BBC - ponedeljak, 7. februar 2000.

OSPOREN BROJ CIVILNIH ZRTAVA NATO BOMBARDOVANJA

Bombardovanje sa velike visine povecalo rizik od promasaja

Oko 500 civila je poginulo u NATO-voj vazdusnoj kampanji protiv Jugoslavije tokom Kosovskog konflikta prosle godine - zakljucila je nezavisna istraga.

Organizacija koja se bavi zastitom ljudskih prava, `Human Rights Watch`, sa bazom u Njujorku, kaze da je civilnih zrtava bilo u nekih 90 incidenata - oko tri puta vise od broja koji je prihvatila sama vojna alijansa.

Njen izvestaj smanjuje tvrdnju jugoslovenskih vlasti da je broj civilnih zrtava u vazdusnim napadima na Kosovu i Srbiji blizu 5.000.

Ali kaze da je NATO mogao da ucini vise da minimizira broj civila koji su poginuli u njegovim napadima i kritikuje upotrebu kasetnih bombi.

Ovaj izvestaj ce verovatno da obnovi kontroverze oko ponasanja ove alijanse tokom rata i njenog oslanjanja na bombardovanje sa velikih visina.

NATO nije nikad dao procenu broja pojedinacnih civilnih smrti uzrokovanih njegovim akcijama.

Ali su portparoli Pentagona prethodno priznali da je mozda bilo onoga sto oni nazivaju "kolateralnom stetom" u nekih 20 do 30 incidenata.

Mnogi posmatraci smatraju da je definitivno proracunavanje ukupnih ljudskih zrtava vazdusne kampanje verovatno nemoguce.

VAZDUSNA KAMPANJA KRITIKOVANA

Izvestaj organizacije `Human Rights Watch`, sacinjen nakon obilaska vise od 90 gradova i sela u Jugoslaviji, prva je nezavisna procena koja se bazira na detaljnom istrazivanju.

U njemu se kaze da je bilo civilnih smrti u nekih 90 odvojenih slucajeva.

Pokazalo se da su civilne zrtve nocna mora za NATO

Otprilike jedna trecina ovih incidenata dogodila se na Kosovu, nekoliko njih su bili vazdusni napadi na drumske kolone.

U izvestaju se kaze da su NATO piloti trebali da pravilnije identifikuju ciljeve, iako takodje ukazuje na dokaze da su, barem u jednom slucaju, jugoslovenske snage koristile civile kao ljudske stitove.

Ovaj izvestaj narocito kritikuje to sto je NATO upotrebljavao kasetne bombe blizu naseljenih zona.

U izvestaju se tvrdi da su nakon jednog narocito loseg incidenta, kada je kasetna municija skrenula sa puta u Nisu, Sjedinjene Drzave prestale da koriste ove bombe, ali kaze da su britanski avioni nastavili da je koriste.

Organizacija Human Rights Watch takodje kaze da je jedan mali broj meta nisu bile legitimne vojne lokacije - jedna od njih je glavna zgrada srpske radio televizije u Beogradu.

NATO insistira - kao sto je to cinio tokom cele kampanje - da je svaki napor ucinjen da se minimiziraju civilne zrtve.

I kaze da si jugoslovenske paravojne snage izazvale mnogo veci gubitak zivota medju albanskim civilima.

NEUSPESI ZBOG VELIKIH VISINA

Medjutim, kriticari vec dugo optuzuju NATO da je nemaran kad su u pitanju zivoti jugoslovenskih civila.

Iako su se NATO piloti stavili van dometa srpske protivavionske odbrane kada su leteli na velikim visinama, preciznost njihovog gadjanja je bila umanjena - sto je uvecalo sanse za izazivanje civilnih zrtava.

Mnogi komentatori tvrde da je ova taktika delimicno inspirisana strahom da bi gubitak zivota pilota podrio jedinstvo NATO clanova da se koristi vojna akcija da se prekine srpsko etnicko ciscenje na Kosovu.

Ali kao rezultat toga bilo je niz gresaka kada je NATO pogodio bolnice, civilne vozove i kolonu izbeglica koje su bezale.

U najnezgodnijem incidentu je razorena kineska ambasada u Beogradu, iako je identitet zgrade bio vidno obelezen na ulicnim mapama.

NATO je poricao kasnije tvrdnje u medijima da ovaj napad nije bio greska i da je imao za cilj da unisti srpski komunikacioni centar za koji se pricalo da je Kina tajno dozvolila da operise unutar ambasade.

http://www.converge.org.nz/pma/stoll.htm

[ Ostali clanci i misljenja ]

Copyright 2000 beograd.com. All Rights Reserved.