Americki mac sa dve ostrice
BOSTON GLOBE, 05.07.1999. 

Vazdusna kampanja protiv Srba reklamira se kao preteca neceg sto ce doci - vodjenju rata za ljudska prava a ne za odbranu tradicionalnih nacionalnih interesa. Vaclav Havel iz Ceske Republike je rekao: 'Ovo je verovatno prvi rat koji se ne vodi u ime nacionalnih interesa, vec u ime principa i vrednosti. Kosovo nema naftna polja za kojima se zudi... [NATO] se bori zbog zabrinutosti za sudbinu drugih. 'Britanski Premijer Toni Bler je rekao: 'Ovo je pravedan rat, koji se ne bazira na teritorijalnim pretenzijama, vec na vrednostima.'

Ova dva coveka su se obracala Amerikancima koji smatraju da je briga za nacionalne ciljeve nesto sto nije vredno. Mnogi koji su osudili rat u Zalivu, koji je ukljucivao i strateske interese i humanitarna pitanja, pozdravili su kosovski rat zbog njegove moralne cistote. 

U suprotnom uglu je Henri Kisindzer, bivsi drzavni sekretar, koji je u listu Newsweek napisao: 'Nijedno pitanje ne trazi toliko ponovnog razmatranja koliko koncept humanitarne intervencije predlozen kao doprinos vlade novom pristupu spoljnoj politici. Vazdusni rat na Kosovu se opravdava ustanovljavanjem principa da ce medjunarodna zajednica - ili barem NATO - od sada kaznjavati prestupe vlada protiv njihovog sopstvenog naroda... Moralni principi su izrazeni u apsolutnim vrednostima. Ali spoljna politika mora uvek da se bavi pomirenjem ciljeva i sredstava. U svakoj fazi kosovske tragedije na raspolaganju su bile drugacije mesavine diplomatije i sile. 'Rezultat, pise on, je proizveo 'vise izbeglica i zrtava nego bilo koja druga alternativa koja bi se mogla zamisliti' i 'zasluzuje da se ispita i na politickoj i na moralnoj osnovi.'

Zaista, svi ratovi se opravdavaju na moralnoj i humanitarnoj osnovi, da bi stekli javnu podrsku, a kada se radi o nacionalnim interesima, mnogo toga zavisi od toga kako su ti interesi definisani. 

U svojoj najnovijoj knjizi "Godine obnove" Kisindzer pise: 'Sjedinjene Drzave, da bi bile verne sebi, imaju duznost da se bore za ljudska prava i demokratiju.' Ali ako tretiramo ponasanje zemalja koje ne zive po americkim standardima "kao ono koje se moze resiti samo zbacivanjem vlade koja vrsi prekrsaje - ili njenom javnom predajom americkim pritiscima - onda cemo svaki problem pretvoriti u borbu za zivot i smrt, tako u stvari inhibirajuci progres ljudskih prava.' Ove reci su napisane pre krize na Kosovu, ali sada je jasno da su pogresni postupci drzavnog sekretara Medlin Olbrajt u Rambujeu ionako losu situaciju ucinili beskrajno gorom. 

Profesor sa Harvarda Dzozef Naj je u tekstu objavljenom u listu Spoljni poslovi, pridao znacaj ovom pitanju tvrdeci da 'Amerikanci retko kad prihvataju losu 'Realpolitik' kao vodeci princip, dok su ljudska prava i ublazavanje ljudske nesrece vec dugo vazan aspekt nase spoljne politike. Ali spoljna politika ukljucuje i pokusavanje da se postignu razliciti ciljevi u slozenom i neposlusnom svetu. Ovo iziskuje trgovinu. Politika ljudskih prava sama po sebi nije spoljna politika; to je vazan deo spoljne politike... Mi bismo generalno trebali da izbegavamo upotrebu sile osim u slucajevima gde su nasi humanitarni interesi pojacani postojanjem drugih snaznih nacionalnih interesa.'

