|
pise Bob Djurdjevic
09.05.2000.
Novi svetski poredak i Srbi - Deo XXXI
"HEROJ" U CRNOM DZEMPERU SA ROL KRAGNOM, SADA DOSTAVLJAC ZA "CRNU LISTU"
Kicoski lider Demokratske stranke, koji je za vreme demonstracija protiv Milosevica u Beogradu 1996.-1997.godine pretvorio svoj crni dzemper sa rol kragnom u politicki zastitni znak; da, Zoran Djindjic licno je sada odgovoran za imena srpskih politicara ili poslovnih ljudi koji su na "crnoj listi" osoba kojima je zabranjen ulaz u NATO zemlje, prema informaciji koju je ovaj autor nedavno dobio iz Beograda. Evo pisma koje smo dobili od gdje Jele Jovanovic, istoricara umetnosti iz Beograda i generalnog sekretara Komiteta za nacionalnu solidarnost:
"Datum: cetvrtak, 9.mart 2000. 22:40:54 +0100
Za: Zorana Djindjica, predsednika Demokratske stranke
Zahtev
Posto sam danas saznala da ste vi zaduzeni za "crnu listu" nepozeljnih, molim vas da me stavite odmah na listu ljudi za koje je ulaz u zemlje NATO alijanse zabranjen. Ako to ne uradite odmah, ja cu vas prijaviti vasim sefovima da lose obavljate posao srpskog dostavljaca. Licno smatram da sam vise nego kvalifikovana da budem na vrhu liste. Ucestvovala sam u svim ratnim dogadjajima. Moji saborci su svi Srbi ubijeni u Hagu. Vecina srpskih dobrovoljaca me poznaje. Prospartala sam sve ratne zone, moja humanitarna pomoc je isporucivana iskljucivo srpskim vojnicima i policajcima, a samo retko civilima. Dok god zivim, boricu se za Srbiju do Rijeke (TiM Ed.: grad na obali mora u danasnjoj Hrvatskoj).
Jela Jovanovic, Beograd, 09.03.2000".
Nije ovo jedini crni znak na skorasnjoj evidenciji ovog srpskog opozicionog lidera. Kao sto ste videli iz moje ranije kolumne za beograd.com - "Saputanje sa neprijateljem" (1.februar 2000.) - on se takodje sastao i pozirao fotografima proslog decembra u Berlinu sa jednim od najcrvscih neprijatelja srpskog naroda u moderno doba, americkim "Sekretarom Mrznje," Medlin Olbrajt. Je li zato Djindjic izabrao crnu kao svoju zastitnu boju? Da se ne bi videli crni znaci njegovog vazalnog drzavnistva? U svakom slucaju, njegovo ulizicko ponasanje prema nemezi srpskog Novog svetskog poretka bilo je potpuno predvidljivo.
Evo sta je rekao ovaj autor, misleci na Djindjica kao na model nihilisticke "liberalne" filosofije, u svojoj kolumni u listu Washington Times, "Filosofija nicega," objavljenoj 29.decembra 1996.godine, kada su bile na vrhuncu beogradske pro-demokratske demonstracije, kada su mnogi Srbi pozdravili Djindjica kao heroja. Moj originalni naslov za ovaj tekst bio je "Ko je blizak Klintonu ne veruje ni u sta."
FILOSOFIJA NICEGA
Sledece je odlomak iz lista GUARDIAN (London) od 17.decembra o lideru (srpske) Demokratske stranke, Zoranu Djindjicu:
"Stevan Niksic, komentator lista NIN, smatra da je terevenka g. Djindjica sa bosanskim Srbima predstavljala oportunizam, pre nego ideoloski nacionalizam. "Djindjic je blizak Klintonu, kao politicar postmoderne. On zapravo ne veruje ni u sta," rekao je." "Blizak Klintonu... Ne veruje ni u sta!"
