www.newsmax.com
23.septembar, 1999. 

Steve Farrell

MMF I BALKAN: BACANJE DOBROG NOVCA ZA LOSIM

Steta koju je rat naneo Kosovu i celom regionu Balkana kostace Zapadni savez puno novca.

Prema Evropskoj komisiji za privredu, samo rekonstrukcija Kosova ce kostati priblizno 18 milijardi dolara. Troskovi za ostatak ovog regiona bice jos veci. Procena Evropske unije, objavljena u junu u Vasingtonu, bila je 30 milijardi USD, a cak 90 milijardi USD kad se racuna cela bivsa Jugoslavija. 

Kakve god da su konacne cifre, ponovna izgradnja fabrika, pruga i infrastrukture, bombardovanih u NATO vazdusnim napadima, bice ogromna. 

Klintonova administracija je izjavila da ocekuje da Evropljani snose lavovski deo troskova rekonstrukcije Balkana. Portparol administracije je ukazao na to da su SAD dale svoj deo time sto su pruzile vojnu opremu i humanitarnu pomoc u vrednosti od cak 7 milijardi USD do danas.

Medjutim, Klintonova izjava u vezi predvidjenog ogromnog budzetskog suficita SAD navela je u junu Evropljane na samitu Grupe 8 u Kelnu, u Nemackoj, da razgovaraju o tome gde bi taj suficit trebalo da ide. Bilo je svih indikacija da se ocekuje da SAD prihvate najveci ekonomski teret rata na Balkanu. 

Uznemiren i nestrpljiv da rasprostre americke poreske dolare unaokolo, americki Senat je doneo odredbu po kojoj se 535 miliona daje za Balkan, izuzev Srbije. 

SKUPA MOCVARA

Vecina posmatraca se slaze da ce se NATO savez zaglibiti na Balkanu u bliskoj buducnosti. U skladu s tim, Kraljevski institut za medjunarodne poslove u Londonu je izracunao da ce pretpostavljeni godisnji troskovi za prisustvo 50.000 KFOR trupa biti cak 25 milijardi USD godisnje. 

Ucesce SAD u Bosni kosta 9,4 milijardi USD, za 6.700 vojnika smestenih u toj oblasti (smanjeno sa 22.000 koliko ih je bilo prethodno). Ministarstvo odbrane ukazuje na to da ce se priblizno 3,5 milijardi USD godisnje trositi na Kosovo, pod pretpostavkom da ne bude nekog kopnenog rata.

Balkan ce se suociti sa teskim ekonomskim izazovima. Oni ukljucuju takve ovozemaljske probleme kao: Koju valutu koristiti; gde naci strucnjake sa menadzerskim i tehnickim znanjem; i kako otrgnuti kontrolu privrede iz ruku vlade i prebaciti je u privatne ruke. 

U sredjivanju svega toga pojavljuju se uobicajeni sumnjivci da potrose svoj novac od poreza raznih zapadnih drzava, dok one pokusavaju da srede Balkan jednom zauvek. Krajnji cilj je da se ubrza proces integracije u zajednicu Evropskih drzava. Nedavno je prestolonaslednik Jugoslavije, princ Aleksandar, izjavio: "Naravno, bice potrebne godine i godine da takva ekonomska integracija donese rezultate i to ce kostati veoma puno. Ali milijarde dolara su vec potrosene na mirovne operacije... vreme je da se vratimo fundamentalnim stavrima, bez obzira na to koliko vremena je potrebno za to." Drugim recima, Zapad se obavezao prema Balkanu; na beskonacno vreme.

Ipak, neki iz medjunarodne zajednice vide samo poslovne sanse, koje su stvorile smrt i destrukcija na Balkanu. Ser Dzon Betl iz Britanske ekonomske radne grupe zaduzene za Balkan nedavno je rekao: "Ubedjen sam da britanska poslovna zajednica ima kvalitet i strucnost neophodnu da se pomogne ovim ljudima da ponovo izgrade svoje zivote." Dok ovo moze da zvuci kao srebrna ekonomska postava za inace sumorni Zapadni intervencijski oblak, slicni planovi se nisu dobro pokazali u ponovnoj izgradnji Bosne.

Ocekivano ozivljavanje bosanske privrede nikad se nije ostvarilo. Kevin Menion, direktor Medjunarodne grupe za menadzment, UN agencije za rekonstrukciju, nedavno je izjavio: "Nema ekonomije u Bosni jer ovde postoji opste osecanje da su skrhane drzavne kompanije preimucstvo, dok su one u prepreka." 

Strane investicije se nisu ostvarile kako je to predvidjao Dejtonski sporazum. Iako je vojni konflikt zavrsen, lideri raznih balkanskih drzava odbijaju da odustanu od kontrole privreda svojih drzava, sa nesrecnim posledicama za gradjane Balkana.

