www.antiwar.com

http://www.antiwar.com/malic/m-col.html

Nebojsa Malic:

Kula ni na nebu ni na zemlji: neodrzivi zahtevi za nezavisnoscu Kosova

Jugoslavija: Smrt jedne drzave, kombinacija pamfleta za film Laure Silber i Alana Litla koja je krivila Slobodana Milosevica i Srbe za sve sto se desavalo u bivsoj Jugoslaviji, navodila je da je raspad Jugoslavije zapoceo i zavrsice se na Kosovu.

Do pre mesec dana to se cinilo tacnim. NATO je okupirao Kosovo, ono je prakticno odvojeno od Srbije i sprema se za izbore koji ce legalizovati albanske aspiracije za drzavom. Srbi zapadno od reke Drine su izgnani ili ubijeni, ili umireni pod NATO okupacijom u papazjaniju koja se zove Bosna. Crna Gora, poslednja preostala republika stare komunisticke Jugoslavije koja je ostala u svojoj zlosrecnoj federaciji nasledniku, priprema se za odvajanje na temelju americkog novca i podrske NATO medija. Srbija, pod Milosevicem, bi konacno bila okruzena i izolovana na nacin na kome bi pozavideo njen arhi-neprijatelj s pocetka veka, Austrougarska.

Izborna pobeda i naredno preuzimanje vlasti od strane Vojislava Kostunice i opozicione privremeno su izbacili iz koloseka ove dogadjaje, dok su utvrdjeni izgovori za secesiju, opsadu i izolaciju nestali prakticno preko noci. Kosovo sada lici na strukturu iz bosanske narodne price, "kulu ni na nebu, ni na zemlji". Ali bilo bi ludo verovati da bi arhitekte politike Zapada na Balkanu prosto napustile projekat na kome tako pazljivo rade vise od jedne decenije.

GLASANJEM ILI MECIMA

Izbori su organizovani da bi dali Albancima toliko potreban legitimitet u kontaktima sa Beogradom. Njihov najznacajniji efekat nije bila pobeda stranke Ibrahima Rugovae nad OVK Hasima Tacija, teroriste koji se pretvorio u politicara - jer obe stranke zagovaraju nezavisno albansko Kosovo a ne slazu se samo oko sredstava za postizanje ovog cilja - vec ozakonjenje albanske kontrole nad ovom okupiranom pokrajinom.

Ne moze biti koincidencija da je takozvana "Nezavisna medjunarodna komisija za Kosovo" objavila svoje nalaze, koji zagovaraju nezavisnost, samo nekoliko dana pre izbora, kao sto je spomenuto u prethodnoj kolumni. Niti je slucajno da su glavni mediji na engleskom jeziku ne samo podrzali izbore, vec i pazljivo nagovestili neizbeznost nezavisnosti Albanaca.

Naravno, u roku od jedan dan od rezultata izbora Ibrahim Rugova je zahtevao priznavanje nezavisnosti Kosova. Ubrzo nakon toga, procurilo je iz americkog MInistasrtva spoljnih poslova da se Vasington sprema da ga prizna. Ovo tesko da moze da bude iznenadjujuci razvoj dogadjaja, s obzirom na to da je dosao nakon sastanka Ricarda Holbruka sa Rugovom i Tacijem 24. oktobra, sto je agencija Reuters nazvala "americka ambasada u Pristini".

Holbruk je, jos od 1994. glavni covek Klintonove administracije, ozakonio je OVK 1998. godine cuvenim sastankom na podu u centralnoj kosovskoj kolibi. A ko je pogodniji od Holbruka da pravi zakulisne poslove sa americkim klijentima? On je, na kraju krajeva, covek koji je 1995. savetovao hrvatsko rukovodstvo koje gradove u Bosni bi njihova vojska trebalo da etnicki ocisti od Srba, dok je njegov sef Voren Kristofer zvanicno poricao americku podrsku za tu ofanzivu (Holbrukova knjiga Zavrsiti rat, poglavlje XI, str. 160 i 166). Holbruk je sada americki ambasador u UN, vidjen da postane drzavni sekretar u slucaju da Al Gor pobedi na izborima za predsednika. Mozda bi jedno od prvih "dostignuca" Al Gora bilo priznavanje "Republike Kosovo" i njen prijem u UN pod Holbrukovim vodjstvom? Na kraju krajeva, Gor je bio jedan od najagresivnijih intervencionista u Klintonovoj administraciji.

PET KLIMAVIH ZAHTEVA

Albansko potrazivanje Kosova zasniva se na nekoliko sumnjivih teza: njihova trenutna kontrola Kosova, njihov superiorni broj, navodno ugnjetavanje u rukama Srba i istorijsko prisustvo na toj zemlji.

