GUIDO RAMPOLDI:
I SRBI ZRTVE ETNICKOG CISCENJA

La Republica, Rim, 14.08.1999.

Intervju sa italijanskim ministrom spoljnih poslova, Lambertom Dinijem

Nakon sedamdeset dana srpskih masakra i 70 dana nasilja od strane Albanaca, ljudi na Zapadu pocinju da se plase da gube rat koji je dobijen. Pocinju da se plase da su zaustavili jednu formu "etnickog ciscenja" samo da bi odnegovali drugu, mozda "spontanu", ali simetricnu i suprotnu formu. Sada postoji barem svesnost o ovome riziku. Ministri spoljnih poslova su tokom proteklih par dana na Zapadu razgovarali o tome. Po recima Lamberta Dinija, zabrinutost oko toga sto se desava na Kosovu je jednodusna i snazna. 

"Srpsko stanovnistvo trpi represiju na mnogo manjem nivou, ali isto toliko brutalnu i odurnu kao sto je ona koju su prethodno trpeli Albanci. Procitacu vam sta je napisao Visoki komesar UN za izbeglice na Kosovu: 'Srbi ostaju zakljucani u svojim kucama, nad njima se vrsi teror. Oni nemaju pristupa javnim sluzbama, niti distribuciji humanitarne pomoci. A izgoni se nastavljaju. Ovi akti nasilja nisu izolovani, vec su deo sistematske kampanje, jedan razlog za to je sto su mnogi Srbi, pre nego sto su oterani, bili prisiljeni da potpisu dokumente kojima prenose svoju imovinu na Albance."

(Rampoldi) Ali sve ovo se moglo predvideti pre dva meseca. Da li su NATO kancelarije napravile gresku sto su rasporedile samo 33.000 ljudi na Kosovu, ili je pre u pitanju to sto se zapadne trupe uzdrzavaju, ili su se do sada uzdrzavale, iz straha od sukoba sa OVK?

(Dini) Mi pozivamo KFOR (medjunarodne snage koje su sada na Kosovu, kojima de facto rukovodi NATO). Akti nasilja protiv srpskog stanovnistva moraju se spreciti. Sto se tice velicine, moram da kazem da planirani broj ljudi nije 33.000 vec 55.000. Problem je u tome sto su se sve ukljucene zemlje suocile sa teskocama u sastavljanju i opremljivanju na hiljade vojnika. A policijske snage UN jos nisu stigle, zbog sporosti izborne procedure. 

(Rampoldi) Zar ne mislite da je ovde na delu odredjena nejasnoca u spoljnoj politici SAD? Da navedem jedan primer: ako pogledamo izjave portparola Stejt Departmnta, Rubina, kako ih je naveo list Washingtom Times, albanski secesionisticki pokret ima osnovu i ima pravo da istrajava u svojim nadama. 

(Dini) Juce sam rzgovarao sa Medlin Olbrajt, i nisam primetio nikakvu promenu misljenja po pitanju strategije o kojoj su se vec svi dogovorili. Ako je neko od tada promenio misljenje, ja to ne mogu da iskljucim. Ali Rezoluucija UN ne ostavlja nikakve sumnje: Mi nismo usli na Kosovo da bismo ga predali OVK. Ovo mora da bude jasno. 

(Rampoldi) Ali, da li secesionizam ima razloga da se nada, ili ne? Drugim recima, da li ce 2002.godine biti referenduma o definitivnom statusu Kosova, koji makar neke americke diplomate vec uzimaju zdravo za gotovo, a koji bi bilo rodjenje druge Albanije?

(Dini) Rezolucija UN to ne predvidja. A do danas svi, ne samo ja, vide nezavisno Kosovo kao destabilizujuci faktor na Balkanu. Za Makedoniju. Za Albaniju. Zahvaljujuci presedanu to bi znacilo ovo: Ako pocnemo da uspostavljamo etnicke mini-drzave na Balkanu sa jednim ili dva miliona stanovnika, uskoro cemo imati preko 20 njih. Imajuci to u vidu, referendum se medjutim ne moze iskljuciti. Ali diskusije na ovu temu mogu se voditi samo krajem prelaznog perioda, kada ce problem biti u tome da se da oblik drzavi sa velikom autonomijom, medjutim koja postuje granice Jugoslavije, jer se granice ne smeju narusiti. Da li ce se, medjutim, ovo prevesti u Republiku Kosovo unutar Jugoslovenske federacije ili konfederacije, samo ce buducnost reci. 

(Rampoldi) Ali albanski secesionisticki pokret ne zeli nista da ima sa zajednickim zivotom sa Srbima i sa Srbijom. Da bi se zaustavio ovaj pokret, dovoljno je da se KFOR pozove na odlucniju akciju i veruje u dolazak pojacanja?

