|
pise Bob Djurdjevic
31.10.2000
Novi svetski poredak i Srbi - Deo LVIV
Srpska "Revolucija ostriga" bila je sve samo ne spontana
Ovo je druga kolumna iz trodelne serije posvecene jugoslovenskim izborima i vremenu posle njih
Srpska "revolucija ostriga" koja je usledila nakon jugoslovenske izborne "demo farse" i kulminirala 5. oktobra upadom i delimicnim paljenjem zgrade jugoslovenskog parlamenta, bila je sve samo ne spontana. Ona je bila isto toliko spontana koliko i je prvomajska parada - dogadjaj koji se pazljivo planira mesecima unapred.
Niti su je izvrsili stanovnici Beograda, kako se to cinilo posmatracima sirom sveta koji su na TV gledali slike upada u jugoslovensku skupstinu. To je bio precizno rezirana predstava, koji su odigrali za dobru nadoknadu placenici dovedeni iz unutrasnjosti Srbije, gde su zapadni direktori "crnih operacija" vukli konce iz pozadine i trljali ruke.
Jedan od lidera takvih "demokratskih" placenika bio je Velimir Ilic, gradonacelnik Cacka, malog grada u centralnoj Srbiji, nekih 60 milja juzno od Beograda. Ilic, koji je dosao na vlast na lokalnim izborima 1996. kao clan Vuk Draskovicevog pro-zapadnog Srpskog pokreta obnove (SPO), kasnije je napustio SPO i stao na celo stranke Nova Srbija, za koju kazu da je bliska Zoranu Djindjicu.
(U stvari, list New York Times je 9. oktobra komentarisao kako je Ilic predstavio Djindjica i bivseg nacelnika generalstaba VJ generala Momcila Perisica svojim padobrancima).
Evo kako je Ilic opisao ovu takozvanu "revoluciju" u intervjuu za CNN 12. oktobra.
"Prema Ilicu, ustanak 5. oktobra je bio temeljno planiran, a od kljucne vaznosti za njegov uspeh je bila saradnja nekih policijskih i vojnih oficira... Na svakom kamionu, kaze Ilic, bilo je po 50 ljudi naoruzanih kamenicama, cekicima i cak nekim vatrenim oruzjem... 'Oni [policija] su nam govorili gde da napadnemo'....Zgrada skupstine je pala za par sati. Zgrada je opljackana, a onda zapaljena... 'Nije bilo drugog nacina nego da ga napadnemo.'"
U jos jednom neobicno iskrenom intervjuu za list New York Times, objavljenom 9. oktobra pod naslovom `Pojavili se u kljucno vreme za Kostunicu`, ovaj hvalisavi "demokratski" "Jurisnik iz Cacka" izneo je neke nove detalje koji su potvrdili ono sto je ovaj pisac govorio sve vreme - da je cela Kostunicin sou "izbori-revolucija" bio sarada "kupljena i placena od strane Zapada".
Evo nekih izvoda iz izvestaja objavljenog u listu The Times:
"To je bio licni doprinos iz Cacka, rekao je g. Ilic, star 49 godina, sirokih ramena, energican covek koji je vodio 10.000 ljudi iz svog grada 60-ak km udaljenog od Beograda; [u intervjuu za CNN, medjutim, koji je objavljen tri dana kasnije, Ilic je tvrdio da je vodio 20.000 ljudi iz Cacka]. On je okupio kolonu automobila i kamiona dugu 15-ak km i krenuo u 7.30h ujutru iz Cacka za Beograd... On je organizovao jezgroviti tim mladih snaznih ljudi i, sto je od kljucne vaznosti, pripadnika policije i vojske koji nisu bili na duznosti, rekao je on.
Oni su poveli buldozere i kamione da pomognu da se probiju policijske barikade, i za slucaj da su im potrebni da naprave sopstvene barikade. Sto se tice oruzja, poneli su tri kamiona kamenica...
G. Ilic je rekao: "Ustanovili smo tim mladih profesionalaca, padobranaca iz Vojske Jugoslavije i mladih policajaca i ovo smo koordinirali sa najelitnijim jedinicama MUP-a u Beogradu. Dobili smo strucnjake u borilackim vestinama i profesionalne boksere da nam se pridruze. Cak smo imali i policajce u civilu, koji su vrsili koordinaciju sa obliznjim gradovima...
On kaze da je njegov licni dogovor sa dva specijalna policajca iz Beograda i dva iz Cacka bio uzrok da se glavni elementi policije u prestonici predju na stranu demonstranata. Kad se nekoliko stotina hiljada ljudi skupilo ispred zgrade savezne skupstine u 3h popodne i pocelo da se sukobljava sa policijom, njegovi kontakti su odbili da izvrse naredjenja da krenu protiv demonstranata".
