27.03.2002.
 
 
Christopher Deliso:
 
Balkansko rastapanje
 
Sirom bivse Jugoslavije tenzije spektakularno rastu
 
 
NEUCRTANE VODE
 
Mart 2002. na Balkanu: kako ce buduci istoricari pamtiti ovaj neverovatan mesec? Hoce li to biti po otkrivanju mudzahedinske pretnje u Makedoniji - ili po diskreditovanju te pretnje od strane SAD i BBC-ja? Hoce li to biti po mirnom raspadu Savezne Republike Jugoslavije - ili po americkom spijunskom skandalu koji je uzdrmao ono sto je preostalo od te fragilne koalicije? Hoce li mesec mart 2002. biti pamcen toplo po donatorskoj konferenciji za Makedoniju, koja je tu siromasnu zemlju izvukla i pokrenula - ili ce i ta konferencija biti ismejana kao jos jedna prilika za fotografisanje a bez efekta, da bi Zapad mogao da se udesi i sam sebi cestita? Konacno, hoce li ovaj mesec biti pamcen po cvrstoj ruci bosanske vlade vezano za preostale islamske teroristicke pretnje - ili kao mesec kad se ta pretnja istrgla kontroli i paralisala americke diplomatske operacije u Bosni?
 
Niko ne zna, ali izgled ne obecava. Najstrasnija stvar oko ovog meseca, koji je u svemu zahvacen vrtoglavom beskrajnom akcijom, je da jos nije zavrsen. Preostalo je jos par dana marta 2002. - po sadasnjoj stopi, dovoljno da dovrsi sve neresene zakljucke do kojih mozemo doci ovde.
 
NEMA VISE JUGOSLAVIJE - OSIM, NARAVNO, AKO STE TUZILAC
 
Dok sudjenje Milosevicu i dalje krivuda besciljno kroz sumu diskreditovanih svedoka i  neosnovanih glasina, Slobin glavni protivnik - haski tuzilac Karla del Ponte - je sve vise isfrustrirana i nestrpljiva. Videvsi da je lukavi bivsi jugoslovenski predsednik u opasnosti da prica inteligentnije nego sto se ocekivalo, istraga se preselila na brda Republike Srpske. Ovde su NATO trupe dva puta neuspesno pokusale da uhvate najtrazenijeg kriminalca tribunala - Radovana Karadzica. Kako je to del Ponte mudro primetila, veoma je tesko uhvatiti jednog begunca sa velikim telom uniformisanih trupa. Njeno resenje? Civilna odeca i tajne cete za kidnapovanje.
 
Vrsi se i sve veci pritisak na Srbiju da preda Ratka Mladica, bosansko-srpskog komandanta za koga tribunal tvrdi da se krije u Srbiji. Posto je prilicno teze pokusati ubaciti tajne cete za kidnapovanje u Srbiju, Zapad se latio tradicionalnijih sredstava prinude i iznude - zapretio je da ce uskratiti 135 miliona USD pomoci. Sile koje su poduprle Hag racunaju na to da ce se Srbi radije odreci dvojice (ili vise) svojih gradjana nego rizikovati da ih zarobe u ekonomsku ludacku kosulju. Na kraju krajeva, ova taktika je upalila u proslosti: pre tacno godinu dana, u stvari, slicne americke pretnje su dovele do ekstradicije Slobodana Milosevica. Del Ponte je regrutovala istaknute licnosti, kao Kolina Pauela, da pomognu da se izvrsi veci pritisak. Zaista, ovogodisnje izdanje zastrasivanja Balkana ne moze se razlikovati od prethodnih inkarnacija:
 
"Senator Patrik Lehi, demokrata iz Vermonta koji je bio koautor zakona koji zahteva saradnju Jugoslavije, rekao je juce da sa ratnim zlocincima na slobodi 'nasa pomoc ne treba da se prosledi''. Senator Mic MekKonel, republikanac iz Kentakija, pridruzio se Lehiju u podrsci ovom predlogu zakona.
 
Lehi je dodao: ''General Mladic je osoba broj jedan koju treba predati. Njegova odgovornost za ratne zlocine je nesumnjiva".
 
Nije iznenadjujuce da su koautori takvog zakona dvojica od najvirulentnijih anti-srpskih aktivista u Senatu; ono sto je prilicno cudno, medjutim, je da je izgleda Mladiceva "odgovornost za ratne zlocine nesumnjiva". Ako je tako, zasto mu uopste suditi? A ipak, konacna destinacija za Mladica - kao i za druge koje Zapad ne moze da poredja na liniju i strelja - je Hag. Ova prilicno neprijatna kontradiktornost moli za sledece pitanje: sta moze da se kaze za sud koji bira svoje zrtve na bazi unapred pretpostavljene krivice, i kojim rukovode isti oni ljudi koji finansiraju njegov rad, troskove i sada, izgleda, i cete za kidnapovanje?
 
