www.antiwar.com
18.10.1999.

Justin Raimondo

MREZA LAZI: DA LI CEMO IKADA SAZNATI ISTINU O BOMBARDOVANJU KINESKE AMBASADE?

Mreza lazi koju je istkala ova administracija da sakrije svoje zlocine na Balkanu toliko je gusta i puna gamadi da je prakticno sigurno da necemo saznati neulepsanu istinu barem u narednih pedeset godina, ako i tada. Cak i kada istina, u nekoj formi, pocne da curi van, kao u slucaju otkrica londonskog lista Observer da je bombardovanje kineske ambasade u Beogradu bilo namerno, jos uvek ima vise nego dovoljno razloga da se sumnja da nas vrhunski doktori za propagandu i dalje hrane lazima. 

NASA UCENOST BEZ MOZGA

Dok je pomalo sumnjiv ukus reci "Sta sam vam rekao," u ovom slucaju izazov je neodoljiv. Narocito je izazovno s obzirom na cinjenicu da niko, apsolutno niko od "maticnih" komentatora onog tipa koji krase emisije `Ove nedelje sa Koki`, ili `Upoznajte predstavnike stampe` - ili cak tipa koji opravdavaju zeljenom vezom sa izvestajem o poslovima protiv drzavnog uredjenja - nije doveo u pitanje to sto NATO ne objasnjava da je "to bila greska." Evo ucenosti, tako, bez mozga, i tako preuzete da njihove sumnje cak nisu ni blago narasle kada je ministar odbrane Vilijam Koen dao smesno neubedljivo objasnjenje da je "jedan od nasih aviona napao pogresnu metu jer su instrukcije za bombardovanje bile date na bazi zastarele mape."

PRETORIJANCI MOCI

A nisu samo glave koje pricaju na televiziji propustile ovu pricu, vec i navodni novinari koji navodno torbare vise nego samo svoja misljenja. Od kada su se pojavile vesti o bombardovanju pocetkom maja, ne mogu da se setim nijedne vesti na engleskom koja nije smatrala objasnjenje NATO-krata istinitim. Otkrica lista Observer dramaticno ilustruju stanje ostatka medija na engleskom jeziku, a narocito americkih medija. Kad je jednom ustvrdila da je zastitnik javnog interesa i neumoljivi tragac za istinom, stampa je odavno prestala da se pretvara te se izrodila u Pretorijansku strazu onog krila koje Ratna partija u datom trenutku zauzima u Beloj kuci. 

OVO JE TEST

Ovo je bio pravi test nezavisnosti i integriteta nasih hvalisavih medija i prakticno svi su pali na njemu. Zurim da istaknem, medjutim, da je Antiwar.com polozio ovaj test izvojevavsi pobedu. Mi smo dali odredjen broj vesti i komentara, cije je poreklo uglavnom van Zapada, a koji su tretirali NATO-vo objasnjenje bombardovanja sa znacajnim skepticizmom. U mojoj kolumni, tada zvanoj "Ratni dnevnik," od 10. maja [1999.], napisao sam:

NEMOJTE, MOLIM VAS

"Molim da mi niko ne kaze da su isti ljudi koji su 'greskom' bombardovali bolnicu, nekoliko autobusa sa civilima, pijacu, i brojne stambene kuce [u proteklih par nedelja] napravili jos jednu 'gresku.' Svi znaju da je psiholoski terorizam primenjen proitiv hrabrog srpskog naroda smisljena taktika u ratu s Jugoslavijom. Ali ova najnovija 'greska' je toliko puna politickih implikacija i posledica, i u inostranstvu i ovde kod kuce u Sjedinjenim Drzavama, da ne moze biti nista drugo nego namerna. Proterajte me u malaricne mocvare sto sam se usudio da to kazem, osudite me kao 'teoreticara zavera,' ali kako moze neki objektivni posmatrac da proguta NATO-vu pricu?"

SETAJUCA NOCNA MORA

Posto smo jednom podlegli izazovu samo-citiranja, nije tesko da nam to predje u naviku. Medjutim, rizikovacu ono sto bi moglo da se pretvori u opasno samopovladjivacki i cak zavisnicki kurs, da bih rekao ono sto zelim o prirodi i znacenju medjuigre izmedju medija i Drzave, sto je odnos koji je postao prakticno simbioticki. U svakom slucaju, narednog dana - "Ratni dnevnik" je bio dnevna kolumna - sam se stvarno uzbudio: "Ovaj rat brzo preuzima kvalitete nadrealisticke nocne more, kolektivne halucinacije uzasa od kojeg svi pokusavamo - uzaludno - da se probudimo. Da vlada SAD sada pripisuje bombardovanje kineske ambasade u Beogradu zastareloj mapi je ona vrsta bizarnog dodira koji cak ni Kafka ne bi mogao da smisli."