Posto u Istocnoj Evropi rec "liberal" jos uvek ima svoje originalno, pozitivno znacenje (slobodouman, tolerantan prema drugima), ovaj autor je pokusao da objasni nekim liderima srpskih demonstracija zasto bi se gornji epitet o toboznjem nihilizmu u stvari trebao smatrati KOMPLIMENTOM u govoru liberalnog Novog svetskog poretka. Sto je neka osoba bezlicnija, bezbojnija, veci materijalista, korumpiranija... to je on/ona pogodnija za poziciju LIDERSTVA unutar globalistickog svetskog poretka. Nasuprot tome, hajde da vidimo kako takva liberalna nihilisticka ideologija moze da igra kod beogradskih pro-demokratskih demonstranata. Evo parodije "novinskog izvestaja" o fiktivnom govoru fiktivnog srpskog opozicionog lidera. Hajde da ga nazovemo - Levi Desnic ('Lefty Rightwing' u slobodnom prevodu).
Levi Desnic pristupa mikrofonu da se obrati gomili od nekoliko desetina hiljada protestanata u Beogradu. On pravi pauzu, busa se po grudima i ponosno izjavljuje: 'JA NE VERUJEM NI U STA!' On ponovo pravi pauzu. Gomila se cini zapanjena. Neki demonstranti se mogu videti kako pokazuju kaziprstom po svojim glavama, kako ljudi rade kada se pitaju da li je neko poludeo.
'I posto ne verujem ni u sta,' nastavlja Levi Desnic, 'Ja sam najkvalifikovaniji politicar da budem sledeci predsednik Srbije.' Gomila pocinje da se kikoce, ocigledno pretpostavljajuci da ce Levi Desnic da isprica neki vic.
'Zasto Srbija mora da ima predsednika koji ne veruje ni u sta?,' retoricki pita Levi Desnic. 'Zato sto je Srbiji potrebna podrska medjunarodne zajednice ako zeli da se vrati u zajednicu naroda. A svako u medjunarodnoj zajednici zna da je mogu voditi samo ljudi koji ne veruju ni u sta.'
Sad gomila puca od smeha.
'Levi-Nista,' 'Levi-Nista,' spontano skandiraju, kao da je u pitanju odlucujuci rezultat nekog sportskog dogadjaja.
Shvativsi da je gomila njegovu izjavu primila kao vic, Levi Desnic zuri da ponudi dokaz za svoju teoriju: 'Znaci vi mislite da je neverovanje ni u sta vic? Pa onda, dozvolite mi da vam ponudim neke dokaze u suprotno. Da li mislite da Helmut Kol, na primer, ne veruje ni u sta?' 'Daaa,' odgovara gomila, iako nakon malo oklevanja. 'Mozda Kol veruje u bratwurst kobasicu,' moze se cuti jedan ucesnik kako mumla. 'Ali sta ima veze; mora da se jede.' 'Da li verujete da Bil Klinton ne veruje ni u sta?' Levi Desnic nastavlja da testira demonstrante, kao da predaje univerzitetskom auditorijumu. 'Daaaaa,' vice gomila u Beogradu kao odgovor. 'Da li mislite da Boris Jeljcin ne veruje ni u sta?' 'Daaaaaaaaa,' gomila odgovara sve glasnije i duze. 'Da li mislite da Medlin Olbrajt ne veruje ni u sta?' 'Daaaaaaaaaaaaa,' gomila vice u svom najduzem i najglasnijem odobravanju. 'A zar nisu svi ovi ljudi postovani lideri medjunarodne zajednice?' Levi Desnic koristi Logiku 101 da uspostavi pobednicku liniju. 'Daaa,' odgovaraju neki u gomili. Drugi odmahuju glavama, kao da shvataju da ovo nije cas komedije Levi Desnica. 'Prema tome,' Levi Desnic izgovara svoju poentu, 'kad vam kazem da ja ne verujem ni u sta, to znaci da sam ja jedini politicki lider u Srbiji ravnopravan sa svim ovim svetskim liderima. Cak i Milosevic veruje u nesto... On veruje u socijalizam. On veruje u korupciju. On veruje u svoju zenu. On veruje u svoju policiju. Ko zna, on mozda veruje i u to da ce njegov sin pobediti u trci Indy 500...' Glasan smeh prisiljava Levi Desnica da napravi pauzu. Nakon sto su se svi utisali, on nastavlja. 'Nasuprot tome, mogu vas uveriti da ja ne verujem ni u sta. Ni u sta, cujete li?' vice on da pojaca efekat. 'Ne verujem u Boga; ne verujem u zivot nakon smrti; ne verujem u sveti brak; ne verujem u demokratiju; ne verujem u autokratiju; ne verujem u vojsku; ne verujem u 'decu cveca,' ne verujem u Deda Mraza... kazem vam - ja ne verujem ni u sta! On pravi pauzu da omoguci gomili koja se komesa da se utisa. 'Zbog toga sam ja najkvalifikovaniji politicar da budem sledeci predsednik Srbije! Zar se ne slazete?' 'Levi-Nista,' 'Levi-Nista,' pocinju neki da skandiraju. 'Kolbrajt-Nista,' 'Kolbrajt-Nista...', drugi prihvataju refren. 'Klinton-Nista,' 'Klinton-Nista...' 'Jeljcin-Nista,' 'Jeljcin-Nista...' 'Nista-Nista,' 'Nista-Nista...' (krajnja 'liberalna nirvana'...)