E sad, hajde da napravimo pauzu i rekapitulaciju; Ilicev "tim snaznih, mladih PROFESIONALACA; padobranci; elitna specijalna policija; strucnjaci za borilacke vestine; bokseri;" vodili su napad na saveznu skupstinu i na zgradu drzavne televizije (samo par stotina metara dalje, gde su stvarno upotrebili buldozere).
Je li to slika demokratije koja vam se stvorila u glavi kada je ushiceni Bil Klinton cestitao Vojislavu Kostunici 6. oktobra na istorijskoj "pobedi demokratije?" Sigurno nije slika u glavi ovog pisca. Ali to je ocigledno lice "Klintonove demokratije."
Naglasio sam termin PROFESIONALCI, koji je upotrebio Ilic. Za razliku od na stotine hiljada amatera "revolucionara" u Beogradu, koji su bili samo statisti u ovoj `revoluciji` koju su rezirali Vasington i EU u stilu filma "Wag the Dog", "profesionalci su ljudi koji su placeni za ono sto rade. Neko je takodje morao da ih plati, kao i da obezbedi gorivo za tu kolonu buldozera, automobila i kamiona dugacku 15-ak km, u zemlji koja je osiromasena sankcijama i koja je pod naftnim embargom. Konacno, policija nije bas poznata po tome sto odbija da izvrsi naredjenja, osim ako nije prethodno podmazana.
Pa ko je onda platio sve ove ljude i odakle je dosao taj novac? Mi sumnjamo da vec znate odgovor. Ali cemo pustiti da clan jugoslovenskog parlamenta i izvor sajta Truth in Media iz Beograda odgovori na to detaljnije. Evo odlomka iz govora koji je odrzao Dragan Todorovic, poslanik Radikalne stranke, 7. oktobra u Sava Centru u Beogradu, pre nego sto je novi predsednik Jugoslavije, Vojislav Kostunica, polozio zakletvu:
"Ima li nekog medju vama koga je sramota zbog onog sto se dogodilo sa saveznom skupstinom 5. oktobra? Da li ce iko ikad snositi odgovornost za ovaj vandalski cin?
...Cak je i Hitler postedeo ovu zgradu (Saveznu skupstinu) kad su se njegove snage povlacile! Cak je i Tito okupio svoj prvu skupstinu nakon II svetskog rata u toj zgradi. Njegova prva konferencija je odrzana u Jajcu, gde je njegova vladavina ustolicena... Da li iko od vas, gospodo, predlaze da nakon sto ste opustosili nasu velicanstvenu skupstinu bi mi trebali da se svi vratimo u Jajce mozda i tamo odrzimo nasu konferenciju?"
Nas beogradski izvor koji nam je poslao ovaj tekst je rekao da nakon ovog uvoda "oni su iskljucili njegov (g. Todorovica) mikrofon, kao u komunisticka vremena." Na sta je ovaj beogradski izvor, koji je molio da ostane anoniman, ali ciji je identitet poznat ovom piscu, nastavio tamo gde je stao g. Todorovic:
"5. oktobra smo tek shvatili za sta je skracenica DOS stvarno: "DESTRUKCIJA SRBIJE"! (Demolition Of Serbia)
Ono sto se desilo u Beogradu 5. oktobra, za razliku od onoga sto su velike novinske agencije objasnile - nije bio prikaz demokratije - po svom prikazu to je bio cin cistog vandalizma. Po svojim posledicama i metodama - to je bio nemilosrdni coup d'etat.
Bande huligana iz provincijskih centara, Nisa, Cacka, Kraljeva, Smedereva, opustosile su i palile prostorije Savezne skupstine, drzavne telezivizije i lokalnih ogranaka nekoliko politickih stranaka - koje predstavljaju ljude koji ne misle kao oni.
Da li ste ikada culi da je g. Milosevic uradio tako nesto? Ne? Zar nisu nacisti bili cuveni pod svojim malim "kristalnim nocima" lansiranim protiv svojih politickih protivnika? Ako vam iko kaze da se tu radilo o demokratiji - razmislite o tome. Kako razlikujete puc od demokratske promene vlasti?
Jedan od kljucnih zaverenika bio je gradonacelnik Cacka - g. Velja Ilic. On je uspeo da kupi podrsku javnosti - ubrizgavanjem velikodusnih donacija iz crnih fondova "za razvoj demokratije u Srbiji" u njegov gradic.