Jedini zakljucak je da Hag nije pravi sud. Iako njegove procedure, napuderisane perike i prezentacije imitiraju pravi sud, stubovi na kojima on pociva su truli. Zaista, cinjenica da Milosevic nije potonuo pod vrucim pogledom medija, kako su njegovi istrazitelji arogantno ocekivali, podstice nove sumnje vezano za fundamentalni legitimitet tribunala. A toje pravi razlog sto su Karla del Ponte i kompanija toliko usplahireni - a jos nemaju nikakve rezultate da pokazu niti o osudama niti o uhvacenima, i sve su vece sumnje u njihov grandiozni moralni stav, oni shvataju da sat otkucava. Ovo bi bio dovoljan razlog za paniku - cak i bez proslonedeljne smesne katastrofe za Hag.
 
NEK ZABAVA POCNE: CIA SKANDAL U BEOGRADU
 
Deo zabave u martu 2002. je i posmatranje lancanog unistenja toliko mnogo medjupovezanih dogadjaja, koji svi dostizu klimaks u isto vreme. Apologija za Hag citirana gore je cela izaslana videlo izmedju 20-22 marta - samo par dana nakon izbijanja najveceg americkog skandala koji je pogodio Beograd jos od bombardovanja kineske ambasade 1999. Snazan medijski napad (od strane del Ponteove, Pauela, Lehija i kompanije.) dosao je u direktnoj srazmeri sa izuzetno sramnom ulogom Haga u ovom skandalu: kao primaoca tajnih dokumenata namenjenih za upotrebu protiv Milosevica, koje je nabavio americki sef CIA za Balkan, placenih americkim dolarima, datim korumpiranom srpskom politicaru. Najgora stvar u svemu ovome, medjutim, je da su umesane strane slobodno to i priznale.
 
Otvoreno priznavanje ove pokvarene tajne operacije je znacajno iz dva razloga. Prvo, po neverovatnoj aroganciji Amerikanaca, koji smatraju tajne operacije u stranoj zemlji samo za deo svakodnevnog rada - cak i nakon sto su uhvaceni na delu. Drugi i ozbiljniji aspekt ovog skandala je da je Hag, toboze boreci se protiv korupcije i gangsterizma, pribegao istoj taktici zbog svog cilja. Ovo mucno licemerje samo potvrdjuje ono sto je vec tako ocigledno - da Hag nije sud, vec samo igraliste za iznudjivace i spijune, lovce na nagrade i advokate diletante.
 
OCENA POSLEDICA
 
Za balkansku zagonetku prosto ne ide nista na bolje. Sada mozete zamisliti: neodredjena drumska kafana u anonimnom predgradju Beograda; sumrak kasnog popodneva. Priguseni tonovi, pognute figure; znacajna tisina, i tasna puna novca - a onda, bas u trenutku konzumiranja, grub iznenadni ulaz jugoslovenske vojske!
 
Dramaticno hapsenje 14. marta srpskog potpredsednika vlade Momcila Perisica i americkog spijuna Dzona Dejvida Nejbora, pokazuje da je Kostunica zadrzao malo karaktera. Jasno je, covek ima hrabrosti. Suocen sa raspadom republike kojom vlada i sa manje izgleda za karijeru od Ala Gora, g. Kostunica je morao nekako da utvrdi svokj autoritet. On je to uradio osudom ove zbrke kao "spijunske afere ogromnih srazmera". Srpski premijer Zoran Djindjic je ocekivao da se njegov rival samo prevrne i preda vlast. Verujuci u to mnogoje pogresio. Da li moze biti koincidencija da je ovaj spijunski skandal izbio samo par dana nakon zvanicnog kraja SRJ? Na srecu za Kostunicu, pruzila mu se prilika, cak i pre nego sto se mastilo osusilo na penkalima onih koji su slavili.
 
U narednoj senzaciji Perisic je podneo ostavku, a SAD se okrenula na "Jugoslaviju". Najbolja stvar oko ove reakcije arogantne oholosti Amerikanaca je protest sto je njihov covek u Beogradu - CIA balkanski superspijun - bio pritvoren. Mozemo li uopste zamisliti sta bi se dogodilo da su uloge bile obrnute - i da je bio "srpski spijun uhvacen u Vasingtonu?" Da li bi ikakav jugoslovenski protest bio tolerisan - i da li bi srpski spijun bio tiho pusten? Odgovor je naglaseno 'ne' za sve. G. Nejbor je, medjutim, "tiho vracen u Vasington", uz izvinjenja Srba.
 