(Dini) Albanska strana, ukljucujuci tu i OVK, u Parizu je u martu potpisala jasan sporazum, kojim se ne predvidja secesija. Ako se ne budu pridrzavali tog sporazuma pogodice ih sankcije: izolacija i ostace bez pomoci. Odavde treba da pocnemo u navodjenju OVK, ili njegovom losem delu, kako da se odgovorno ponasa. Nema pomoci za rekonstrukciju ako ne vidimo da se zaista bore protiv organizovanog kriminala (napadi na Srbe) i sverca droge. Organizovani kriminal i krijumcarenje droge su u porastu. Ne samo na Kosovu, vec i u Crnoj Gori. 

(Rampoldi) Uz blagoslov OVK i crnogorskih vlasti?

(Dini) Nemam cinjenice na osnovu kojih bih bazirao svoj odgovor. U proslosti je OVK sigurno promovisao svoje ilegalne interese, ali sada ne znam. A nema sumnje, kako me je podsetio Komitet za borbu protiv mafije, da stvari u Crnoj Gori ne idu dobro kako bi mogle. Iz svih ovih razloga i ovi prvi i ovi drugi se moraju obavezati na odlucnu akciju da se bore protiv ovoga. Akciju koja se moze dokazati.

(Rampoldi) A Srbija? Nema pomoci za rekonstrukciju dok god vlast nosi ime Milosevic, Zapad je jednodusan u ovome. Samo humanitarna pomoc. Ali sta je humanitarna pomoc, to je pitanje oko kojeg jos uvek postoje podele izmedju Evropljana i Anglo-Saksonaca. 

(Dini) Tacno je da su neki ljudi zbunjeni. Uskoro cemo odluciti o tome, jer se priblizava zima. Ne verujem da je van okvira humanitarne akcije garantovati pijacu vodu, ocistiti Dunav od rusevina sa mostova, ili obnavljanje elektrana.

(Rampoldi) Ostaje problem da se istera Milosevic. Amerikanci pozivaju na ulicne proteste da bi ga skinuli sa vlasti. Vi i drugi Evropljani se nadate mekom, parlamentarnom resenju. Amerikanci mogu da prigovaraju da Milosevic nema nameru da se pretvori u predsednika koji ne drzi vlast. U stvari, da bi ojacao svoju poziciju on je ucvrstio savez sa ekstremnom desnicom. Jeste li vi primili drugacije signale od rezima?

(Dini) Ne od srpskih vlasti, ne. Ali sam se susreo sa izvesnim brojem opozicionih lidera. Oni smatraju da je moguce ustanoviti prelaznu vladu i odrzati nove izbore. Videcemo kakav ce uticaj na rezim imati velike demonstracije 19.avgusta.

(Rampoldi) Moglo bi se reci da je vas glavni strah nasilno razlaganje poslednje Jugoslavije u Srbiju, Kosovo, Crnu Goru, Vojvodinu, Sandzak, ukratko, haos Libanskog stila. Ali to je teoretski rizik. Ili ga vi vec naslucujete na horizontu?

(Dini) Ja ne zelim cak ni da ga naslutim. Srbija je najvazniji entitet na Balkanu, fundamentalna komponenta za stabilnost u regionu. Kada se pojavi demokratskiji rezim nakon nesreca koje je uzrokovao Milosevic.

(Rampoldi) Vi ste jedan od onih koji su kocili Gen. Klarka tokom rata, a njegovo unapredjenje, odnosno otpustanje sigurno vas nije potreslo. Da li mislite da bi neke od NATO akcija bile malo vise transparentne da je ta izmena izvrsena pre konflikta?

(Dini) Ne znam. Zato jer u stvari ne znamo ko je odlucivao o ciljevima nekih od bombaskih napada. Da li je to bila Vrhovna komanda NATO ili Pentagon. Mi nismo uspeli da to otkrijemo. 

(Rampoldi) Da li vi to govorite da je mozda Pentagon rukovodio NATO-vim ratom?

(Dini) Nisam siguran da li je sve odluke donosio ili predlagao gen. Klark, ili ih je predlagao Pentagon, a izvrsavao Klark.

(Rampoldi) Sto postavlja problem transparentnosti, barem.

(Dini) Postoji jedan problem. Ukratko, bilo je bombaskih napada koje Atlantski savez nije predvideo, na primer napad na srpsku drzavnu TV, koja sa stanovista Italije i drugih Evropljana nije trebalo da bude bombardovana. U pocetku su bombardovani samo vojni ciljevi, ali onda je doslo do eskalacije na druge strateske ciljeve, infrastrukturu, elektrane, mostove... Sve u svemu, ne mozemo se zaliti, tokom rata tesko je reci da ovome, ne onome. Ali smatram da treba da imamo drugaciji sistem konsultacija izmedju saveznika direktno ukljucenih u konflikt. Malo transparentniji sistem. Mi ne mozemo davati vojsci carte blanche.

Prevod:Tanja Bjeletic
Copyright 1999 beograd.com. All Rights reserved