Bivsi Ministar odbrane Vilijam Peri i njegov zamenik Eston Karter podelili su nacionalne interese i bezbednosne rizike u tri kategorije. Lista A obuhvata pretnje nacionalnom opstanku. Lista B sadrzi pretnje americkim interesima, ali ne i opstanku. Irak i Severna Koreja su u ovoj kategoriji. Gradjanski ratovi na Kosovu, ili u Africi i Aziji, su na C listi problema - oni ne predstavljaju pretnju ekonomskoj ili fizickoj dobrobiti americkog naroda, ali su ipak humanitarne tragedije. 

Naj primecuje da je C lista postala dominantna u spoljnoj politici Klintonove administracije. On je u pravu. Da je ista odlucnost koja je pokazana na Kosovu primenjena na to da se inspektori za oruzje vrate u Irak, svet bi bio bezbednije mesto nego sto je to danas. 

Naj ukazuje na to da je jedan od razloga sto su problemi sa C liste postavljeni na A listu taj sto nema pravih pretnji opstanku Amerike, kao sto ih je bilo u vreme Hladnog rata. Uz to, u eri informacija ljudska prava dobijaju medijsku paznju koja moze da utice na javno mnjenje. Ovo je nesumnjivo tacno vec vise od jednog veka. Na primer, 1876.godine izvestavanju Januariusa Alojzija Mekgena, Amerikanca koji je pisao za list London Daily News, se pripisuje raspirivanje strasti na zapadu i Rusiji protiv Otomanskih zverstava na Balkanu. Opisujuci masakre i masovna silovanja, Mekgen je uticao na politiku. Rusija je njegove izvestaje koristila kao izgovor da udje u rat protiv Turaka. 

Pretpostavlja se da je jos jedan predznak buducih desavanja to sto vise ne vlada nacionalni suverenitet i sto se drzavama stavlja na znanje da moze doci do intervencije ukoliko ne zive prema standardima Zapada. Naj upozorava protiv 'intervencije u gradjanskim ratovima koji se vode zbog samo'opredeljenja. Ovaj princip je opasno mutan; zverstva cesto vrse aktivisti sa obe strane, a presedani mogu imati katastrofalne posledice.'

Na svetu postoji na stotine nacionalnih manjina koje bi volele da NATO intervenise u njihovu korist. I, kako se to pokazalo na Balkanu, NATO-v pravednicki mac nije vadjen iz korica protiv svog etnickog ciscenja. Hrvatska je postala dokazano etnicki najociscenija drzava bivse Jugoslavije, ali nijedan americki predsednik nije zapretio pravednickim ratom da odbrani vise od 200.000 Srba koje je hrvatska vojska, obucena od strane SAD, prognala sa zemlje njihovih predaka. 

Ljudska prava ce biti i treba da budu stub americke spoljne politike, ali SAD treba da izbegavaju ono sto Kisindzer naziva 'misionarska verzija Vilsonovskog entuzijazma, koji ponovo preti da nas uvuce u svaki svetski preokret u ime globalne misije, ovaj put opravdane nasom pozicijom kao jedine supersile.'

SAD treba da ostane sila koja se bori za ljudska prava u drugim zemljama, ali kada dodje do toga da se krene u rat moraju se razmotriti i druge stvari, ako se zeli zadrzati koherentna spoljna politika. SAD su imale srece da ne izgube ljude u borbi na Kosovu. Lekcija iz Somalije - ako nista drugo, cak jos manje sebicna intervencija preduzeta u ime humanitarnih vrednosti - je da Amerikanci brzo uskacu u nesto, ali brzo i napustaju, cim pocne ubijanje. 

Ova prica je objavljena na strani A14 lista Boston Globe 5.jula 1999.

Prevod:Tanja Bjeletic
Copyright 1999 beograd.com. All Rights reserved