POVRATNI UDARAC: BOSANSKO OTAPANJE
 
Nakon 9.11. nijedan deo Balkana nije tako nezgodan za SAD i UN kao Bosna. Od oktobra se islamske teroristicke celije stalno otkrivaju  u ovom UN protektoratu, prethodno "oslobodjenom"  intervencijom SAD. Ipak islamske vojne jedinice, koje su Amerikanci tolerisali (ako ne i pomagali) tokom 1990-ih sada se vracaju da ih proganjaju. Bliskoistocne dobrotvorne i poslovne organizacije su razgolicene kao paravan organizacije za teroriste, a nekoliko terorista  arapskog porekla je pritvoreno - neki su cak i prebaceni u bazu Gvantanamo. Sto je ovo razgnevilo bosanske vlasti cini se malo brine SAD; sada se, medjutim, temperatura toliko podigla da je SAD  zatvorila na neodredjeno vreme svoje tri velike ambasade u ovoj oblasti - u Sarajevu, Mostaru i Banja Luci (Republika Srpska).
 
23. marta je visoki bosanski zvanicnik izjavio da su se pripadnici al Kaede nedavno sastali u Bugarskoj - da isplaniraju veliki teroristicki napad u Bosni: "na sastanku u Sofiji pripadnici al-Kaede su odlucili da ce se "u Sarajevu nesto desiti Amerikancima slicno onome u Njujorku proslog septembra''.
 
Ove price su usledile nakon panicnih napora bosanskih zvanicnika da se obracunaju sa islamskim teroristima u svom okruzenju. 19. marta se bosanska policija obrusila na dobrotvorne i teroristicke paravan organizacije u Sarajevu i Zenici. 22. marta je ova operacija rezultirala u hapsenju, pod optuzbom za spijunazu, Muniba Zahiragica, i zatvaranju njegove sumnjive dobrotvorne organizacije Benevolentia. Obilazak centrale ove "dobrotvorne" organizacije otkrio je "oruzje, planove za pravljenje bombi, mine iznenadjenja i lazne pasose". Na drugom mestu u ovoj zemlji je nedavno sekirom napadnut jedan UN sluzbenik. Cini se da ovih dana u Bosni ima puno ljubavi prema zapadnim "oslobodiocima"!
 
MAJKA SVIH SKANDALA: GROZNE "TRANSAKCIJE" FIRME DYNCORP
 
Ako se neko pita zasto bi Bosanci mogli biti nezadovoljni svojim zapadnim gostima, ne treba da gleda dalje od DynCorp, americke kompanije koja pruza tehnicku podrsku trupama u inostranstvu. Ova prica je potpuno zaboravljena - pre svega zbog toga sto je delatnost ove kompanije u Bosni pod istragom americke vojne policije - a ne Haga. I tako - iako bi svaki Amerikanac trebalo da zna za to - istorija nemorala kompanije DynCorp totalno je zataskana.
 
Pre vise od godinu dana list Washington Post je pisao o ucescu UN u trgovini seksom u Bosni. Umesane su bile i visoke licnosti iz ogranka kompanije DynCorp u Bosni. Nista se nije dogodilo.
 
Godinu dana kasnije, u januaru 2002., prica o DynCorp je stvarno izbila u javnost, u svedocenju bivseg sluzbenika, cinkarosa Bena Dzonstona. Navodno, videvsi "..sredovecne ljude kako spavaju sa 12 - do 15-godisnjakinjama" bilo je "previse" za ovog Teksasanina. U svom svakodnevnom poslu za DynCorp u Bosni, Dzonston " .je vidjao kolege i supervizore kako bukvalno kupuju i prodaju zene za svoje licno uzivanje, a sluzbenici su se hvalisali o razlicitim dobima i talentima pojedinih robinja koje su kupovali". "Igra" za ove americke kauboje bila je da kupuju i prodaju devojke, oruzje i drugu robu od srpske i drugih mafija. Manje grozne delatnosti bile su monumentalno korumpirane delatnosti svakodnevnog rada DynCorp. Dzonston, koji je otpusten jer je patriotski prigovorio ovim delima, pruzio je graficke detalje i o seks-prstenu i o hronicnim nacinima na koje je DynCorp ostetio americkog poreskog obveznika.:
 
"Nisam bio bas zadovoljan ni sto su potkradali vladu. DynCorp je toliko nemoralna i elitna koliko je to moguce, a svako pravilo koje mogu da prekrse oni prekrse. Bio je jedan momak koji je sakrivao delove tako da bismo morali da cekamo na delove i kad bi vojska pitala zasto to tako dugo traje, on bi izvadio taj deo i rekao 'Hej, treba ovo da instalirate'. Terali su nas da menjamo prozore na helikopterima koji nisu bili losi, samo da bi im platitli. Imali su jednog malog, Dzejmsa Harlina, tamo, koji je tek izasao iz srednje skole i nije znao cak ni imena i svrhu osnovnog alata. Vojnci koji su placeni 18.000 USD godisnje znaju vise od ovog malog, ali ovo je nacin na koji oni [DynCorp] pune svoje dzepove.U Bosni kazu da je DynCorp samo potrebno toplo telo - to je parola DynCorp. Cak i ako ne odradite 8-casovni dan oni vas upisu da jeste, jer tako oni naplacuju vladi. To je totalna prevara".
 