Dok se beogradska gomila razilazi za tu noc, nakon glasanja za demokratiju svojim stopalima vec 29 dana, veseli zvanicnici ove srpske opozicione partije skupljaju se oko svog lidera da mu cestitaju na govoru. 'Stvarno, Levi, bas si ih pokrenuo...' kaze jedan od njih, tapsuci Desnica po ledjima. 'Ali, stvarno, mora da verujes u nesto?' 'Ja verujem u istu stvar u koju veruje i Klinton,' odgovara Levi Desnic. 'Oh, da? A sta je to?' 'Svemocni Dolar.' 'Svemocni Dolar?' 'Ili nemacka marka... Ili jen... Nismo cepidlake. Uzecemo sve sto nam Vol Strit da. Novac je taj oko koga se svet okrece, covece! Krstevi, polumeseci, zastave, himne... sve su to arhaicni simboli za nazadne mase. U nasem Novom svetskom poretku mi cemo ih se svih osloboditi.'
'Masa ili simbola?"
I kako je pokazalo NATO bombardovanje 1999.godine, lideri Novog svetskog poretka su zaista pokusali da "se oslobode nazadnih (srpskih) masa" i njihovih omiljenih patriotskih simbola. I nastavljaju da to rade, samo drugim sredstvima, tokom kosovske "mirovne farse." Lideri Novog svetskog poretka slucajno su najgori protivnici srpskog naroda. Oni su ubijali bez razlike slabe i siromasne tokom svojih osmogodisnjih sankcija. Oni su unistili jake i siromasne svojim bombardovanjem bosanskih Srba 1995.godine. Oni su vodili kukavicki rat protiv srpskih civila tokom 79-dnevnog bombardovanja 1999.godine. I oni nastavljaju svoj rat iznurivanja Srbije putem izolacije od Evrope i iskorenjivanja na i sa Kosova. I oni su perfidno koristili Milosevica kao zlikovca da bi opravdali svoje zlocine protiv covecanstva.
Neuznemireni, neki srpski opozicioni vazali Svemocnog Dolara, i cak neki srpski svestenici, (vidi kolumnu "Artemije, Njegova Sramota," na beograd.com od 27.marta), se klanjaju i rukuju sa svojim omiljenim zapadnim ikonama, cuvarima Svemocnog Dolara i onima iz novog Vasingtonskog Zlog Carstva. Da li zaista misle da ce njihova religija "Ja ne verujem ni u sta" im dati oprost od izdajnickog ponasanja prema sopstvenom narodu na najvisem sudu Gospoda?
Imajte na umu da je gornja kolumna objavljena u listu Washington Times napisana i objavljena u ovom americkom drzavnom mediju u vreme kada je na stotine hiljada Srba smatralo Djindjica za svog pravog heroja. Bas kao sto je i preko 90% Srba podrzavalo Milosevica u vremenskog okviru 1989.-1990.godine iz slicno pogresnih razloga, uprkos upozorenjima ovog autora jos tada da mozda tetose despota.
Za vise o tome, citajte moju sledecu kolumnu "Milosevic: Zagonetka umotana u misteriju?"