, vladama ovog regiona je uskracena mogucnost da se legitimisu kvazi-demokratski od anti-Milosevic osnove. Na taj nacin je, isto tako, utrt put za ratno sticanje nezavisnih drzava. Imajuci to na umu crnogorske vlasti ce morati da ponude bolje razloge za novo preoblikovanje granica.

Odlazak Milosevica je najavio Zapadu i korisit i gubitke. Zapad je, prvo, dobio sansu da se pridruzi pobednicima u eri proslave Odlaska. Uz to i da prikrije cinjenicu da se promena u Srbiji dogodila uprkos njegovim naporima da svrgne autoritarni rezim bombama i sankcijama. Alijansa ce pretrpeti prvu stetu zbog gubitka alibija za svoju neuspesnu kontrolu jugoslovenske krize. Ali sada joj ostaje Kosovo, na njemu ce Alijansa moci da dokaze svoju posvecenost demokratiji i prinicipima nepromenljivosti granica u Evropi. Da vas podsetim, jos u oktobru 1998. je Milosevic predao "vruc krompir" Kosova Americi i NATO-u. Nakon toga ga je on branio pod bombama samo do tacke svog ostanka na vlasti. SAD je, isto tako, destruktivno oslobodila Kosovo, samo do tacke Milosevicevog ostanka na vlasti.

Prvi presek novostvorene situacije dozvoljava pretpostavku prema kojoj ce Srbija uskoro prestati da bude glavni izvor bezbednosnih rizika u ovom regionu. Srazmerno tome ce opasti i strana pretnja za bezbednost Srbije i SRJ. Time, naravno, uzroci nedostatka bezbednosti u Srbiji i ovom regionu nisu uklonjeni, vec je samo najavljena njihova drugacija konstelacija. To upucuje na drugaciju tematizaciju bezbednosnog kompleksa u Srbiji, ali i u celom regionu.

Prema tome, fokus analize trebalo bi da se pomeri na unutrasnje faktore bezbednosti u Srbiji. Iz tog razloga se treba odrediti prema najnovijim dogadjajima, kojima su mnogi pripisali revolucionarni karakter. Validnost takve procene je umanjena cinjenicom da je to pitanje nezavrsenog i kontroverznog procesa.

U Srbiji se dogodila verovatno jedinstvena kombinacija legalne promene vlasti i pada fasadnog sistema. Nosioci ovih promena jesu svrgnuli centralnu osobu sa vlasti, ali nisu jos okupirali centralnu vlast. Pad sistema im je uskratio instrumente kojima bi materijalizovali volju gradjana i njihovih ciljeva.

Takticka ambivalencija Demokratske opozicije Srbije (DOS) uzrokovala je da formativna faza traje toliko dugo. Stice se utisak da je opozicija bila iznenadjena brzinom kojom je kolabirao bivsi sistem. Odnosno, za tu varijantu ona nije bila dobro pripremljena, i zato nema operativnih planova za brzo ustanovljavanje i konsolidaciju svoje vlasti. To je umanjilo sanse DOS-a da radikalno rasformira i exproprise elitu bivseg rezima. Istovremeno, time su porasle sanse ove elite da se infiltrira u sistem koji nastupa. Shodno tome raste i opasnost od rasipanja reformisticke energije gradjana, cime bi decembarski izbori mogli postati nesigurniji nego sto to sada izgleda.

Vazan razlog za produzenu anarhiju i duplu vlast treba traziti u cinjenici da se nova vlada nasla u "crnogorskim makazama". Ocigledno je da aktuelni vladari Crne Gore oklevaju da se odreknu, makar i privremeno, brojnih beneficija stecenog suvereniteta. Istovremeno, crnogorski epigoni Milosevica nameravaju da, preko DOS-a na saveznom nivou, nadoknade nedostatak legitimiteta i vlasti u majci republici. Ne bi trebalo iskljuciti, prema tome, da se treca Jugoslavija raspadne cak i pre nego sto dobije sansu da se demokratski preuredi. Osim toga, radom Crne Gore otvaraju se medjunarodne "makaze" ugradjene u Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti UN, prema kojoj Kosovo ostaje samo u Jugoslaviji.

Da bude jos gore, opstrukcija podgoricke elite moze na kraju okrenuti Srbiju ka secesiji od SRJ. Iako bi u toj varijanti Crna Gora ozvanicila svoj suverenitet, to bi poremetilo mapu ovog regiona i izazvalo posledice lancane reakcije. Nestale bi prepreke da se Kosovu da status drzave, ali bi se pojavili problemi ocuvanja Makedonije, BiH i Albanije.

Sadasnji inter regnum, pre svega, otvara novo polje za proizvodnju bezbednosnih rizika u Srbiji i SRJ. Takav zakljucak je podrzan listom problema cije se resavanje odlaze i pogorsava zbog nezavrsenog prekida sa starim rezimom.

- obnavljanje osnovnih funkcija federalne drzave sve do konacnog sporazuma izmedju Srbije i Crne Gore oko njenog buduceg izgleda.

- angazovanje preostalih domacih i inostranih izvora za ekonomsko i socijalno prezivljavanje stanovnistva

- zapocinjanje pacifikacije drustva

- zaustavljanje daljnje kriminalizacije drustva

- ustanovljavanje drzavne saradnje sa KFOR-om i UNMIK-om da bi se poboljsala bezbednost nealbanskog stanovnistva na Kosovu, ali i da bi se sprecilo unilateralno resenje njegovog buduceg statusa.

To znaci da bi nove vlasti prvo trebalo da zaustave propadanje drzave i drustva. Zatim bi trebalo da zapocnu oporavak, iz kog bi proizasle pretpostavke za postepeni oporavak i razvoj. Kljucni preduslov za takav poduhvat je ustanovljavanje unutrasnje bezbednosti drustva i bezbednosti gradjana.

U tu svrhu bi nove vlasti trebalo sto je pre moguce da ustanove aktivnu kontrolu nad Vojskom Jugoslavije, policijom i drzavnom bezbednosti. To, medjutim, zahteva raspustanje raznih paravojnih, para-policijskih, stranackih i privatnih oruzanih grupa. Utoliko vise sto se u ovom krugu, oznacenom oruzjem i silom, nalaze centralni rizici za bezbednost drzave i drustva u fazi konsolidacije.

Sledece cinjenice upozoravaju da:

- odlozeno ustanovljavanje vrhovne civilne komande sprecava odbijanje nove lojalnosti najvisih vojnih lica do krajnjih konsekvenci. Drugim recima, to nudi sansu generalima da ponovo personalizuju svoju lojalnost. Tako bi se blokirale neophodne personalne promene u vojsci, koje bi olaksale proces njenog preuredjivanja. Odsustvo federalne vlade i paraliza skupstine sprecavaju povratak vojske u sistem i njeno potcinjavanje demokratskoj civilnoj kontroli.

[ Ostali clanci i misljenja ]

Copyright 2000 beograd.com. All Rights Reserved.