Skandalozna istraga o DynCorp je objavljena u Insight Magazine; to mora da procita svako ko - ne, to mora da procita svako. Medjutim, ovaj graficki prikaz korumpirane strane balkanske intervencije je odmah zaboravljen - a to je zato sto Hag ne ucestvuje u istrazi. Ocito, tribunali koje sponzorisu SAD imaju samo jedan cilj: strane drzavljane koji su iz "neprijateljskih" zemalja. Americki spijuni, biznismeni, i (kako smo to videli u tragediji italijanskog helikoptera) vojnici izvode se na sud samo kod kuce.
 
Moze se izneti mnogo argumenata na temu prava suverenih drzava i medjunarodnog zakona. Medjutim, covek bi se bar ponadao konzistentnosti, a ne licemerju, u sprovodjenju zakona od strane SAD.
 
POSLEDNJA, ALI NE I NAJMANJE ZNACAJNA, MAKEDONIJA
 
Uprkos tihoj realnosti zapadne korumpiranosti sirom bivse Jugoslavije, ova pojava je prosla uglavnom neistrazena. Umesto toga, fokus se nedavno okrenuo na korumpiranost lokalnog stanovnistva u Makedoniji. U ovoj zaracenoj balkanskoj drzavi, temperatura raste sve brze u poslednje vreme. Dva NATO oficira su uhapsena zbog fotografisanja na Ohridu 20. marta, sto je bio bizarni fijasko nakon kojeg je usledio zvanicni protest NATO-a. U medjuvremenu, posledice donatorske konferencije u Makedoniji su rezultirale u ogorcenju Makedonaca koji smatraju da su naterani da sklope sporazum sa NOA. Godinu dana posle pocetka konflikta koji je doveo do tog sporazuma, BBC je opet poceo da radi kao apolog NOA.
 
Dogadjaji su dobili farsicni obrt prosle nedelje u sportskoj hali u Skopju, kad su albanski i makedonski navijaci navalili jednina druge. Makedonija, cini se, je konacno stigla: tri put ura za medjunacionalne fudbalske nemire! Istovremeno, organizovanije milicije se cine spremne za vrelinu bitke. Takozvana ANA (Albanska Nacionalna Armija) pravi problem oko spora oko kosovske granice da bi proglasila rat za oslobodjenje. Ova paravojna organizacija je upravo najavila novu kampanju za ujedinjenje svih "albanskih teritorija". Ipak ANA je navodno takodje "u sukobu sa bivsom "NOA" i  liderima DPA i PDP, Arbenom Dzaferijem i Imerom Imerijem". Najveci skopski list, Dnevnik, ponovo je objavio najavu ANA, koja naziva sefa NOA Alija Ahmetija i politicara Menduha Tacija "velikim izdajnicima". Ocito da se opasna neresena igra, u koju je umesano oko 200 Albanaca, pojavila izmedju ove dve grupe.
 
Jos jedan dogadjaj (od 23. marta) ponovo pokazuje kako se odnosi kvare izmedju bivsih albanskih saveznika. U selu Vaksince, region Kumanova, policiji koja se vraca se rugaju, a novinari su kamenovani. Albanskim pripadnicima policije se rugaju kao izdajnicima, sto je jasan znak da se albanski "oslobodilacki" pokret podelio.
 
Ovo nas nagoni na pitanje: ako rivalske albanske frakcije pocnu da se bore medju sobom, da li ce NATO intervenisati?
 
EPILOG
 
Cak i da Jugoslavija - i sve Jugoslavije - polaku postanu samo secanje, steta od decenije ratovanja i intervencije se ne moze ponistiti. Dok se jedna drzava mrvi u prah, druga - nepoznatih dimenzija i zelja - se ucvrscuje. Stice se osecaj da, dok zima prelazi u prolece, mi plovimo dobro obelezenim, naznacenim putem - a idemo u teritoriju koja je potpuno nepoznata.
 
Christopher Deliso je novinar i putopisac sa specijalnim interesovanjem za tekuce dogadjaje u oblastima bivseg Vizantijskog Carstva - Balkan, Grcka, Turska, i Kavkaz. G. Deliso je magistrirao uz pocasti Vizantijske Studije (na univerzitetu Oxford), i puno je putovao po ovom regionu. Njegovi tekuci dugorocni istrazivacki projekti ukljucuju pitanje Makedonije, kiparski problem i etnografiju vizantisjke Gruzije.

[ Ostali clanci i misljenja ]

Copyright 2002 beograd.com. All Rights Reserved.