Saga Magazine, UK
September 1999

Written By Douglas Keay 

NASA VELIKA GRESKA NA BALKANU

Bivsi ministar spoljnih poslova, Lord Karington, prica Daglasu Kiju zasto je bilo pogresno umesati se u gradjanski rat

Lord Karington je usao iz vrta - njegove braon cipele su zaprljane osusenim blatom, i seo u udobnu staru fotelju. Pojavio se sluga sa kafom i kolacima. Dedin sat u velikom susednom holu sa kamenim podom otkucao je vreme. `E sada, sta zelite da znate?` upitao je sesti Baron Karington od Balkot Lodza sa onim svetlucanjem u oku koji mu je u svoje vreme pomogao da razoruza vise od jednog ratobornog stranog pregovaraca. 

Tesko je znati gde zapoceti kada intervjuisete nekoga ko je sluzio pod sest premijera, isao u skolu (u Itonu) sa Hamfri Litltonom, komandovao tenkovskim odredom u ratu, bio ministar odbrane u vladi Ted Hita, postigao svoju decacku ambiciju da bude Ministar spoljnih poslova - a sve to da bi dao ostavku dramaticno tri godine kasnije zbog Foklandskog konflikta - bio generalni sekretar NATO-a 80-ih godina i predsedavao konstitutivnom konferencijom u vreme kada je Jugoslavija pocela da se raspada u odvojene zaracene frakcije. `Proveo sam oko 18 meseci pokusavajuci da to resim, a na kraju je Evropska zajednica donela katastrofalno glupe odluke - kao sto je bilo priznavanje Hrvatske i Slovenije i pitati Bosnu da li zeli nezavisnost, kad sam im rekao da ce to dovesti do gradjanskog rata. Konacno sam zakljucio da nema vise niceg sto bih ja mogao da uradim, a Saj Vens i Dejvid Oven su preuzeli stvar, a skoro ista stvar se desila i njima. Ujedinjene nacije su usle sa snagama kojima nije bilo dozvoljeno da koriste oruzje osim u samoodbrani, sto je sve otudjilo. Cela ta stvar na Balkanu je od pocetka pogresno vodjena. Bilo je ocigledno da ce doziveti neuspeh.`

Lord Karington je jedan od onih sve redjih ljudi koji, dok su smrtno ozbiljni, mogu takodje i da osete sta je smesno. On ima priguseni smisao za humor. (Ovo je covek koji je, kada su on i Margaret Tacer bili domacini VIP osobama iz inostranstva, bio poznat po tome sto je napisao poruku i stavio je pred premijera: `Jadni momak je presao 600 milja, pusti ga da i on progovori koju rec`, pisalo je na poruci). 

Danas se setio tri zlatna pravila koja je njegov prijatelj, sada feldmarsal, pre mnogo godina naucio od instruktora na vojnom koledzu u Kemberliju: `Nikad ne marsiraj na Moskvu, nikad se ne mesaj u stvari na Balkanu i nikad ne poveravaj svoj prtljag Kraljevskom vazduhoplovstvu.` 

Ali, da budemo za trenutak potpuno ozbiljni, da li Lord Karington smatra da su NATO akcije na Kosovu u proteklih par meseci bile pogresne?

`Da`

`Zasto?`

`Pa, za pocetak, Milosevicu je bilo nemoguce da prihvati Rambuje sporazum jer je trazio da on odobri NATO-u da koristi Srbiju kao deo NATO ogranizacije. Suverenitet bi bio izgubljen. On to nije mogao prihvatiti.`

`Mislim da je ono sto je NATO uradio bombardujuci Srbiju u stvari ubrzalo egzodus kosovskih Albanaca u Makedoniju i Crnu Goru. Ja mislim da je bombardovanje izazvalo etnicko ciscenje. 

