19. januar 2002.
 
Christopher Deliso
iz Makedonije
 
Makedonija: Uvod
 
Makedonija je zemlja mitova. Nikad nista nije onakvo kakvim se cini, a stvari koje izgledaju kao nista su sve. To je nacija, ideja i drzava, sve odjednom i sve opasno zavisno od proslosti koja je i krvava i nejasna, i buducnosti koja se cini da treperi na vrhu veoma strme litice. I tako se cesto cini da je bogata istorija Makedonije, i sve sto ona sobom vuce, vise kao blagoslov nego kao prokletstvo. Nesrecna secanja na Otomansku dominaciju, skepticizam Grcke i Bugarske oko samog identiteta ove nacije, i tekuca albanska beskompromisnost, sve je to dovelo do cudne mesavine kvaliteta koji cine makedonski duh. Ponosni ali miroljubivi, fatalisticki a ipak odlucni, Makedonci su primer balkanskog iskustva.
 
Usporeni beskrajnim pokoravanjem, okruzeni neprijateljski nastrojenim susedima, oni su razvili  bunker mentalitet i sumnju prema strancima. Ipak su precesto ove karakteristike isuvise naglasene, do tacke gde blokiraju najbolje kvalitete Makedonaca: radosni nacionalni ponos, gostoljubivost i iskrenu toleranciju i ljubav prema miru. Ove kvalitete bi trebalo izneti na videlo iz tame mita na svetlost dana - ideal o kome su oni sanjali na zivom crveno-zutom suncu makedonske zastave.
 
Mit Makedonije potice ne samo od njene vijugave proslosti. On se odrzava na drugaciji nacin i fizickim dimenzijama same zemlje. Makedonija je mala, nju mozete preci uzduz i popreko za manje od jedan dan. Rat 2001. godine, od kojeg je toliko toga izbledelo u voljni zaborav, stoga je ostavio svoj trag po najobicnijim i najblizim mestima. Vozeci se autoputem Skopje-Tetovo  mozete videti krivinu gde su makedonski vojnici ubijeni u zasedi sa brda, ili gde je NOA ubila a zatim unakazila civilne drumske radnike. U samom Tetovu mozete videti rupe od metaka na zidovima kuca unistenim po jarkoj vrucini avgusta i planine odakle su meci ispaljivani. Sada je zima i brda su tiha, zamisljena i prekrivena maglom, ali je vojni kontrolni punkt i dalje tu, a ko zna sta nosi sledeca sezona.
 
Zimska magla i sneg koji je prati drze Makedoniju u zastitnickom zagrljaju; nije verovatno da ce doci do nekih borbi sve dok su oni tu. Skrivene negde u toj magli su istine i poluistine slozenog skupa dogadjaja. "Pogledaj", kaze moj vodic dok prolazimo kroz podvoznjak na putu sa aerodroma do Skopja. "Ovde je umro onaj britanski vojnik". I zaista, kroz gustu ledenu maglu vidi se mesto gde je pionir Ian Kolins nasao svoj misteriozni kraj.
 
Uzrok Kolinsove smrti, ako se secamo, bio je pripisan kamenu bacenom sa mosta iznad. Nije vazno sta je makedonska policija nasla, sve tragove ove nesrece je NATO odmah uklonio, nije vazno sto su mrtvozornici kasnije zakljucili da vrsta povrede ukazuje na neki drugi uzrok smrti. Magla Skopja priziva drugu maglu, onu koju je cuvenom ucinila izgovor Geralda Rivijere da je "magla rata" odgovorna za njegovo obmanljivo izvestavanje iz Avganistana.
 
