|
pise Bob Djurdjevic
21.12.1999
Novi svetski poredak i Srbi - XI deo
NE PLACI ZA MNOM, ARGENTINO
Globalizacija pokazuje svoje ruzno lice u Latinskoj Americi
Ko moze da zaboravi lepu melodiju "Ne placi za mnom Argentino" iz filma "Evita"? To je pesma o strasnoj ljubavi prema svojoj zemlji. Patriotski plamen je zestoko goreo u srcu Eve (Duarte) Peron uprkos burnim vremenima i opakoj bolesti koja joj je uzela zivot u 33. godini. To je takodje bila prica o "Americkom snu" na argentinski nacin - siromasnoj devojci iz seoske ravnice krece dobro i uzdize se da postane Prva dama Argentine u svojoj 27. godini.
Ali "Evita" je takodje i ljubavna prica koju moze da razume samo uzdrmani ljubavnik, ili patriota u izbeglistvu. To je prica o duhovnim stvarima koje nikada ne mogu biti zamenjene materijalnim stvarima...
"Ne placi za mnom Argentino
Istina je da te nikada nisam ostavila
Kroz sve moje divlje dane
Moje ludo postojanje
Odrzala sam obecanje
Nemoj biti na odstojanju
Ni bogatstvo, kao ni slavu,
Nikad ih nisam prizivala
Iako se cinilo svetu da je to jedino sto zelim.
One su iluzije
One nisu resenja koja su obecavala da ce biti
Odgovor je bio tu sve vreme
Volim te i nadam se da ti volis mene.
Ne placi za mnom Argentino..."
Vrhunska je ironija da je protagonista gornjih stihova o umu i srcu naspram materiji, koje je napisao Tim Rajs a muzikom osnazio Endru Lojd Veber, niko drugi nego Holivudska "Material Girl" - Madona. To je kao da Bil Klinton propoveda celibat. Ipak, uprkos distrakcija koje se ponekad javljaju kada se stvarni zivot umesa u umetnost, ova prica o "Eviti", veca od zivota, jos uvek moze da slomi srce svakog patriote.
[Za one koji nisu blisko upoznati sa istorijom Argentine, Eva ("Evita") je rodjena 1919. Umrla je 1952. od raka. Njen muz, Huan Peṛn, u cijoj je predizbornoj kampanji neumorno ucestvovala pre nego sto se udala za njega, izabran je za predsednika 1946. Svrgnut je vojnim pucem 1955. Nakon 18 godina u prognanstvu, Peṛn je ponovo izabran za predsednika Argentine 1973. Ali je umro 10 meseci kasnije. Tako to ide...]
Da je "Evita" film o buducnosti a ne samo o proslosti postalo je ocigledno 90-ih godina. Karlos Saul Menem je izabran za predsednika Argentine 1989. To je bila godina kada je Glavna ulica pocela da placa za pobedu Bande sa zapadne strane u hladnom ratu sa rivalima sa istocne strane, iz Kremlja. Sve od tada Menem vlada kao car, doneo je preko 300 dekreta za 8-9 godina, prema clanku objavljenom 1998. u listu FOREIGN AFFAIRS (= Spoljni poslovi) o zamkama globalizacije bez odgovarjuce ustavne demokratije i drustvene liberalizacije.
Jedan od Menemovih legata je da je globalizacija argentinske privrede - citaj: privatizacija i prodaja bivse drzavne imovine stranim interesima - izazvala da milioni Argentinaca postanu prognanici u sopstvenoj zemlji. Njih je lisila prava njihova sopstvena elita u ime "slobodne trgovine" i "progresa." Isto kao sto se to desilo sa milionima Rusa, Poljaka, Madjara, Koreanaca, Tajlandjana... u kasnijim 90-im godinama.
U provinciji Dzudzuj, na primer, oko 42% je nezaposleno ili radi ropske poslove, prema biskupu Marcelu Palentini. "Ranije su trazili povisice; sada traze posao," rekao je listu New York Times koji je objavio iznenadjujuce iskrenu osudu mantre elite Novog svetskog poretka - "slobodne trgovine" jos poznate i kao "globalizacija." Ova prica, "Argentina se hrve sa losim stranama globalizacije," objavljena je u clanku na naslovnoj strani u februaru 1998.
"Menem misli da nas je, stavljanjem nase zemlje u sluzbu Medjunarodnog monetarnog fonda, uveo u Prvi svet," rekao je Karlos Santilan, vodja sindikata u provinciji Dzudzuj. "Ali radnici su za par godina izgubili prava za koja su se borili vise od jedan vek. Mi smo ovde kolonija. Jedino sto nedostaje je da Klinton dodje ovde i postavi americku zastavu."