Za njegove placenike ustanovljene su pojedinacne naknade - ali je tipicna plata za ucesce u ovom pucu koju je placao g. Ilic bila 10.000 DEM (oko 4.500 USD). Pre ovoga je postojao ogroman problem nezaposlenosti u svim gradovima iz kojih je dosla vecina ove nasilne gomile (Cacak, Kraljevo, Nis). Sada su izgleda svi puni para i ne izgledaju zainteresovani ni za kakav posao! Ja znam ovo jer sam imao neke poslove u ovim gradovima!"
Niti se ciklus nasilja zavrsio 5. oktobra. Kako je puno izvestavano o tome cak i na zapadu, neki predstavnici Kostunice/DOS-a preuzimaju vladine kancelarije, kao i biznise, uz pomoc oruzja. Sto daje povoda za novu izreku:
"Diplomatija topovnjaca" Novog svetskog poretka (NATO bombardovanje) sada se razvila u "Demokratiju nisana".
Nije to nikakvo iznenadjenje. Tako su i boljsevici preuzeli vlast. U stvari, beogradski izvor koji nas je zamolio da ne spominjemo njegovo ime e objasnio nam je svoje rezonovanje ovako:
"Meni licno ne smeta da ponovim sve sto sam rekao i u potpunosti stojim iza toga. Ali ne zelim da neki od mojih prijatelja ponovo trpe zbog toga sto ja puno pricam. Nove vlasti u Jugoslaviji su izgleda surovije nego sto su bilo koji boljesevici ikad bili."
Suroviji od boljsevika! Haleluja. Pozdravimo "demokratiju" u Srbiji!
Izmena pretorijanske garde
Sto nas vraca na neke stare uspomene ovog pisca... o tome kako "sto se svet vise menja, to je sve vise isti."
Malo Beogradjana bi imalo teskoce da se seti hit drame Dusana Kovacevica `Profesionalac`, cija je premijera bila u januaru 1990. u "Zvezdara" teatru, odmah nakon sto je na vlast dosao Slobodan Milosevic i odmah posle pada Berlinskog zida. Ovaj pisac je imao tu privilegiju da bude na premijeri.
Ovaj dogadjaj je inicirao petogodisnju saradnju (1990.-1995.) ovog pisca sa ovim pozorisnim draguljem i svetom pozorisne umetnosti. Tokom tog perioda je moj prevod i adaptacija Profesionalca izvodjen da uz odusevljene kritike kriticara u San Francisku (1992), Londonu (1992) i Njujorku (1995).
(Ako vas zanima da saznate vise o ovome mozete pogledati biografiju Djurdjevica ili posebni deo na web sajtu www.truthinmedia. Samo kliknite na `The Professional`.
Zasto sada spominjem ovo?
Zato sto je jedna od dve glavne licnosti ove drame bivsi (komunisticki) policajac koji je izbacen s posla kada je na vlast dosao novi (Milosevicev) rezim. Izabrao sam deo iz ove drame napisane 1989., koja potpuno odgovara sadasnjoj situaciji u Srbiji. Samo zamenite Kostunicu za Milosevica kao "dobrog momka," a Milosevica za Tita, kao "loseg momka:"
U ovoj sceni Luka, stari komunisticki policajac, blago pridikuje Teji, neuspesnom piscu koji je postao sef izdavacke kuce pod novim rezimom:
"[;] TEJA: Da. To je tacno ono sto ja mislim, druze Luka. Mislim da pripadam ovde. U svakom slucaju vise nego ovi bravari, vodoinstalateri, metalci i drugi boljsevicki intelektualci koji su dobijali doktorate nakon dve godine trgovacke skole. Mi ovde pravimo knjige, a ne eksere, potkovice ili zakivke!
LUKA: Slazem se, naravno. Ali bih samo voleo da znam, Teja, kako to da sada verujes da u komunizmu ljudi mogu da dobiju pozicije koje zasluzuju, kad si do juce govorio da citav autokratski boljsevicki sistem funkcionise iskljucivo na bazi servilnosti, pasje lojalnosti, a ne na bazi znanja ili intelekta? Zasto mislis da si iznenada ti izuzetak, kada dobro znas da oni vode celu predstavu, da oni kontrolisu apsolutno sve i da nema izuzetaka. Nema izuzetaka Teja, sine moj!
TEJA: To je tacno, ali...
LUKE: Nema nikakvog "ali," druze moj! Nikakvog "ali!" Nakon 30 godina rada za njih, ja ti kazem da nema nikakvog "ali." Samo "ili-ili!" Ili si jedan od njih, cak iako mislis da nisi, ili stvarno nisi - u kom slucaju nisi niko, ili prosto ne postojis. Tebe su ovde postavili...
TEJA: Mogu li da te zamolim da se uzdrzis od koriscenja tvojih policijskih izraza kao "postavili" i "skinuli" u ovoj sobi. Ovo nije policijska stanica. A ako stvarno zelis da znas, izvesni ljudi su me zamolili da dodjem ovde, da se oslobodim ovih budala, da pokusam da spasim ovu izdavacku kucu od bankrotstva. Naravno, to je nemoguce, ali ja cu ipak pokusati, jer ovde imamo dve stotine zaposlenih...