"Magla rata" nije naravno usporila pomamu nekoherentnih reportera koja se stalno proizvodila tokom borbi 2001. godine. U retrospektivi mozemo izvuci neke zakljucke, razdvojiti neke istine od fikcije, ali ovo je mala uteha zrtvama rata, izbeglicama i rodjacima otetih. Kao i u svakom ratu, tu su ne samo nevine zrtve i otvoreni antagonizmi, vec i mracne i nepoznate istine. I tako Makedonija ostaje i dalje ne samo zemlja mita vec i zemlja insinuacija, sapata, i tajnih saveza. U tom smislu, ona je potpuno ista zemlja kakva je bila i pre jednog veka, kad su "Velike sile" i razliciti balkanski rivali igrali slozenu igru za kontrolu nad Makedonijom, kao idealom i kao fizickim prostorom, kako je jedna izreka govorila "onaj ko kontrolise Vardar kontrolise Evropu".
 
Vidim ih svuda, u restoranima, na ulicama, u necistom otvorenom trznom centru. Protagonisti i oni koji to verovatno nece biti prolaze kroz ovu guzvu, u 2002.godinu i novu Veliku igru. Kazu da je rat zavrsen ili barem privremeno, ali ja ne vidim nikakvo smanjenje priprema i nabavki za novi. U hotelskom baru ljudi koji su mozda spijuni pijuckaju svoja pica, dok britanski vojnici u punoj kamuflaznoj opremi caskaju preko svojih mobilnih telefona. Glasni Amerikanci koji su mozda trgovci oruzjem razgovaraju uz dorucak, o tome kako je NATO bio iznerviran kad je poslednja isporuka bila pokvarena. "X je nas covek tamo", mumla jedan tip, "on je navodno na sef tih ljudi". Jedna Francuskinja siri neki portfolio po susednom stolu, ilustrujuci njegov sastav svojim kolegama. Jesu li to poslovni planovi? Smernice neke nevladine organizacije? Mogu biti bilo sta, ali u Skopju oni sigurno nisu nesto nebitno. Ovaj bezbojni grad prekriven snegom jedva da funkcionise; on ne bi privukao nekoga ko nema neki posao tu.
 
A ovo su tek stranci. Sami Makedonci su jos podozriviji, konspiratorniji i ubedjeniji u nedostatak dobrih namera sopstvenih sugradjana. Oni koji veruju u sopstveni patriotizam su sigurni da on nedostaje njihovim drugovima, a oni koji vide situaciju kao izgubljeni slucaj smatraju da nijedan Makedonac ionako ne voli stvarno svoju zemlju. Korupcija, tajni poslovi i crne izdaje su na svcijim usnama; ipak cak i ova osecanja dele samo oni koji se primetno interesuju za svoju zemlju. Drugi su se pomirili sa dezintegracijom Makedonije."Znate li", kaze jedna mlada zena, "da se prosle godine preko 70.000 Makedonaca odselilo za Kanadu? 70.000! I ja cu otici sledece godine".
 
Cudna mesavina fatalizma i ponosa su glavne karakteristike makedonskog karaktera. Sadasnja kriza - privremeno zamrznuta snegom, sakrivena maglom - je takva da za nju niko nema resenje. Postoji puno teorija i puno onih koji bi okrivili i one unutar i one van zemlje. Ali generalno, Makedonija je uhvacena u bitku sukobljenih sila koja se polako odvija; a niko od njih nema ni sredstava ni uvida da manipulise vecom situacijom. Makedonija ostaje stoga i fluidna i staticna i beznadezna i puna mogucnosti. Kompleksnost situacije na terenu se ne moze preceniti. U toj kompleksnosti narocito postoji velika slicnost sa danima Balkanskih ratova i Prvog svetskog rata. Dok se covek nada da ce krajnji ishod ovog puta biti manje katastrofalan, razgovor sa bilo kim ovde otkriva definitivne razloge za pesimizam.
 
U narednih par dana cu predstaviti ovu situaciju kako je ja vidim, da bismo unapred postavili scenu onoga sto se cini verovatnim da ce biti veci rat u 2002.godini. Da li ce Makedonija preziveti kao drzava, ili prosto potpuno preci u carstvo mita, to je sada otvoreno pitanje.

[ Ostali clanci i misljenja ]

Copyright 2002 beograd.com. All Rights Reserved.