POSED

Dok je posedovanje devet-desetina zakona, Albanci izgleda poseduju Kosovo samo kad je ono pod stranom vojnom okupacijom - bilo da je u pitanju Otomansko carstvo, Austrougarska, nacisticka Nemacka ili NATO. Samo u jos jednoj instanci su Albanci kontrolisali Kosovo bez stranog vojnog prisustva - pod jugoslovenskim komunizmom, izmedju 1968. i 1989. Cak i tada, njihova efektivna kontrola Kosova proizvela je jezive efekte na etnicki sastav ove pokrajine.

STANOVNISTVO

Sigurno je da je fraza "etnicki Albanci cine 90% stanovnistva Kosova" dovoljno ponavljana u zapadnim medijima da stvori utisak da sama ova cinjenica ozakonjuje secesiju. Albanci su mozda postali 95% stanovnistva Kosova, ali taj procenat je bio daleko manji pre nego sto su veliki ratovi 20. veka naneli velike gubitke Srbima. Ova slika postaje jasnija kad se uzme u obzir izuzetno visoka stopa nataliteta kosovskih Albanaca - daleko visa nego u mnogo siromasnijoj Albaniji - i stalni napadi na nealbanske zajednice, narocito Srbe, tokom proteklih 100 godina. Svaki konflikt koji je obuhvatao i Kosovo video je masovne progone nealbanaca i ostro smanjenje njihovog udela u broju stanovnika Kosova.

Kosovska hronika Dusana Batakovica, iscrpna studija o istoriji ove pokrajine objavljena 1992. (pre oruzanog sukoba, ali tri godine od pocetka Rugovine pobune), pruza brojne uvide u komunisticku vladavinu Kosovom i Titovo resavanje zlocina protiv nealbanaca koji su pocinjeni u drugom svetskom ratu. Vredi spomenuti da u je svom uvodu Milan St. Protic - sada DOS gradonacelnik Beograda - nazvao Kosovsku hroniku "jednim od najvaznijih koraka u pravcu modernog, neideoloskog pogleda na nasu proslost i sadasnjost".

Tokom 15 meseci NATO okupacije, vecina ne-Albanaca je etnicki ociscena sa Kosova. Hiljadu ljudi je ubijeno, oko 50.000 kuca spaljeno. Sve ovo je dobro dokumentovano. Tvrdnje Albanaca o ugnjetavanju cesto ne piju vodu u toj kategoriji.

UGNJETAVANJE

Stvar je vere medju kosovskim Albancima da su bili "ugnjetavani" pod "beogradskim rezimom". Njihova autonomija je opozvana, kazu, i bili su zrtve genocida 1999. godine. Ali Kosovo nije bilo jedina srpska pokrajina cije je kvazi-drzavnistvo opozvano 1989. Vojvodina je imala isti status kao Kosovo u protekloj deceniji a nikad nije izrodila madjarski separatisticki pokret, a kamoli paralelno drustvo ili NATO intervenciju. Broj madjarskih stanovnika u Vojvodini, mnogo manji od broja Albanaca, malo je vazan. U istoriji su oni bili manje neprijateljski nastrojeni prema Srbima. Ironicno je da je glavni zagovornik autonomije Vojvodine danas Nenad Canak, Srbin mocnik, a ne politicki lider vojvodjanskih Madjara Andras Agoston.

Tvrdnju o "genocidu" putem kojeg je Beograd "ucvrstio" svoje pravo da vlada - kako to zagovornici Albanaca u americkoj vladi vole da kazu - je otkrio infamni Haski tribunal, od svih institucija. U avgustu 2000. on je najavio da patolozi kriminolozi idu kuci, nakon sto su iskopali oko 2.800 tela. Osim cinjenice da je bilo veoma tesko razlikovati ko je civil kad je OVK imala muskarce i zene svih uzrasta u svojim paravojnim redovima, timovi ovog medjunarodnog suda nisu mogli da nastupe sa zakljucnim dokazima da su ovih 2.800 bili Albanci, niti da su bili zrtve masakra. Ovo je veoma, veoma daleko od tvrdnji o 100.000 izmasakriranih ljudi, koje je davao americki ministar odbrane Vilijam Koen tokom NATO napada na Jugoslaviju, kada su njegovi lideri bili "motivisani da veruju u najgore". Ipak su se Vasington, Brisel i Pristina tvrdoglavo drzali fikcije o "genocidu" - jer bez toga bi se citavo njihovo rezonovanje srusilo kao kula od peska pod talasom plime.