NOCNA MORA SE NASTAVLJA

Tek treba da se probudimo: nocna mora se nastavlja. Kolektivna halucinacija koju su americki mediji bacili na svoju narkotizovanu publiku tek treba da se razbije, cak i sa otkricima lista Observer. Da pocnemo samo od toga da ova vest tek treba da izadje tamo: 24 casa nakon sto je ova prica objavljena, velike americke mreze jos nisu javile nista o tome. Jedino spominjanje toga je bilo pitanje koje je strategu Bele Kuce, Dzonu Podesti, postavila Koki Roberts, u kome ga pita da prokomentarise ove tvrdnje. To je bio neprocenjiv momenat u istoriji americke televizije: dok su Dzordz Vil i Sam Donaldson skretali oci sa neprijatne scene i zurili u sto, Podesta je izgledao potpuno osamucen. Zurio je u Koki s nerazumevanjem, sa ocima punim zaprepascene nevinosti, i pravio se da ne razume o cemu ona prica. "Zao mi je," rekao je, "mozete li molim vas da ponovite pitanje?" Onda je ustvrdio, sa zaprepascenim stavom device cija vrlina nikad nije dovedena u pitanje, da nikad nije ni cuo za te tvrdnje. Ovo nije obicna arogancija, vec dvolicnost razvijena u umetnicku formu, gole lazi koje su ipak savrseno ubedljive: jer ko bi sumnjao u to da je nepobedivo neznanje jedna od glavnih karakteristika vladinih sluzbenika? U ovom slucaju Podesta cak nije morao ni da glumi: trebalo je samo da igra samog sebe. 

ISTINA POMESANA S LAZIMA

Dobro, onda, sta je istina u vezi bombardovanja kineske ambasade u Beogradu? Na vise nacina, clanak u listu Observer postavlja vise pitanja nego sto na njih odgovara. Jer iznosi prilicno sumnjivu tvrdnju da je NATO bombardovao kinesku ambasadu "nakon sto je otkrio da se ona koristi za prenos jugoslovenskih vojnih komunikacija." Ne samo to, vec treba da verujemo da su ovi signali prvo dolazili iz kuce Slobodana Milosevica - mozda ih je emitovao licno, iz "bezbednosti" svoje dnevne sobe. Ali zasto bi iko poverovao da je Miloseviceva kuca nekako klasifikovana kao zabranjena meta, kao i bolnice i drugi civilni objekti? Price o "izvodjenju" srpskog drzavnika bile su brojne. 

Iako su NATO-krate insistirale na tome da ga zele zivog da bi mogli da mu sude na svom laznom Tribunalu za ratne zlocine, sve su sanse da bi oni bili spremni da se odreknu propagandne koristi sudjenja-predstave u interesu dovodjenja rata do brzog i naizgled podbednickog kraja. Ali ovde prica postaje stvarno cudna...

MADE IN HOLLYWOOD

Kada je Milosevicev "logor" - kako se mete besa vlade SAD, od Vakoa do Beograda, uvek nazivaju - bio bombardovan, misteriozni radio signali su poceli da se sire iz... Kineske ambasade! Oh, ovo je isuvise za reci - jeftini spijunski krimic koji kao da je potekao iz Holivuda a ne iz Vasingtona. Zar ne shvatate? Filmska verzija, mislim, sa Tom Kruzom u glavnoj ulozi kao "Top Gun" neustrasivi ali konfliktni pilot, i mozda Dzek Nikolson kao lukavi stari Slobodan Milosevic, koji nikad ne smera nista dobro. Na kraju, izmuceni predsednik Klinton, - imate li predlog ko bi njega mogao da glumi? - mora da napravi Konacnu odluku: da li da popusti pragmaticnijoj politici drzanja kineske ambasade na listi "ne bombardovati" - a, ispostavilo se da je ta lista zaista postojala - ili treba da bombarduje te Azijate da padnu u zaborav (u ime "humanitarizma," naravno)? 