Ja ne branim Srbe, jer smatram da su se poneli lose i izuzetno glupo, pre svega sto su ukinuli autonomiju Kosova koju mu je dao Tito. Ali mislim da smo mi veoma mnogo pogorsali stvari, a ono sa cime se sada suocavamo je neka vrsta etnickog ciscenja u obrnutom smeru. Sada Srbe isteruju van. Mislim da je velika greska intervenisati u gradjanskom ratu.` 

Lord Karington ne voli predsednika Milosevica ali, opet, misli da je pogresno zvanicno ga etiketirati kao ratnog zlocinca. `Ne mislim da je on vise ratni zlocinac od hrvatskog predsednika Tudjmana, koji je etnicki ocistio 200.000 Srba iz Krajine. Niko nije oko toga pravio guzvu. Mislim da smo mi malo selektivni kad je u pitanju nasa osuda etnickog ciscenja, u Africi kao i u Evropi.` 

Bilo je jasno da se gledista Lorda Karingtona po pitanju Kosova nesto razlikuju od gledista vlade Tonija Blera i opozicione konzervativne stranke Vilijama Hejga, koja je nasiroko podrzavala politiku vlade prema Balkanu. Ali Lord Karington se nikada nije plasio da otvoreno kaze sta misli. (Medju mnogim poslovima koje danas obavlja, `za sve manju platu`, je da je u odboru lista Daily Telegraph. `A ne slazem se uvek sa onim sto u njemu pise!`). 

Ocigledno sledece pitanje bilo je za sta bi se on, bivsi ministar odbrane, bivsi ministar spoljnih poslova, bivsi generalni sekretar NATO-a, zalagao umesto politike koju su usvojile americka i evropske vlade?

`Ja bih bio povecao broj UN posmatraca na Kosovu i nastavio pregovore sa Milosevicem. Uklanjanje UN posmatraca, kao sto se desilo, dalo je signal Srbima da ce biti bombardovani. A, posto su oni nemilosrdni ljudi, oni su to iskoristili i oslobodili se Albanaca. Ako pregovori i dalje ne bi doveli do rezultata, a Srbi nastavili da se lose ponasaju, onda biste morali da im objavite rat sa kopnenim trupama, kao i bombardovanjem.` 

Ali neki su vec ustvrdili da bi nas to dovelo do ivice treceg svetskog rata. `Naravno da ne bi! Pazite, mislim da je trebalo vise da se potrudimo da pridobijemo Ruse na nasu stranu, koliko god to tesko bilo. Da ste vi Rus i da ste sebe videli kao supersilu pre 10 godina, barabar sa Amerikom, a onda preko noci izgubili status supersile i jos vas svi ignorisu, a ekonomski ste u strasnom haosu, postajete izuzetno ozlojedjeni. Mislim da je trebalo da se vise potrudimo da prigrlimo Ruse na nase grudi.` 

Kada je Lord Karington bio generalni sekretar NATO-a sredinom 80-ih godina Sovjetski Savez je bio potencijalni neprijatelj, a NATO je osmisljen da bi se ocuvao integritet Atlantske zone. Sada kada je ta pretnja nestala, `Dzordz Robertson (novoizabrani generalni sekretar), mora da se zapita i da nagovori druge zemlje clanice da odgovore na pitanje cemu NATO sada sluzi? 

Ako je ideja bila da se koristi u humanitarne svrhe, sto, koliko ja shvatam, je ono sto je Vasington nedavno predlozio, onda da li ce to raditi pod pokroviteljstvom Ujedinjenih Nacija? I koliko ce u tome biti selektivan? Kada ce intervenisati a kada ne? Ovo su neka od pitanja sa kojima ce se suociti Dzordz Robertson, za koga slucajno smatram da je odlican izbor za taj posao.` 

Lord Karington zali sto se politicka strana NATO-a, kakva je originalno navedena u Povelji, nikada nije materijalizovala, `delimicno zbog toga sto se Francuskoj ne dopada dominacija Sjedinjenih Drzava.` On smatra da se ta pozicija sada promenila. `NATO je jedini forum u kome Zapadna Evropa i Amerika imaju bilo kakav kontakt. Ja mislim da bi bilo mnogo bolje kad bismo pokusali da prosirimo politicku stranu NATO-a, da tu organizaciju ucinimo nekom vrstom Severnoatlantske Grupe. 

Ali, zar ovo ne bi bilo u sukobu sa idejom o Evropskoj Zajednici? 

`Mislim da ne bi. U Evropskoj zajednici imate i neke neutralne zemlje, kao sto su Svedska i Austrija, a uz to mislim da nijedna vlada Zapadne Evrope nije spremna da trosi novac na pravljenje efektivne odbrambene sile. Tu morate da imate Ameriku. Ja iskreno verujem da je NATO odrzao mir u svetu tokom hladnog rata i mislim da bi bilo prilicno glupo odbaciti dobru osiguravajucu politiku a da se pazljivo ne razmotri buducnost. Na kraju krajeva, jedina stvar koju covek nikada ne nauci o spoljnim poslovima je da se neocekivane stvari uvek desavaju.` 

One su se sigurno desile kada je Argentina izvrsila invaziju na Foklandska ostrva 2. aprila 1982., na sta je Britanija bila totalno zatecena. Kao direktan rezultat toga, tri dana kasnije Lord Karington je dao ostavku na mesto ministra spoljnih poslova, na uzas i zaljenje nekih, ali ne svih. U Parlamentu je bilo protestvovanja. Osamnaest godina kasnije Lord Karington ne zali zbog svoje odluke. 

