CATO Institut (SAD)

2. juni 2000.

KATASTROFA KOJA CE SE GARANTOVANO POGORSATI

Pise: DOUG BANDOW (Dag Bandow je visi saradnik Cato Instituta)

Klintonova administracija je ubacila Sjedinjene Drzave u zamku u za nju irelevantni metez Balkana. Nakon skoro jednogodisnje okupacije Kosova od strane NATO-a, Generalni odgovorni biro upozorava da "mnoga teska poltiicka, socijalna i druga pitanja ostaju neresena" na ovoj "nestalnoj" teritoriji. Ipak, Republikanski Kongres ne cini nista.

Pre godinu dana, Sjedinjene Drzave i njeni NATO saveznici podstakli su rat oko Kosova pokusavanjem da nametnu nerealni Rambuje diktat. Besramna NATO propaganda podstakla je ratnu groznicu. Klintonova administracija je onda napala Jugoslaviju bez odobrenja Kongresa i Ujedinjenih nacija. Nakon 78 dana bombardovanja, napadaci su pobedili - iako su se NATO-ve tvrdnje o vojnom uspehu ispostavile veoma preteranim. Politicka situacija se veoma pogorsala.

Siledzije bivse OVK vladaju ulicama, ubijaju uz imunitet i bore se za kontrolu unosnih kriminalnih trzista. Oruzje je i dalje sakriveno; paravojska i dalje operise. Vecina etnickih Srba - procenjuje se 250.000 do 260.000 - je pobeglo. Etnicki Albanci su izbacili vecinu drugih, ukljucujuci tu Cigane, Jevreje i cak ne-albanske muslimane.

Ove antagonisticke zajednice se otvoreno bore tamo gde i dalje koegzisitraju, kao sto je to slucaj u gradu Mitrovica. Ovaj Biro upozorava da se "etnicki povezani nasilni incidenti javljaju na redovnoj bazi, a nedavno je njihov broj porastao." Napadi na zapadne trupe ce ucestati.

Okupacioni (KFOR) komandant, general Klaus Rajnhardt, je primetio pocetkom ove godine: "Kada je NATO stigao na Kosovo mi smo trebali samo da se borimo protiv jugoslovenske vojske, ako bi se vratila nepozvana. Sada vidimo da moramo da se borimo sa Albancima."

Jirzi Dinstbir, bivsi ministar spoljnih poslova Cehoslovacke, rekao je Komisiji UN za ljudska prava da su potrebne dodatne trupe da se bore protiv albanskih separatista koji su odlucni u tome da stvore nezavisno Kosovo bez Srba. Nazalost, primecuje ovaj Biro, i na Kosovu i u Bosni, koju je NATO okupirao pre vise od 4 godine, "bivse zaracene strane uglavnom zadrzavaju svoje ratne ciljeve." Kosovski Albanci zele nezavisnost, Srbi smatraju da Kosovo treba da ostane deo Srbije, bosanski Hrvati i Srbi podrzavaju odvojene drzave, a bosanski muslimani zele unitarnu vladu pod svojom kontrolom.

U tu zbrku je Klintonova administracija bacila 12.400 americkih vojnika. Strateski, Balkan nije vazan za Evropu, a kamoli za Ameriku. Atentat u Sarajevu (glavni grad Bosne) 1914. godine upalio je fitilj za prvi svetski rat. Ali taj konflikt je eksplodirao samo zato sto su velike sile bile spremne da se bore iz drugih razloga.

Nasuprot tome, kada se Jugoslavija raspala 1991. godine, spoljne drzave su ostale van. Ogorceni gradjanski rat na Kosovu je bio cak i manje vazan. To je bilo kao bilo koji broj ruznih gerilskih borbi sirom sveta - Kurda u Turskoj i Tamila u Sri Lanci, na primer. Ono po cemu se razlikovao bila je smrt belih Evropljana i prisustvo CNN kamera. To je bilo dovoljno da se umesa Klintonova administracija.

Nazalost, etnicke mrznje, teritorijalni sporovi, ekonomski haos i drustveni neredi i dalje dominiraju Balkanom. Nije ni cudo, onda, da general-major Ricardo Sancez, koji komanduje americkim trupama na Kosovu, kaze da ce okupacija Zapada trajati "najmanje jednu generaciju."

Ako Evropa zeli da trajno patrolira Balkanom, neka to radi. Kosovo je blize Berlinu, Parizu i Londonu nego Vasingtonu. Evropljani kolektivno imaju vecu ekonomiju i veci broj stanovnika nego Amerika. Oni bi trebalo da koriste svoja obilna sredstva da brane sopstvene interese.

Sa administracijom koja olako salje americke vojnike u irelevatne konflikte, Kongres mora da ucini nesto. Avaj, ocekivati odlucnu akciju od republikanskih zakonodavaca je jos naivnije nego ocekivati principijelnu akciju od Klintonovih zvanicnika. Ovaj Ustav daje Kongresu ovlascenje da objavljuje ratove, mobilise vojsku i finansira vojsku, ali zakonodavci pasivno dozvoljavaju predsedniku da bombarduje i okupira druge drzave.

Kongres, na cijem je celu predsedavajuci Budzetskog komiteta, Dzon Kasic, republikanac iz Ohaja, skoro nije vise glasao. Ako predsednik ne bude do sledeceg aprila potvrdio da Evropljani ispunjavaju svoje obaveze na Kosovu - sto nije verovatno, posto oni nikad ne drze svoja NATO obecanja - on ce da razvije plan za povlacenje.

Ali Senat, uprkos odobrenju punog Komiteta za odobravanje sredstava za vojsku i ko-sponzorstva bivseg lidera vecine Roberta Birda, demokrate iz Zapadne Virdzinije, je za dlaku odbacio jedan slicni amandman, za koji je bilo potrebno odobrenje Kongresa - da se americke trupe zadrze na poziciji nakon jula 2001. godine.

Klintonova administracija je, prirodno, zapretila vetom; republikanski predsednicki kandidat Dzordz V. Bus je, prirodno, protiv svakog ogranicenja njegovih potencijalnih prerogativa. Predstavnici naroda su se, prirodno, ucutali.

Kosovo je katastrofa koja ce se samo jos pogorsati. Upozorava britanska obavestajna firma `Jane's`: "Prakticno je neizbezno da ce biti jos zrtava medju KFOR vojnicima - to su izgledi koji postavljaju spektar fijaska u somalijskom stilu, u kojima sami mirovnjaci postaju zrtve."

Ipak, Klintonova administracija i dalje gura Sjedinjene Drzave jos dublje u balkansku mocvaru. A Kongres se i dalje odrice svoje odgovornosti da izvuce SAD iz toga.

Ovaj komentar je objavljen u listu Washington Times 24. maja.

http://www.cato.org/dailys/06-02-00.html

[ Ostali clanci i misljenja ]

Copyright 2000 beograd.com. All Rights Reserved.