MISTERIJA

Ne moram da ispricam ostatak price, svi znamo kako se ona zavrsava, osim da istaknem da je ovaj krimic zapravo misterija, a misterija je u ovome: zasto vladini sluzbenici na dva kontinenta iznenada pocinju da otvoreno pricaju o tome? Clanak u listu Observer citira "vojne i obavestajne izvore na visim polozajima u Evropi i SAD" i stavise dalje navodi da "su ovu pricu u detalje potvrdila jos tri NATO oficira - kontrolor leta koji operise iz Napulja, obavestajni oficir koji prati jugoslovenski radio saobracaj iz Makedonije i visi sluzbenik staba u Briselu. Oni svi potvrdjuju da su u aprilu znali da kineska ambasada deluje kao stanica jugoslovenske vojske (VJ) za reemitovanje posto su mlaznjaci Alijanse uspesno ucutkali licne predajnike Milosevica." 

KO IMA KORISTI?

Ova trojica anonimnih sluzbenika razlicitih vlada opisani su takvim specificnim terminima koji cine njihovu identifikaciju lakom da zvanicnici otkriju njihov identitet - ako ga vec ne znaju. Pitanje je: zasto bi nam ovi visi sluzbenici dali nagovestaj istine, koliko god da je ona nestvarna i oslobadja ih od optuzbi - sta oni time dobijaju?

IZ EVROPSKOG UGLA

Ovo poslednje je kljucno pitanje u nasoj potrazi da identifikujemo, barem spekulativno, izvor ovog curenja: ne u smislu identifikovanja odredjenih pojedinaca, vec u razumevanju politike ove eksplozivne price o kojoj je malo pisano. Prvo treba da primetite da se citiraju visi zvanicnici iz Evrope, kao i SAD, i da nacionalnost ovih nije nikad odredjena. Ovo je jedno od mogucih resenja ili delimicno objasnjenje. Evropljanima, ili barem nekima od njih, je od skoro pocela da smeta americka hegemonija na, na kraju krajeva, njihovom kontinentu, i poceli su proces konsolidacije sopstvene kontinentalne odbrambene sile nezavisno od NATO. "Evropska Prva" gomila, u Berlinu, Parizu i Rimu, ima apsolutno interesa da skrene paznju Vasingtona na Istok. 

IZ AZIJSKOG UGLA

Da li je uopste neophodno objasnjavati vaznost ove price, ili opisivati efekat koji ce on imati na odnose SAD-Kina? S Kinom koja se oprema za veliki sukob sa Tajvanom, i razlicitim frakcijama unutar rezima u Pekingu koje manevrisu za kontrolu spoljne politike NR Kine. Posledice ovog incidenta mogle bi biti znacajne. Vec izmucena Komunisticka partija Kine suocena je sa nekoliko izazova svojoj prevlasti, i ako se vidi kako kapitulira pred Zapadom po ovom pitanju, njena klimava vladavina bi se mogla jos dovesti u opasnost. Ovo je pitanje nacionalnog ponosa, a mogla bi biti odskocna tacka za ceo novi porast agresivnog kineskog nacionalizma - sto je razvoj situacije koji odlicno pogoduje odredjenim interesnim grupama.

RATNI HUSKACI DESNO

Jos jedna grupa, ovaj put domaca, ima interesa u pogorsanju vec zaostrenih odnosa sa NR Kinom, a to je toboze 'konzervativno' republikansko krilo Ratne partije. Razmatrao sam, nadugacko i cesto, ulogu lobija koji mrzi Kinu kao katalitizatora i organizacionog principa desnih ratnih huskaca. Dok se Klintonovi "humanitarci" izgleda koncentrisu na svoje misije spasavanja sveta na takvim politicki korektnim ciljevima kao sto su Somalija, Srbija i Istocni Timor, "Azijacionisti" GOP, koji se ponose svojim nesentimentalistickim realizmom, vise vole da demonizuju izlapelu hijerarhiju "crvene" Kine. Ovo ima dopunsku prednost igranja na povratni anti-komunizam njihove konzervativne baze. Koliko god da "crveni" Peking izgleda isprano roze kapitalisticki, nekonzervativni ratni huskaci iz lista Weekly Standard i National Review mogu uvek da racunaju na neznanje onih koji ih podrzavaju kada se radi o pitanjima kao sto je istorija moderne Kine: prosecni konzervativac generalno ne zna, niti mu je stalo da zna, koja je razlika izmedju Mao Cetunga i Deng Ksijaopinga. Zadovoljavajuci apetit desnih za teorijama zavere sa egzoticnim i napregnutim pricama Klintonijanskog dosluha kineskim "crvenima," gomila koja mrzi Kinu ocigledno ima najvise da dobije konfrontacijom sa Kinom vezano za ovu stavku. Jer kineska reakcija, na koju necemo dugo cekati, sigurno ce postepeno podici tenzije sa SAD - a mogucnost rata (u Tajvanskom moreuzu) ne bi trebalo potpuno da se iskljuci.

