POLITIKA, 12.07.1999. - Aleksandar Apostolovski

"Meta" je prvi put istaknuta na ulicama Bostona

Alisa Koljensic-Radic govori o danima rata koje je provela u Bostonu, sa svojom cerkom Katrinom, inace, americkom drzavljankom. - Znak "target" je nastajao na kompjuterskoj vezi izmedju Beograda i Bostona. - Kveker Artur na strani Srba. - Lepo spavaj, Ameriko!

Dok je "dzambo dzet", u kom su bile Alisa Koljensic i njena sedmogodisnja kcer Katrina, dodirivao pistu njujorskog aerodroma 24. marta uvece, prvi krstareci projektili vec su izazvali razorne eksplozije u okolini Beograda. Bio je to ponovni susret male Katrine sa Amerikom, zemljom u kojoj je rodjena.

One su napustile Beograd u tri casa ujutru istog dana kada je posle Solanine aktuelizacije vazdusnih udara postalo jasno da rat sledi. Otac Miroslav Radic je ostao kod kuce. "Posto je Katrina americka drzavljanka, dobijali smo upozorenja od Amerikanaca da napustimo zemlju. Imali smo ponudu i da se povucemo sa diplomatskim konvojem ambasade", kaze Alisa, ali, posto su mesecima pre agresije takva upozorenja stizala isuvise cesto, porodica Srba i male Amerikanke je cekala konkretnije informacije. Ratna tri meseca porodice Radiæ razdvojenih Atlantikom mogao je da smisli samo ludi scenarista zvani - ¾ivot.

Radjanje "targeta"

Alisa se po dolasku u Boston, vec sludjena prvim vestima o razaranjima, prikljuèila "kompjuterskoj gerili" bostonskih Srba - koji su za jednu neprospavanu noc punu ocaja, hiljadama milja daleko od zemlje koju su napustili iz raznoraznih razloga, postali volsebno, Alisa sada tvrdi - u sekundi - eksperti politickog novinarstva i spoljne politike, "pi-ar" menadzeri srpskog pitanja.

Ni u Beogradu otac Miroslav Radic nije spavao bas najbolje. Iz iskustva stecenih boravkom u SAD tokom rata u Hrvatskoj i Bosni, znao je da nam nedostaje simbol koji ce asocirati svet na stradanje neduznih civila i okrenuti svetsko javno mnjenje, ili bar ga pribliziti, u korist "zlih momaka Srba". I smislio je "metu". Sticajem okolnosti, ovaj simbol otpora gradjana Jugoslavije prvo su uzivo videli Amerikanci, na bostonskom trgu "Kopli", nastampanog na hartiji i selotejpom zalepljenog na ledja na¹ih Amera.

"Drugog dana rata, preko neprekidne kompjuterske veze izmedju Beograda i Bostona, Miroslav mi je javio da ideja o simbolu postoji. Moj brat Dusan Koljensic kod koga sam boravila u Bostonu je veb-dizajner i predaje veb-dizajn na Umetnickom koledzu Masacusetsa. Njegov zadatak je bio da dizajnira "metu". Brzo je stvorio resenje - ja sam stajala sve vreme iza njegovih ledja i posmatrala kako se radja "target". Istrcao je predvece i vratio se noseci bele kartone, nalepnice i zakacaljke.

Brzo smo napravili male "targete" - objasnjava Alisa i pokazuje jedan takav, njenu dragu uspomenu - simbol koji cuva kao relikviju, nosen na prvim demonstracijama u prestonici "Nove Engleske". Mala Katrina je te noci drzala transparent "nemojte da ubijete mog tatu u Beogradu" i zbog ove parole americke   devojcice evakusane iz Beograda plakali su: Srbi demonstranti, gradjani koji su tuda prolazili i americki reporteri. "Bilo je - da te Bog sacuva" - kaze Alisa.

Preko "Beograd.coma" fotografije sa "metama" na bostonskom trgu, stigle su u glavni grad Jugoslavije i promocija "targeta" bila je spremna. "Kao sto je sezdesetih simbol bio znak ’pis’(peace), Srbima je trebalo nesto slicno.

Posto sam smislio ’metu’, znao sam da treba da bude simplifikovana, takva da ce svako moci da je odstampa na svom kucnom printeru. Posle bostonske premijere, nocu smo stampali prve beogradske mete i planirali da ih podelimo deci i muzicarima, ali, kada su Beogradjani videli prve primerke, zapoceo je grabez - ljudi su ih spajalicama kacili na sebe, ceo hor je odmah biooblepljen, dok je dirigent 'metu' stavio na ledja", seca se Miroslav Radic. Noc posle Trga, beogradske stamparije su stancovale "mete" kao ekskluzivna izdanja - prve noci 100 000 primeraka. "Meta" je postala ono sto je Miroslav planirao - simbol svakoga ko je slabiji, a napadnut. Na nekakvom skupu u Venecueli, Latinoamerikanci su drzali mete, one su nosene i u Bocvani, neki Kinezi su tetovirali "target" na podlakticama i sisali potiljke u znaku beogradskih simbola; i spica Bi-Bi-Sija sa najavom vesti iz Beograda imala je "metu", a Miroslav je "zaradio" intervju "Vasington postu" na naslovnoj strani.

