http://dw-world.de/english/0,3367,1446_A_657259_1_A,00.html

Nova pravila za genetski modifikovanu hranu

EU ogranicava debatu o genetski modifikovanoj hrani

Nova direktiva koja insistira na tome da se moraju obaviti strogi testovi za procenu rizika na genetski modifikovanim usevima pre nego sto se dozvoli njihova prodaja ili sadjenje u EU stupila je na snagu u cetvrtak.

Ova direktiva priznaje da genetski modifikovana hrana moze predstavljati rizik za zivotnu sredinu i zdravlje ljudi i da zemlje koje nagovestavaju da su spremne da je uzgajaju ili uvoze treba da obavljaju detaljne testove za procenu rizika. Vlade zemalja takodje imaju statutarnu obavezu da konsultuju javnost.

Sporazum EU ministara za zivotnu sredinu koji se sastaju u Luksemburgu razgalio je srca grupa koje zagovaraju zastitu zivotne sredine ali je malo uradio da ubrza proces za ogromne biotehnoloske firme koje cekaju na gotovs na odobrenje za njihove useve. Od 1999. godine EU drzi moratorijum na odobravanje genetski modifikovane hrane.

Ovo je, u stvari, omelo proces biotehnoloskih giganata kao sto su Monsanto, Aventis i DuPont koji jedva cekaju da zarade na velikom i potencijalno lukrativnom evropskom trzistu. Oni su se nadali da ce ministri predloziti da se ukine moratorijum na uzgoj useva, ali uzalud. Ono sto odluka doneta u cetvrtak znaci za ove firme, medjutim, je da one mogu da ponovo podnesu svoje ponovo prilagodjene molbe EU komisiji.

Nije verovatno da ce se dati odobrenje za useve u roku od godinu dana

Medjutim, jos uvek postoji stalni strah medju zagovornicima zastite zivotne sredine da ce EU ukinuti svoj trogodisnji moratorijum na odobravanje genetski modifikovanih proizvoda.

U intervjuu za vesti BBC-ja, portparol grupe Prijatelji Zemlje (Friends of the Earth) Geert Ritsema je rekao da iako pozdravlja ove nove procedure za procenu rizika, "To definitivno nije dovoljno da pokrije sve rizike koje genetski modifikovani organizmi predstavljaju za ljudsko zdravlje i zivotnu sredinu".

Ono cime su zadovoljni je etiketiranje i ulazenje u trag: koja je minimalna kolicina GM proizvoda prisutna u hrani koja zahteva etiketiranje, i gde su uzgajani usevi?

EU komisija je predlozila da hrana koja sadrzi vise od jednog procenta treba da se etiketira. Ali ovo nije dobro proslo kod Svedske, koja insistira na nultoj toleranciji i Britanije, koja je protiv etiketiranja hrane sa sicusnim tragovima tvrdeci da to nije ni prakticno niti izvodljivo. Visoko obradjeni proizvodi kao sto su ulja u kojima se genetska modifikacija ne moze detektovati jer je DNK unistena takodje ce biti podlozna etiketiranju.

Prepreka trgovini i industriji

Britanska vlada i Evropska komisija su obe zeljne da vide da moratorijumu dodje kraj. Britanija se brine sto biotehnoloska industrija ne moze da napreduje zbog ovog odlaganja, a Komisija se brine da americke firme mogu da tuze jer su izbacene sa evropskog trzista.

"Ponovo britanska vlada stavlja interese biotehnoloske industrije ispred potrosaca i zivotne sredine. Zasto bi se inace Velika Britanija protivila evropskim pravilima za etiketiranje genetski modifikovane hrane kad to svi drugi clanovi podrzavaju?" kaze Pit Rajli iz grupe Prijatelji Zemlje u intervjuu za list The Guardian.

Ova carka je prisilila Francusku, Luksemburg, Austriju, Grcku, Italiju, Dansku i Belgiju da zadrze zabranu, stavljenu u junu 1999., koja blokira sve proizvode genetski modifikovane hrane koji vec nemaju odobrenje da udju na trziste EU u ocekivanju novih propisa.

"Nema razloga da se ukine moratorijum dok ne stupe na snagu zakoni o etiketiranju i tragovima", kaze jedan francuski izvor sa sastanka odrzanog u cetvrtak.

Italija, Danska, Luksemburg i Grcka su takodje preldozile da se etiketiranje prosiri na mleko i jaja koja su proizvedena od zivotinja gajenih genetski modifikovanom hranom.

Ova debata se sada mora produziti i na novembar.

[ Ostali clanci i misljenja ]

Copyright 2002 beograd.com. All Rights Reserved.