`Smatrao sam da to treba da uradim. Ulazili smo u rat, u veoma tezak rat daleko od nas, i ocigledno je bilo da ce biti medjusobnog optuzivanja u vezi toga cija je to krivica, ko je odgovoran, itd. Smatrao sam da je bolje to spreciti tako sto cu dati ostavku. Margaret Tacer je rekla da smatra da to nije neophodno. Ja sam rekao da smatram da jeste. Nije bilo puno diskusije. Mislim da je shvatila da sam ja vec odlucio i da je to bilo to.` 

U svojim memoarima (Razmisljanja o proslim dogadjajima), objavljenim sest godina kasnije, on je napisao: `Gnev britanskog naroda i Parlamenta zbog argentinske invazije Foklanda bio je opravdan gnev i bila je moja duznost i sudbina da ga ublazim; ostatak su uradili hrabri mornari, vojnici i vazduhoplovci, od kojih su mnogi polozili ne samo svoju sluzbu, vec i zivot.` 

Lord Karington odbacuje svaki nagovestaj da je njegova ostavka bila pitanje casti i da je ta cast uveliko odletela kroz prozor u danasnjoj politickoj klimi. `Mislim da se moze reci da je davanje ostavke izaslo iz mode. To je sve pitanje okolnosti i toga kako se neki ministar oseca i sta misli premijer. U svakom slucaju, da ostavimo tu stvar sa ostavkom. To je uzasno dosadno, zar ne mislite?`

Lord Karington pripada rasi koja izumire. On je aristokrata koji se borio u drugom svetskom ratu i koji je usao u politiku uglavnom `zato sto je zabavna`. Nije verovatno da ce neko sa nasledjenom titulom ikada vise biti na visokoj funkciji u vladi. 

Njegova porodica vodi poreklo iz 17. veka. Potice od jednog suknara iz Notingema, a nasledstvo se zasniva na bankarstvu. Porodicni dom je bio u Vikomb opatiji, koji je sada skolski internat za devojcice. 

Danas Lord (Piter) i Ledi (Iona) Karington zive u velicanstvenoj velikoposednickoj kuci u selu Bakingemsir, koju su renovirali i poboljsali od 1945., sa vrtom od 10 jutara, cija se velicina povecava svake godine. `Ja radim dizajn, moja zena je zaduzena za biljke. Ona zapravo ne prica engleski, ona prica latinski!` Oni imaju tri bastovana. Pogledao sam ga. `Ja nemam Rols Rojs, niti trkacke konje, niti jahtu. Ja imam samo taj vrt koji volim`, objasnjava on. 

Karingtonovi imaju sestoro unucica i troje praunucica od sest, cetiri i dve godine, koje on obozava.

Moj cetvorogodisnji unuk je tako smesan. Pre neku nedelju je u crkvi posmatrao parohijana kako ide do naslona za citanje da procita Pouku i kada je ugledao onu ogromnu Bibliju pogledao je u majku i uzviknuo: `Nece valjda celu da je cita?`

Lord Karington je proslog juna napunio 80 godina. On je preziveo rak bubrega i pati od pankreatitisa. Ali je i dalje zivog duha. `Pre neki dan sam negde procitao da neki ljudi mojih godina, inace zdravi, ne mogu da ustanu sa stolice a da se ne odgurnu rukama.`

Kao da zeli da naglasi stvar, on je bukvalno skocio na noge. `To je sve pitanje toga sta je u glavi, zar ne? Moj recept je da se ignorisu godine koje se gomilaju.`

Izasli smo u vrt, sigurno jedan od najlepsih vrtova u Engleskoj, i Lord Karington se sagnuo da ubere jednu alpsku jagodu. Dok se uspravljao zakikotao se i izgledao blago posramljen. `Mozda tle postaje sve dalje svake godine`, priznao je. 

[ Ostali clanci i misljenja ]

Copyright 1999 beograd.com. All Rights Reserved.