Nevidljivi rat

Osovina Boston - Beograd pokazala se kao pun marketinski pogodak. Ali, nije samo "target" zasluzan za takav zakljucak. Ono sto je nasoj javnosti manje poznato, jeste da se u tisini bostonskih stanova americkih Srba odvijao burni "kompjuterski rat" i, da se vratimo na pocetak price, novopeceni "gerilci" krenuli su u neizvesno putesestvije - dijalog sa zatvorenim, neprijateljski raspolozenim americkim medijima.

"Srpska kolonija u Bostonu je u vrlo visokim uticajnim, pre svega univerzitetskim i naucnim krugovima. I ovaj grad je univerzitetska sredina - samo u naselju Kembridz zivi vise od 50 nobelovaca. Srbi su uglavnom profesori (zato su njihove kolege cesto nosile "target" bedzeve) asistenti, studenti. Znali smo da je nase glavno oruzje Internet. A polje delovanja - mediji.

Radili smo pod okriljem "Srpsko-americkog udruzenja Nove Engleske" i crkve "Sveti Sava". Udruzenje vodi Gordana Todorov, udata za Japanca Kijosi Igusa. On je, inace, potpuno nas covek. Sto bi se reklo, najveci medju Srbima, jos od 1992. godine," napominje Alisa. U slicnoj poziciji bili su ostali Amerikanci, srpski zetovi. Naime, u udruzenju je formirana grupa koja je imala "zadatak" da pokusa da promeni americko javno mnjenje, i u koju je odmah ukljucena Alisa.

Veoma aktivan clan grupe koja je pravila "pres-paket" - sa istorijskim podacima, fotografijama, objasnjenjima - bio je mladi Amer, Artur inace kveker, decko jedne nase studentkinje iz Bostona, veoma posvecen srpskoj stvari. Za vreme rata, ovaj par se vencao u drzavi Mejn, a umesto medenog meseca, americko-srpski, kvekersko-pravoslavni par, ucestvovao je u Internet-distribuciji "pres- paketa", posiljke istine koja je nekako morala da dopre do svesti prosecnog gradjanina SAD.

"Sve slobodno vreme, nasi ljudi iz Bostona potpuno su posvetili borbi za istinu. Sa americkim pasosima, oni su apsolutno iskoristili pravo slobode govora: ucestvovali su u emisijama lokalnih televizija, pisali pisma vodecim americkim listovima, kontaktirali senatore "ratovali" na Internetu... Bile su to potpuno legalne aktivnosti, i, zaista, nije bilo nikakvih smetnji od strane americkih drzavnih organa.

Doduse, moguce je da nas je neko posmatrao kroz "veliku lupu" - umeli smo da se salimo - ali, isto tako je moguce da su takva razmisljanja bila delic nase paranoje. Naprotiv, americki Srbi imali su potpunu slobodu u ratu za istinu," napomnje Alisa, secajuæi se cestih ulicnih demonstracija po Bostonu, koje su se potom pretvorile u setnje, do gradskog mosta, gde je simulirana "beogradska odbrana mostova". Setnje su obezbedjivali bostonski policajci na motociklima i tom prilikom, za sve vreme agresije, nije zabelezen nijedan incident. Demonstrantima su se pridruzivali Grci, Kinezi, ali i mnogobrojni Amerikanci - njih je bilo najvise, koji su veoma cesto gorovili: "Molicemo se za vas".

Srpski muzicari sa Berkli koledz mjuzika, organizovali su nekoliko veoma posecenih koncerata stare srpske muzike, koja je odzvanjala u holovima univerzitetskog zdanja srca konzervativne Amerike.

Bostonski Srbi su vodili jedan castan, nevidljiv, a toliko znacajan rat. Prevodili su vesti koje su stizale sa "Beograd.com-a", distirubirali podatke na bezbroj adresa uticajnih ljudi u SAD, a nekada, kada bi ih potpuno obuzeo ocaj, poput veb-dizajnera Dusana Koljensica, uzimali bi fotografije patnje iz Jugoslavije, stampali ih na bezbroj papira i uz tekst - "Lepo spavaj, Ameriko" - kao letke, delili po ulicama Bostona.

Alisa je u Beograd donela CD sa desetinama hiljada stranica o ratu u Jugoslaviji, neprocenjivo svedocanstvo, elektronsku enciklopediju dokumenata, prepiski, informacija, vesti koje su putovale Internetom.