12.02.2002. 

KOMENTAR
 
MARKO LOPUSINA i ANDRE HUZSVAI
 
 
Slobodan Milosevic je zrtveni jarac u predstavi od sudjenja
 
Balkan je cudno mesto: Nista nije onakvo kakvim se cini da jeste.
 
U junu 2001. posle skoro decenije krvoprolica i medijske pomame u vezi s tim, Slobodan Milosevic je uhapsen i prebacen u Hag radi sudjenja. Tako se zavrsila public relations faza ovog lova, koja je ustupila mesto optuzbama za ratne zlocine na Kosovu, u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. Milosevic, kao zrtveni jarac na predstavi-sudjenju sa unapred odredjenim ishodom, je savrseni medijum da oslobodi krivice one koji pokusavaju da izbrisu svoje saucesnistvo u provociranju i sirenju Balkanskih ratova.
 
To ce biti vudu pravda: ocajnicki i neposteni pokusaj da se zatvori poglavlje istorije Balkana 1990-ih godina. Milosevic je nestao sa balkanske pozornice, ali njegov odlazak daje dodatnu veru u neke nezgodne cinjenice. Pazljivo citanje poslednjih 10 godina ukazuje na to da ce ovo sudjenje biti poslednji Milosevicev cin, osmisljen, isplaniran i napisan od strane visih sila da uredno zaokruzi opominjucu pricu o "Balkanskom kasapinu". Bivsi pomocnik drzavnog sekretara Dzon Satuk je napisao u jednom clanku 2001. godine u listu Boston Globe da, ako je Dejtonski sporazum iz 1995. godine "produzio Milosevicevu vladavinu ... on je takodje i zapecatio njegovu sudbinu". U njemu se Milosevic slozio sa tribunalom koji sada njega izvodi na sud. Kad je uhapsen 2001. godine "zamka koja je bila postavljena 1995. konacno se zatvorila", napisao je Satuk. Ovo je potvrdilo sumnju da su SAD izmanipulisale Milosevica i svetsko javno mnenje.
 
Da su tvrdnje o Milosevicevim "ratnim zlocinima" u Bosni i Hrvatskjoj tacne, on bi bio optuzen 1995., umesto sto se druzio sa americkim politicarima na mirovnim razgovorima u Dejtonu. Da je Vasington bio ozbiljan po pitanju njegovog svrgavanja on je to mogao da uradi 1996. pomaganjem srpskog opozicionog pokreta Zajedno. Ipak cini se da su SAD bile vise zainteresovane za drzanje Milosevica na vlasti sve dok i poslednji deo scenarija Pax Americana za Balkan nije odigran sa NATO okupacijom Kosova.
 
Kao balkanski bauk kojeg se moglo okriviti za sve, Milosevic je bio od neprocenjive vrednosti NATO politicarima za odnose sa javnoscu, kako su zgodno gurali svoju geopoliticku agendu u ovom regionu u tandemu sa albanskim secesionistima.
 
Pojedinacne optuzbe protiv Milosevica su mac sa dve ostrice: Svaka od njih bi se mogla primeniti na ono sto su u ratu Hrvati i bosanski muslimani radili Srbima i jedni drugima u nizu gnusnih trostranih oruzanih sukoba. Od naduvanih pitanja "logora za silovanje" i "koncentracionih logora" do pravih krivaca u bombardovanju pijace i provokacija i namestaljki u Srebrenici i Racku, duga je lista mitova koji se suprotstavljeni sa cinjenicama mogu ispostaviti neprijatnim.
 
Sadasnji rat protiv terorizma izneo je na svetlost dana veze izmedju ratovanja u Bosni i mreze Osame bin Ladena. Pitanje istovremene podrske CIA i Al Kaede za OVK 1990-ih godina takodje ce privuci paznju.
 
Kao neko ko nema sta da izgubi, Milosevic moze zauzeti stav i preokrenuti situaciju protiv onih koji ga optuzuju. Mozda je samo pitanje vremena kad ce neko uzviknuti da je car ogoljen.
 
Marko Lopusina i Andre Huzsvai su pisac i engleski izdavac knjige "Spijuni, lazi i videotrake. CIA protiv Jugoslavije, 1947-2000" i "Balkanska smrt: Albanska narko-mafija," obe u izdanju Eurasia Communications, 2001.
 

[ Ostali clanci i misljenja ]

 

Copyright 1995-2001 beograd.com. All rights reserved.