http://news.bbc.co.uk/hi/english/business/newsid_2088000/2088600.stm

03.07.2002.

Mike Sergeant

Investirati u Bosni?

Setajuci po centru Sarajeva u nedelju uvece cini se skoro kao ste u bilo kom drugom evropskom gradu.

Mladi ljudi, lepo obuceni i doterani, izlaze iz barova u letnju noc.

Putevi su glatki, nema iskljucenja struje i skoro uvek imate signal na mobilnom telefonu.

Ogromne sume pomoci su apsorbovane u privredu i 90% infrastrukture je ponovo izgradjeno.

Jedva funkcionise

Ali utisak zemlje koja puca od energije i koja je gladna da se ponovo izgradi je delimicno iluzija.

Ovde vlada nelagodan mir.

Rat se zavrsio pre sedam godina, a sa njim i brutalna opsada ovog grada.

Ali Bosna i Hercegovina jos uvek imaju vladu koja jedva funkcionise, vojnici patroliraju ulicama a nacionalne podele i dalje ometaju progres.

Zagrebite povrsinu i ekonomski problemi su takodje tu.

Najsiromasnija u Evropi

U mestima kao sto je Mostar jos uvek mozete videti ogromne gomile rusevina. Skoro svaka zgrada je puna rupa od metaka, a radovi na rekonstrukciji istorijskog mosta, unistenog u ratu, tek sada zapocinju.

"Napravili su gresku sto su dali novac politicarima, a ne biznismenima, kaze Husein Ahmovic, generalni direktor lokalne prehrambene fabrike Klas i jedan od par pravih preduzimaca ovde.

Zvanicne ekonomske cifre cini se da potvrdjuju osecaj poslovne stagnacije. Rast je usporen, stopa nezaposlenosti je 40% a Bosna je i dalje najsiromasnija zemlja u Evropi.

Ovo su barem zvanicne cifre. Svetska banka misli da se vecina delatnosti odigrava u nezvanicnoj "crnoj" ekonomiji.

Stvaranje legitimne poslovne kulture i dalje frustrira lokalne politicare i humanitarne organizacije.

Lak novac

Par hrabrih zapadnoevropskih kompanija se ipak nada da regeneracija Bosne moze biti njihova prilika.

To je sigurno jeftino mesto za biznis. Bombardovane stare fabrike se prodaju bukvalno za jedan dolar, plate su male, a radna snaga veoma obrazovana.

Ali investiranje ovde je puno rizika.

Jedna grupa norveskih biznismena je okusala srecu sa fabrikom za preradu ribe na planinskim jezerima blizu Mostara. Oni su se u pocetku nadali da ce brzo napraviti novac i da ce Norfish da proizvodi profit za dve-tri godine.

Ali poslovni plan vec zaostaje za rasporedom. Direktor sada neodredjeno prica o vracanju "za pet godina".

Ne ide glatko ni fabrici Coca-Cola u Sarajevu. Ona proizovdi svu koka-kolu koja se konzumira u Bosni. Ali nacionalni politicki sporovi odlazu odluke.

Izgleda da je teze distribuirati koka-kolu na teritorije koje kontrolisu Srbi nego je izvesti u potpuno drugu zemlju.

Zarobljeni u proslosti

Birokratija i institucionalna paraliza nisu jedine teskoce. Tu je problem imidza.

Na putu od aerodroma do centra Sarajeva, bombardovane zgrade dominiraju svacijim prvim utiskom o Bosni. Nije bas neka reklama za ulaganje u biznis ovde.

"Niko ozbiljno, propisno ne pokusava da privuce strane investicije. Nismo jos ni poceli", kaze Faud Strik, direktor Koka-Kole.

Strani investitori kazu lokalnim poslovnim liderima da ce uloziti ozbiljan novac tek kad domace kompanije pocnu da pokazuju znake zivota.

Par modernih lokalnih proizvodnih postrojenja je pocelo da iznice. Ali veliki deo privrede je jos uvek u proslosti.

Ono sto je nekad bila najveca fabrika u Jugoslaviji stoji u ruiniranoj ljusturi u Sarajevu - prozori su smrskani, masinerija iz socijalisticke ere zastarela i bezvredna.

Legat komunizma jos uvek boji stav prema poslu i novcu.

Pre rata ljudi su ocekivali da vlada vodi posao. Tokom i posle rata, oni su ocekivali da ih medjunarodna zajednica oslobodi i ponovo izgradi privredu.

"Ljudi smatraju da vlada treba da obezbedi sve. Taj mentalitet mora da se slomi", kaze Dzo Ingram, predstavnik Svetske Banke u Bosni.

Svi se slazu da ekonomija mora da se odvikne od svoje zavisnosti od pomoci i onoga sto im udeli medjunarodna zajednica.

Ali mnogi eksperti se pitaju da li je zemlja dovoljno jaka da prosperira ako inostrani novac presusi a mirovne trupe odu.

Berza od pet minuta

Oni koji su ovde ziveli i radili kazu da se stvari postepeno poboljsavaju i da su protekle dve godine donele neka konkretna poboljsanja.

Zemlja sada ima bankarski sistem koji propisno funkcionise, po prvi put posle rata.

Ali gde god da pogledate ima jos toliko toga da se uradi. Berza u Sarajevu, na primer, trguje samo pet minuta jedan dan nedeljno.

U ambasadama u gradu mladi ljudi cekaju u redovima za vize. Na hiljade njih zeli da ode iz ove zemlje.

"Zelim da zivim u Nemackoj, gde su skole bolje, gde ima posla i ljudi se bolje zabavljaju", kaze jedna devojka.

Uskoro ce Bosna morati da pronadje sopstveni put, bez vodjstva medjunarodne zajednice.

Uspeh zavisi od toga da se mladi talenti ubede da ostanu i odigraju svoju ulogu u ponovnoj izgradnji ekonomije.

[ Ostali clanci i misljenja ]

 

Copyright 1995-2001 beograd.com. All rights reserved.