ODLUCNOST

Tvrdoglavo odbijanje Albanaca da budu deo neke zajednicke drzave sa Srbima je jos jedna teza koja se cesto koristi da se opravda odvajanje. Ali ako bi se covek prihvatio neke obaveze samo zbog cilja, onda bi mnogi drugi narodi - alsterski katolici, Baski, bosanski Srbi, Karabag Jermeni ili Kurdi - imali mnogo bolje potrazivanje. Niko do sada nije podrzao njihovu nezavisnost.

ISTORIJA

Konacno, "umereni" albanski lider Ibrahim Rugova je zavoleo plavu zastavu na kojoj pise "Dardania" - sto je ime za koje on tvrdi da dokazuje anticko albansko vlasnistvo Kosova. Ali definicija Dardanije u grckoj mitologiji, na web leksikonu univerziteta Brown, spominje: "Enej, sin Anhisa, predstavlja dinastiju Dardanije, regiona severno od Troje". Anticka Troja, za one koji ne poznaju dobro geografiju, nalazila se juzno od Dardanelskog moreuza u Maloj Aziji. U Turskoj.

DEMOKRATIJA?

Jos jedna stvar koju Rugova moze da pokusa da tvrdi je legitimitet polozaja njegove stranke na bazi ovih "demokratskih" izbora. Ali nijedan medjunarodni dokument ne navodi da je demokratijia iskljucivi izvor legitimiteta, ili da su nedemokratske vlade nekako nelegitimne.

Ipak, "demokratija" u formi izbora je postala moderni ekvivalent srednjevekovnog Papinog blagoslova - samo sto glasacka kutija miropomazana moze sedeti na tronu vlasti, kako je priznaje Zapad. Ironija je da su sumnjive demokrate koje su se udruzile sa SAD cesto izuzete od ovog zahteva, dok koliko god neprijatelji Zapada daleko idu uvek im nedostaju strogi "demokratski" standardi koje same zapadne zemlje nikad ne bi mogle da zadovolje.

Demokratska vlada nije legitimisala bosanske Srbe tokom rata 1992.-95., dok su njihovi muslimanski neprijatelji uzivali medjunarodno priznanje, uprkos totalnom nedostatku demokratije (ili bilo koje vrste pravnog reda) u strukturama svoje vlade. Malo pre nego sto je NATO napao Jugoslaviju, njegov guverner Bosne je otpustio demokratski izabranog (pod medjunarodnom kontrolom) predsednika Srpske Republike, zbog njegovih politickih uverenja. Naredne godine, novi guverner je eliminisao moguceg kandidata za predsednika time sto je sredio da on bude optuzen i uhapsen za ratne zlocine. Ovo je ucinjeno bez obzira na cinjenicu da je ovaj covek sluzio kao jedan od tri predsednika Bosne nakon Dejtonskog sporazuma, koji je specijalno zabranjivao da to rade osumnjiceni za ratne zlocine (ne osudjeni kriminalci, pazite, vec osumnjiceni).

SNAGE ISTORIJE

Ocigledno, nijedna od tvrdnji/zahteva Albanaca nije dovoljno dobra da opravda njihov zahtev za nezavisnoscu. S druge strane, Vasington nikad nije vodio racuna o pravnoj osnovi kad je imao oruzanu silu da joj se suprotstavi. Argument sile, a ne sila argumenata, mozda ce biti arbitar kosovske sudbine ovaj put, sa predvidljivim ishodom.

Sa stanovistva realpolitike, nezavisnost Kosova bi bila i neizbezna - jer nista osim jace vojne sile to ne moze da spreci - i kontraproduktivna, jer bi to naljutilo cvor Balkana i blokiralo ovaj region u stalnim sukobima. Oni koji trenutno donose odluke, medjutim, ignorisu analizu realpolitke, u korist efemernije ideologije "kraja istorije" - sablasne dijalektike koja vidi kapitalisticku demokratiju kao neizbeznu trijumfalnu snagu na svetu, koja ce vladati zauvek. Zaista mesijanska vizija. Ali istorijsko iskustvo nas uci drugome.

Pre ili kasnije, kula mora ili da padne na zemlju ili da odleti u nebo.

A dok ne treba prezreti imperijalnu vojnu silu i albansku tvrdoglavost, bilo bi dobro setiti se da su Srbi cekali 523 godine pre nego sto su povratili Kosovo po prvi put. Zasto bi iko mislio da ce oni prihvatiti jos jedan gubitak Kosova kao konacno resenje, ostaje nedokuciva misterija.

[ Ostali clanci i misljenja ]

Copyright 2000 beograd.com. All Rights Reserved.