http://www.themoscowtimes.com/stories/2001/12/25/009.html

utorak, 25.12.2001.

Boris Kagarlitsky

Evro ce sigurno posejati razdor

U ovoj zemlji niko ne veruje bankama ni rublji i kao rezultat toga ljudi obicno sakrivaju koverte sa novcanicama od po sto dolara na police izmedju knjiga, ili u ormarima medju posteljinu.

Od januara, medjutim, nova misteriozna valuta - evro - ce uci u opticaj. Mozda bismo svi trebali da zamenimo svu nasu ustedjevinu u evro. Svaki razgovor u Moskvi o globalizaciji ili svetskoj ekonomiji se u poslednje vreme zavrsava s tim sto neko u sobi postavlja ovo pitanje.

U takvim prilikama ja odgovaram da ne mogu da garantujem za dolar, a jos manje za rublju, a da evro inspirise jos manje poverenja. Zapadna Evropa se upustila u grandiozan eksperiment, i to ne samo ekonomski. Pariski list Le Monde Diplomatique pise da je evro valuta "bez duse i kulture". Tako nesto bas lici na Francuze.

Ali, zapravo, novac nije samo sredstvo placanja (kako politicki ekonomisti zele da verujemo), vec i kulturni simbol neke vrste. On treba da ima istoriju. Evro, medjutim, je delo birokrata i tehnokrata. Cak i izgled novcanica potvrdjuje nedostatak kulture i osiromasenu mastu njegovih kreatora.

Svaka novcanica je ukrasena neodredjenim zidovima i vratima. A nema ni jednog jedinog ljudskog lica. Birokrate Evropske Unije su objasnile da bi svaka istorijska licnost koja je popularna u jednoj zemlji mogla izazvati negativne emocije u susednim zemljama. Medjutim, ako ova gospoda govore o pan-evropskim tradicijama i zajednickoj istoriji, onda bi trebalo da bude nekih istorijskih licnosti koje ovo otelotvoruju.

Ja, na primer, ne razumem koga bi u Evropi mogli iritirati portreti Aristotela, Leonarda da Vincija, Kolumba, Molijera, Mocarta, Getea ili Ajnstajna. Ali tu lezi tragedija - verovatno i same eurokrate ne mogu da se sete nijednog od ovih imena. Knjizevnost, filosofija i umetnost imaju malo, ako imalo, smisla za njih. Od cele evropske istorije oni su naucili samo o Napoleonu i Bizmarku, a i to samo povrsno.

Osim toga, evro ima jedan jos ozbiljniji nedostatak. Namera inicijatora ovgo projekta je bila da jedna jedina valuta pomogne i olaksa integraciju Evrope. U praksi ce verovatno imati suprotan efekat.

Stabilnost jedne valute zavisi, na kraju dana, od stanja ekonomije jedne zemlje. A ekonomije i nivoi razvoja razlicitih clanica EU se znacajno razlikuju. Dok severnoevropske zemlje clanice, sve u svemu, imaju malo problema u postizanju male inflacije, mediteranske zemlje imaju teskoca.

U pripremi za uvodjenje evra, sve zemlje ucesnice su morale da smanje inflaciju na nivoe koje je ustanovio Brisel. Dok je moguce postici ove nivoe kratkorocno, mnogo je teze stabilno ih podrzati dugorocno.

Mornari znaju sasvim dobro da se brzina eskadrile definise brzinom najsporijeg plovila. U protivnom taj brod ce zaostati. Isto to vazi i za evro. Ako Evropska centralna banka odluci da podrzi visoku kursnu stopu, rezultat ce biti da ce "nazadne" zemlje videti da vise nisu konkurentne (kako pokazuje nesrecni primer Argentine).

Ako se, s druge strane, donese odluka da se "nazadnim" zemljama izadje na pola puta, onda ce Italija, Portugalija, Spanija i Grcka izvoziti inflaciju u Nemacku i Finsku.

S druge strane, nacionalne vlade su lisene uobicajenih monetarnih instrumenata kojima mogu uticati na ekonomiju i razvoj drustva. A s druge strane, na evropskom nivou ce neizbezno biti ozbiljnih sukoba oko monetarne politike.

Ove sukobe nece biti lako resiti jer su interesi zemalja clanica dijametralno suprotni. Sve ce se zavrsiti nekom vrstom birokratskog, isforsiranog resenja, koje ce stvari uciniti gorim za svakoga. Inflacija ce biti previsoka za sever a preniska za jug.

Jos je gora cinjenica da uvodjenje nove valute koincidira sa svetskom ekonomskom krizom. Tesko je naci nezgodniji trenutak za lansiranje tako ambicioznog projekta.

Losa sreca ovde nije zapravo pitanje. Tehnokrate prosto zive u sopstvenom malom svetu i retko razmisljaju o tome kako ce njihovi projekti funkcionisati u realnom zivotu.

Ova valuta bi trebalo da ujedini, ali ce nesumnjivo dovesti do veceg razdora. U stvari, tako obicno i stoji stvar sa novcem.

Boris Kagarlitsky je sociolog iz Moskve.

 
 

[ Ostali clanci i misljenja ]

 

Copyright 1995-2001 beograd.com. All rights reserved.