12.03.2002.

Bill Hayton

Hag nad Balkanom

Od Hrvatske, gde je koaliciona vlada izmucena podelama, do Makedonije, gde ce se mozda tek podizati optuznice za ratne zlocine, medjunarodni tribunal u Hagu baca dugu senku preko Balkana.

Ova stvar postaje sve kriticnija za unutrasnju politiku u ovim zemljama, jer se jedan broj krajnjih rokova priblizava.

U Jugoslaviji krajnji rok je kraj marta - vlasti su pod ogromnim pritiskom da predaju jos osumnjicenih za ratne zlocine, ili se suoce sa americkim vetom na medjunarodnu pomoc ako to ne ucine.

Dok napetost raste, raste i licni rivalitet izmedju srpskog premijera Zorana Djindjica - koji je za punu saradnju sa tribunalom - i jugoslovenskog predsednika Vojislava Kostunice, koji ga optuzuje za anti-srpsku pristrasnost.

Rizik od prevremenih izbora

Smatra se da u zemlji ima oko desetak osumnjicenih za ratne zlocine, ukljucujuci tu i bivseg bosansko-srpskog generala, Ratka Mladica, za koga se veruje da zivi pod zastitom visokih pripadnika jugoslovenske vojske.

Medjutim, postoji jedan osumnjiceni kojeg g. Djindjic nije bas voljan da preda - sadasnji predsednik Srbije, Milan Milutinovic, bivsi pripadnik najuzeg kruga g. Milosevica, koji je optuzen za ratne zlocine na Kosovu.

Odlazak g. Milutinovica bi uzrokovao prevremene predsednicke izbore i verovatno oborio vladu g. Djindjica - a to bi bilo narocito nepovoljno u vreme kad je cela buducnost Jugoslavije pod znakom pitanja.

Vlada u Crnoj Gori, manjoj od njene dve republike, vec dugo zeli da se otcepi od svog veceg suseda.

Crnogorska opozicija, medjutim, zeli da ove dve republike ostanu ujedinjene.

Napetost u Hrvatskoj

Ali opozicija drzi ravnotezu snaga u saveznom parlamentu i do sada je blokirala zakon koji bi omogucio Jugoslaviji da vrsi ekstradiciju ratnih zlocinaca.

Debata oko ova dva pitanja se ispreplela - a cena daljnjeg postojanja federacije moze biti sporazum o ekstradiciji osumnjicenih ratnih zlocinaca.

U hrvatskoj petopartijskoj koalicionoj vladi vlada velika napetost, jer predsednik Socijalno liberalne stranke, Drazen Budisa, trazi odgovornost za odnose sa Medjunarodnim tribunalom za ratne zlocine.

Jasno je da njegova namera nije da se poboljsaju ovi odnosi.

On je proslog jula istupio iz vlade u protestu zbog njene odluke da ektradicira dva generala optuzena za ratne zlocine.

Pritisak na Bosnu

Ali u Bosni se senka Haga najteze oseca.

Stalni napori da se uhapse osumnjiceni, najvise vezani za bivseg bosansko-srpskog lidera, Radovana Karadzica, raspaljuju strasti u entitetu kojeg je on pomogao da se stvori, Republici Srpskoj.

Bosna se takodje suocava sa krajnjim rokom. Novi ustavni aranzmani koji daju Hrvatima, muslimanima i Srbima jednaka prava u celoj zemlji moraju stupiti na snagu do kraja ovog meseca,  ako se zeli da se na jesen odrze opsti izbori kao sto je planirano.

Kako bi ove promene mogle podriti raison d'etre Republike Srpske, nije iznenadjujuce da im se nacionalisti protive, kao i izborima.

Stare rane Makedonije

U Makedoniji, poslednjoj od bivsih jugoslovenskih republika koja je iskusila borbe, dve tekuce istrage tribunala za ratne zlocine prete da otvore neke stare rane.

Proslo je tacno godinu dana od kad se cinilo da je ova zemlja na ivici pravog gradjanskog rata.

Ali od leta je mirovni proces kojeg na silu podupiru EU i NATO sprecio daljnji sukob - a poslednji element ovog plana, zakon o amnestiji, sada je usvojen u parlamentu.

Ovaj zakon ce osloboditi sve one optuzene za zlocine vezano za borbe - ukljucujuci tu i veleizdaju, pobunu, oruzanu pobunu i zaveru protiv drzave.

Medjutim, on posebno iskljucuje sve zlocine koje istrazuje tribunal u Hagu.

Trenutno su u toku dve takve istrage - jedna o akcijama pobunjenika, druga o navodnim zlodelima drzavnih snaga.

Bas kad se cinilo da se prasina slegla, ove istrage bi mogle iznova podstaci ozlojedjenost.

[ Ostali clanci i misljenja ]

 

Copyright 1995-2001 beograd.com. All rights reserved.