Balkanske ekonomije su tradicionalno feudi izgradjen ratnom plenu i patronatu. Politicari u ovim zemljama opstruisu ekonomske promene koje bi mogle dovesti do slobodnog trzista i time sire fanaticni etnicki nacionalizam. Politicki lideri, kao Milosevic, nece predati kontrolu svojih privreda, jer bi to znacilo odustati od vlasti. Do sada Zapad nije mogao da podstakne potrebne promene ni u jednoj balkanskoj zemlji. Uz to, NATO bombardovanje je ove krhke ekonomije odvelo jos dalje u haos.

U sledecoj rundi ponovne izgradnje, ovaj put na Kosovu, britanska poslovna zajednica ce verovatno preuzeti vodjstvo. Skorasnja analiza u listu Village Voice smatra da je zbog planiranja unapred Evropske zajednice britansko Ministarstvo trgovine i industrije vec poslalo radnu grupu u EZ da zastupa njegovu stvar.

Nemci su uradili slicnu stvar, dok SAD samo ima planove da posalje sluzbenika Ministarstva trgovine ucestvuje u procesu javnog nadmetanja. Poslovni izgledi SAD da iskoriste ovo ne izgledaju bas dobro trenutno. Medjutim, ocekuje se da SAD dobije svoj momenat kad intervenise MMF. 

ISTORIJSKI "KORENI UZROKA" EKONOMSKOG NEUSPEHA

Nakon Drugog svetskog rata doslo je do industrijskog razvoja u severnom delu Jugoslavije, dok je juzna polovina zemlje samo proizvodila sirovine. Kako je padala cena sirovina, rasle su ozbiljne ekonomske nejednakosti izmedju razlicitih drzava. Ovo je zauzvrat dovelo do nezadovoljstva i zelje za nezavisnoscu na industrijskom severu. 

Po misljenju eksperta za Balkan, profesora Cusodovskog sa Univerziteta Otava, Medjunarodni monetarni fond je delimicno odgovoran za metez na Balkanu. Uz to, Kriton Zoakos iz Polyconomics, Inc., i Dzud Vaniski, bivsi ko-urednik lista Wall Street Journal, izjavili su: "1987. godine je stara Jugoslavija, sa svim svojim tragicnim neuspesima, jos uvek bila drzava koja funkcionise. Onda je MMF preuzeo ekonomsku politiku, primenjujuci izvestan broj dobro nam poznatih sok terapija; devalvacija, zamrzavanje plata, i nekontrolisanje cena, dizajniranim na osnovu Harvard/MIT knjiga o ekonomiji, namenjenih spustanju plata na nivo koji bi bio medjunarodno konkurentan." 

Ali je mesanje MMF-a izazvalo da se prihodi centralne vlade smanje, a to je zauzvrat primoralo MMF da insistira na povecanju poreza u Jugoslaviji, da bi se izbalansirao budzet.

Kako se Hladni rat zavrsavao krajem 80-ih godina, Savezna Republika je pocela da se cepa. Istovremeno, servisiranje nacionalnog duga je postalo beznadezno. Kao rezultat toga, pokusaj da se udovolji zahtevima MMF-a jos je pogorsao poljuljanu ekonomsku situaciju. 

Izmedju 1979. i 1985. cetvrtina nacionalnog dohotka je uzeta za servisiranje duga. Kao rezultat toga, ekomonija je pocela da puca, a doslo je do erupcije etnickih konflikata. Tako se tekuci konflikt na Balkanu moze delimicno objasniti ekonomskim faktorima, koliko i etnickom mrznjom i rivalstvima. 

Zato, iako ne treba kriviti samo njih za razdor na Balkanu, MMF i Svetska trgovinska organizacija su dali svoj doprineli tome. Kriticari obe ove institucije tvrde da, kao i u slucaju pomoci Meksiku pre nekoliko godina, glavni primaoci ekonomskih dobara su velike zapadne finansijske institucije, a ne covek sa ulice Pristine ili Gvadalahare.

Od 1996. magicni metak MMF-a za lecenje strukturalnih ekonomskih problema je razvoj necega nazvanog Inicijativa za tesko zaduzene siromasne zemlje (HIPC). Prema ekonomistima iz fondacije Heritage, ovaj magicni metak, kako ga je predstavila Grupa Sedam u Kelnu (ukljucujuci tu i Klintonovu administraciju), samo ce pogorsati probleme s kojima se Balkan suocava.