TEORIJE ZAVERA

Inicijalnim spekulacijama da je bombardovanje kineske ambasade bilo nesto drugo a ne "nesrecan slucaj" podsmehivali su se "ugledni" mediji, kao frivolnoj i neosnovanoj "teoriji zavere." Ovo se samo po sebi smatralo dovoljnim razlogom da se odbaci mogucnost da je ova zgrada namerno gadjana. Kad god drzavno uredjenje zeli da diskredituje neku ideju ili pojedinca, ono ga odmah obelezi kao "teoriju zavere" a njenog tvorca kao "teoreticara zavera" - sto je nadimak koji priziva slike o nekom ko veruje da slobodni zidari, zajedno sa Malteskim vitezovima i engleskom kraljicom imaju prakticno potpunu kontrolu nad tekucim dogadjajima. 

CARSTVO, PRAVO NAPRED 

Ovo sve treba da zamagli veoma fundamentalnu stavku, a to je da je cela vlada konspiracija vladara protiv onih kojima se vlada. Sluzbenici vlade u svakoj drzavi na svetu stalno prave zavere ne samo da zadrze vlast, vec i da je prosire, da eksploatisu ne samo sopstvene podanike, vec i podanike u drugim drzavama. Tako je rodjena politika poznata kao "imperijalizam." Jedna vlada, ohola u svojoj vlasti kod kuce - cak i takozvanoj republici (ili demokratiji, modernim jezikom) - prirodno tezi da prosiri svoju vlast geografski, i da krene putem oznacenim "Carstvo - pravo napred."

MEDIJSKO ZAMRACENJE

Ali nasi vladari i njihovi ulagivacki sluzbenici ne mogu sve ovo da vuku sami: njima je potrebna pomoc ne samo saveznickih politicara, vec i aktivna saradnja intelektualaca: akademika, knjizevnika, prestiznih "imena" iz oblasti umetnosti i nauka, a narocito novinara. Jer snabdevaci onoga sto mi nazivamo "vesti" su oni koji odredjuju uslove razgovora i definisu kontekst onoga sto je cinjenicno - i tako, sto je unutar prihvacenih parametara debate. Ovo je narocito istina kada je u pitanju spoljna politika, tj. kada se radi o dogadjajima koji su se dogodili na udaljenim mestima, nepoznatim ljudima. U tom slucaju, obicni Amerikanci su vise nego inace na milosti profesionalnih novinara, narocito onih koji rade za velike novinske korporacije. Ipak, od nedelje uvece, samo evropski i azijski mediji se cine zainteresovanim za pricu o tome kako NATO-krate bestidno lazu o "tragicnoj gresci" 7. maja: samo Drudge, BBC i Reuters uopste javljaju o tome. Nema spomena o prici u listu Washington Post ili New York Times u ponedeljak - i zar vam nije drago sto imamo slobodnu stampu?

OBMANE

Fox i AP emituju NATO demantije, citirajuci britanskog Ministra odbrane Robina Kuka: "Ideja da su Sjedinjene Drzave sve ove mesece imale pripremljeno dobro objasnjenje ali nisu htele da ga podele sa drugima je, plasim se, obmana. To je bila tragicna greska. To je realnost ove situacije." Ove NATO-krate su tako pametne, narocito Britanci: jeste li primetili kako Kuk nabacuje ideju da je prica o "radio signalima" "dobro objasnjenje" - iako neistinito. Ovo ima efekat umirivanja sve veceg broja razumnih ljudi koji se pridruzuju "teoreticarima zavere" u suocavanju sa ociglednom cinjenicom: da nasa vlada laze od pocetka. Pa, onda, mozda to rade iz dobre namere - ovo je jasna implikacija onoga sto kaze Kuk, a mi mozemo da ocekujemo da njegove americke kolege slede ovaj tok. 