LUKA: Sto pedeset sest
TEJA: Sto pedeset sest?
LUKA: Sto pedeset sest.
TEJA: Rekli su mi da ima dvesta.
LUKA: Sto pedeset sest.
TEJA: U redu, sto pedeset sest radnika, sa isto toliko porodica koje je grupica ljigavaca i lopova dovela do ivice gladi. Samo bi ludak prihvatio ovaj posao, jer je nemoguce pomoci ikome bez promene citavog sistema. Ja to dobro znam iz licnog iskustva. Knjige i reci ne mogu da se bore protiv vojske i policije. A ako me je zaista neko "postavio" ovde, kako ti tvrdis, ako je neko ovlastio moj dolazak ovde, ako je neko pitao nekog, a taj neko rekao "ne brini, sve je OK, jer ce me ovaj posao ionako dovrsiti, da cu da propadnem uz fanfare i povucem sa sobom citavu ovu kucu!", ja to znam vrlo dobro, druze Luka, ali sam ipak iznenadjen da ti ne znas razlog sto su tebe izbacili...
LUKA: Izbacili "isto kao sto seljaci izbacuju starog psa, koji vise ne moze da trci, koji vise ne laje i ne ujeda." Nadam se da ces mi dozvoliti da te citiram, sto bi rekli vi intelektualci.
TEJA: Zao mi je, ali ja ti to nikad nisam rekao. Ako mislis da je to ono sto sam ja mislio, onda je to tvoj problem.
LUKA: Ti si mi to rekao.
TEJA: Kad sam ti ja to rekao?
LUKA: Onog dana kada mi je moj sin to rekao, ponavljajuci reci koje si ti izgovorio o sopstvenom ocu.
TEJA: To nije tacno, druze Luka! To nije tacno!
LUKA: Molim te govori tise da mogu da te cujem.
TEJA: Poslednji put kad sam se ja posvadjao sa mojim ocem, rekao sam mu da je njegova generacija sluzila gospodarima koji su bili gori od samih slugu: da su se borili protiv nepravde - za nepravdu, protiv zla - za jos vece zlo, protiv zamisljenih neprijatelja - za neprijatelje koji stvarno postoje!
LUKA: Znam.
TEJA: Rekao sam mu sve to, ali nikad nisam spomenuo "seoskog psa."
LUKA: Opisao si kako seljaci odvode starog psa u sumu i kako ga tamo ubijaju iz dobrote, daleko od kuce koju je cuvao i porodice i dece koja su naucila da hodaju drzeci se za njegovo krzno. A uvece bi na istoj uzici doveli novog psa koji bi ih sluzio sve dok ne dodje vreme da se ide u istu onu sumu..."
Pa sta je s ovim, Dusane (Kovacevicu)? Hocemo li da to uradimo jos jednom? Da lansiramo Profesionalca - Izdanje 2000.? Ali ovaj put -samo pomisli, mozda nas pozovu da ga izvedemo u Beloj Kuci?
Zar to ne bilo bilo nesto? Pre osam godina, kada sam bio koproducent ove predstave u San Francisku i Londonu, ti si bio samo pisac u egzilu na Kipru. A sada bi mogao biti "cuveni srpski dramski pisac" u Beloj Kuci! Dusane, bio bi Havelova prica sve ispocetka;
Ali, plasim se, prijatelju moj, da bi morao da ides bez mene. Ne bih mogao da podnesem smrad u toj kuci lose reputacije. Niti da se rukujem sa ratnim zlocincima. Zbog toga sam moje govore 1999. godine odrzao ISPRED Bele Kuce, gde je jos uvek preostalo malo svezeg vazduha.
Zamislite Kostunicu na mom mestu. Za razliku od Milosevica ili Vorena Cimermana, koji se nikada nisu potrudili da pogledaju nasu dramu, siguran sam da bi on bio odusevljen.
---
FUSNOTA: Voren Cimerman je bio americki ambasador u Jugoslaviji u to vreme.
Premijera Profesionalca odrzana je u Beogradu u januaru 1990. Nakon sto sam
prisustvovao premijeri, preporucio sam ovu dramu i Milosevicu i Cimermanu u
odvojenim sastancima sa njima. Koliko znam, nijedan od njih se nije potrudio
da je pogleda. Zato sto su i oni znali da "sto se vise svet menja, to
je vise isti?"
---
Ocekujte nasu kolumnu sledece nedelje: "Izborna prevara DOS-a"
[ Prethodni clanci ]
|
|