Oni smatraju da se "ciklus duga moze zaustaviti samo oprastanjem duga, zajedno sa redukcijama i eventualnom eliminacijom bilateralnih i multilateralnih razvojnih pomoci." Drugim recima, ove zemlje treba odseci od medjunarodne cekovne knjizice i kreditnih kartica koje drze Zapadne industrijalizovane drzave. Ova inicijativa HIPC u osnovi povecava zavisnost od stranih zajmova i garantuje da ce se ovi zajmovi nastaviti unedogled. 

Analiza fondacije Heritage zakljucuje "Kongres treba da preduzme korake da primeni politiku koja je neophodna da se razrese problemi sa dugovima siromasnih zemalja i ohrabri ekonomska politika koja privlaci kredite i investicije privatnog sektora i koja se dokazala kao najbolje sredstvo za postizanje dugotrajnog, odrzivog ekonomskog rasta." 

Medjutim, zackoljica je ovde u tome da osnovni uslovi za ekonomsku slobodu i odrzavanje u zivotu na Balkanu - i u Sovjetskom Savezu - ne postoje. Nema iskustva sa slobodnim trzistem, osim ako ilegalnu privredu ne zovete "slobodnim trzistem." 

Istocna Eropa i Rusija dolaze iz centralizovanih statickih modela zasnovanih na marksizmu, ili radije slovenskoj interpretaciji marksizma. Nema ugovornog zakona niti poslovne etike. Bankarski sistem i ekonomske strukture nisu nista drugo do feudi modernih ratnih diktatora u trodelnim odelima. 

MMF baca novac na ove ekonomije, gde niko nema pojma o tome kako rade finansijske institucije ili osnovne strukture slobodnog trzista, a ocekuje dobre rezultate. Zapad i SAD se prave da ne vide, i prave lude pretpostavke da ce "dobre namere" resiti sve ukorenjene probleme. 

Medjutim, ne mogu se samo Klintonova administracija i sadasnje Zapadne vlade kriviti za ekonomski debakl u ovim novim drzavama. Mahinacije MMF-a se odigravaju vec dugo, preko republikanskih i demokratskih administracija.

Velike finansijske kuce koje podrzavaju MMF uvek imaju glavni udeo u "pozajmljivanju" novca ovim novim drzavama, i na ovaj ili onaj nacin, bilo da su vremena dobra ili losa, to za njih znaci vise novca. Ljudi uglavnom ne znaju ko placa racun za ove zajmove. Bankari ne placaju za MMF, vec poreski obveznici. Fin posao za onoga ko uspe da se provuce s tim; a ovi "investitori tudjeg novca" uvek uspeju. 

Uz to, moderne zapadne vlade budalasto pretpostavljaju da ce nove drzave automatski uraditi tacne i obazrive ekonomske korake, ako se povuce dovoljno veza i iznudi dovoljno interesa, ili se primene pravila kapitalizma. Ne desava se tako. 

Ekonomije Balkana, ako je iskustvo neki vodic, izlozene su milosti ekonomskih poslovica, koje ne rade u njihovu korist. Ali ekonomski gurui MMF-a i dalje razvijaju skupe nove planove i stavljaju novo zmijsko ulje u lepe nove flasice. 

Na kraju, balkansko iskustvo ce pokazati da ce neke multinacionalne korporacije i pojedinci profitirati od ove rekonstrukcije. Ali nemojte traziti ekonomski prospertiet ili stabilnost za prosecnog Jugoslovena, ili druge zemlje u toj oblasti, u skoroj buducnosti. 

Zapad ce podupirati skripave i nestajuce privrede sve dok ne pronadje nacin da: 1) Stvori eticku poslovnu klimu. 2) Osigura da novac dat ovim zemljama ne bude "investiran u inostrane bankovne racune, ili kuce i jahte na Rivijeri za slovensku oligarhiju. 3) Prekine davanje novca do tada u okviru rekonstrukcije. 4) Izgradi infrastrukturu u svim segmentima ekonomije, a narocito u bankarstvu i investicijama i to podrzi sa zahtevnim sudskim procesom. 5) Izbegne da bude ucenjen od strane nekompetentnih ili nepopustljivih vlada koje prete osvetom ako ne dobiju zajmove. 

Osim da bude sudija u etnickim konfliktima, ucestvovanje Zapada sa kapitalom i radnom snagom bice daleko skuplje nego sto su to oni koji odlucuju spremni da priznaju. Korist za Balkan moze biti iluzorna i kratkotrajna kad Zapad jednom ode iz ove oblasti. Racun za nase ucesce u Balkanskoj svadji platice javno mnjenje Amerike i Zapadne alijanse. Nazalost, to ce biti bacanje dobrog novca nakon loseg.

[ Ostali clanci i misljenja ]

Copyright 1999 beograd.com. All Rights Reserved.