ODELJENJE SAMO-CENZURE

Ali kako, mozda cete vi pitati, oni mogu da se izvuku s tim? Pre neki dan sam procitao fascinantnu pricu, izvestaj AFP (04.10.1999.) o razvoju medija u drzavi Eritreji, siromasnoj i ratom razorenoj zemlji na vrhu africkog roga. Rat sa susednom Etiopijom je mozda doneo opustosenost celom tom regionu i unazadio vec osiromaseni narod, ali je ocigledno bio od velike koristi za biznis vesti, jer se rodilo nista manje vec dvanaest novina, dok su pre toga postojale samo jedne. Eritrejski mediji, rodjeni u ratu, su svi u privatnom vlasnistvu, ali ovaj clanak pita "koliko je slobodna eritrejska slobodna stampa?" Odgovor je: ne puno, a objasnjenje, koje je dao Davit Ajzak, urednik lista Setit, najstarijih privatnih novina u zemlji, cini se da se ne odnosi samo na Eritreju: "Nema cenzure vlade," kaze on, "ali mi sami sebe cenzurisemo." Mateos Hebeab, urednik lista Mehaleh, poverava se: "Ako smo zabrinuti zbog necegam, pozovemo i posavetujemo se sa prijateljem, mozda s nekim u vladi. To nije zvanicno, ali oni mogu da nam kazu da li je to opasno ili pogresno." Da li vam nesto od ovoga zvuci poznato?

ERITREJA TO SMO MI

Ali to zvuci tacno kao ono sto se desava u "razvijenim" zemljama, gde parametri prihvatljivih razilazenja mogu biti malo siri, ali nista manje striktno definisani i neumoljivo sprovodjeni od strane "privatnih" medija. Eto kako je prava prica o bombardovanju kineske ambasade prigusena, ne birkokratskim ukazom, vec neizgovorenim sporazumom izmedju sluzbenika vlada i odjeka njihovih medija. Eto kako je prava prica o Vakou zataskavana toliko dugo, i jos se skriva od americkog naroda.

A to je i status americkog novinarstva: ne suvise zaseka iznad standarda koji je preovladjivao u Eritreji, potpuno bednoj drzavi Treceg sveta u kojoj je vladala marksisticka hunta posebnog stila.

KLINTONOVSKA VEZA 

Postoji jos jedna grupa koja je, u to vreme, imala direktan interes u bombarodvanju kineske ambasade, i koja je ocekivala dobit od njenih prvih posledica: Klintonova administracija. Jer, ako se secate, pocetkom maja taman je trebalo da se uspostavi mir, Dzesi Dzekson se upravo bio vratio sa svog puta u Beograd, a kongresna delegacija predvodjena Republikancima je takodje bila ukljucena u mirovne napore. Klinton je trebalo da ostane bez svoje velicanstvene "pobede," a pro-ratni mediji galamili o potrebi uvodjenja kopnenih trupa. Klintonovci su bili priterani uza zid i nesto su morali da daju - medjutim, na njihovu srecu, "tragicna greska" bombardovanja amabasade unistila je svaku nadu o sporazumu putem pregovora, jer su Kinezi vristali o krvavom ubistvu. Jugoslovenska vlada je forsirala svoju prednost i izdrzala, u nadi da ce ih Kinezi spasiti stavljanjem veta na UN odobrenje vojne akcije na nivou Saveta bezbednosti - cak i Rusi su ih prodali. Mir je izbegnut, a "humanitarni" krstaski pohod Klintonovaca je uzeo jos na hiljade ljudskih zivota pre nego sto se zaustavio i NATO objavio svoju jezivu "pobedu."

NAPRAVITE SOPSTVENU TEORIJU ZAVERE

Sa svim ovim razlicitim interesnim grupama koje profitiraju, na ovaj ili onaj nacin, od slucajno- namernog bombardovanja kineske ambasade, ostavicu citaocu da izgradi sopstvenu "teoriju zavere" koja ce se uklapati sa cinjenicama. Samo primecujem da su prakticno svi glavni centri moci na Zapadu dobili nesto od onoga sto je opisano kao "tragicna nesreca." Ovo je, naravno, najcistija koincidencija - a ako ne verujete, verovatno ste jedan od onih uzasnih "teoreticara zavera." 

[ Ostali clanci i misljenja ]

Copyright 1999 beograd.com. All Rights Reserved.