Klinton nece morati da osramoti nasu zastavu vise nego sto je vec osramotio, jer je Vol Strit to uradio za njega. "Megabankari" su se vec pobrinuli za to da Svemocni dolar bude valuta izbora u Argentini, potpuno ekvivalentno sa lokalnim pezosom. Kad god to vidite negde u svetu, znajte da je Novi svetski poredak osvojio jos jednu koloniju u ime "Princeva 20. veka," multinacionalnih korporacija.
Clanak u listu New York Times objasnio je kako su profiti multinacionalnih kompanija isterali iz posla mnoge argentinske male preduzetnike. I kako su neki iz americke globalisticke elite Novog svetskog poretka, otelotvoreni u Ted Tarneru, Dzordz Sorosu, Silvester Staloneu, Arnold Svarcenegeru i drugima, usli tu i preuzeli zemlje gde su nekada gaucosi slobodno tumarali.
"U Patagoniji se podize sve vise ograda kako se medjunarodni bogatasi instaliraju na novostecenim imanjima," pisao je reporter lista New York Times, Rodzer Koen, iz Buenos Airesa. "Nekada sam isao tamo da kampujem ili lovim ribu, ali sada cujem da je Ted Tarner ovde, Rambo tamo, Terminator na nekom opet drugom mestu. I kazem, ne, ovo nije moja Argentina," rekao je Orlando Mendes, ponosni Argentinac, listu New York Times.
U medjuvremenu, YPF, ranije drzavna argentinska naftna kompanija koja je zaposljavala 5.000 ljudi, sada ima samo 500 zaposlenih. Ali YPF je napravio profit od 900 miliona USD u 1996. godini. Dobro za njegove strane skupljace-investitore! Los ishod za Argentince.
Mario Akosta, menadzer u YPF, objasnio je da kada je skinut stari "polu-socijalisticki" sistem, svako ko nije bio profesionalac je otpusten. "Ranije," rekao je on, "neobrazovani ljudi su imali odredjenu osnovnu sigurnost. Ali s tim je gotovo u savremenom svetu."
Ipak, kako su globalisti prevarantski kameleoni, na Vol-Martu u Buenos Airesu argentinska zastava leprsa u prodavnici sa natpisom "Ponosno u Argentini." Familije se setaju niz siroke, osvetljene zasvodjene prolaze, pored reklama `Pol Njumen` zacina za salatu.
"Ono sto je jasno je da to menja argentinski nacin zivota: familije ovde kupuju svoje bicikle, ponekad dolarima; nema vise prodavnice bicikla na uglu," pisao je New York Times.
Ali, naravno, Vol-Mart nije nepropustljiv na rizike "podeljenog drustva," sto je termin lista New York Times za Brazil, veceg suseda Argentine, koji je do skoro uglavnom odolevao pritiscima globalizacije. U poslednjih par meseci pet Vol-Mart prodavnica u Brazilu je napadnuto i opljackano od strane napadaca koji operisu u velikim grupama, naoruzani desantnim puskama.
Fasade radnji Novog svetskog poretka, kao sto su McDonald's, Starbuck's Coffee, Nike i druge, takodje su napadnute i ostecene od strane "anarhista" tokom protesta u Sijetlu protiv Svetske trgovinske organizacije, pocetkom decembra ove godine.
U medjuvremenu, Vol-Mart je veci od 161 zemlje, ukljucujuci tu i Poljsku, Izrael i Grcku. Micubisi je veci od Indonezije, prema Mod Barloj, kanadskoj aktivistkinji koja ne zeli da vidi kulturu svoje zemlje zbrisanu od strane kompanije IBM ili Dzeneral Motors. "Dzeneral Motors je veci od Danske," rekla je ona u svom govoru na Univerzitetu Toronto u januaru 1998. "Prvih 200, sa zajednickim prihodom od 7,1 triliona USD, imaju skoro duplo vecu ekonomsku snagu od najsiromasnijih cetiri petine covecanstva, ciji zajednicki prihod iznosi samo 3,9 triliona USD.
U medjuvremenu, ekonomska perverzija Novog svetskog poretka je sve veca. Narocito na Vol Stritu, sredistu Novog svetskog poretka.
Koji bi "normalni" biznismen iz Glavne ulice zeleo da kupi deonice svoje kompanije od sebe da bi "skocila vrednost za deonicare?" Samo onaj koji ima ambicije da jednog dana bude izliven u bronzi kao Statua morona. Jer, to je koriscenje novca koji su svi deonicari zaradili u korist samo nekih (onih koji prodaju svoje deonice kompaniji) - bez stvaranja nekog stvarne ekonomske koristi, bilo za kompaniju ili za ekonomiju zemlje.
Ipak su americke drustvene kompanije procerdale 222 milijarde USD na takve trikove samo u
1998., prema izvestaju u listu Investors Business Daily (=Biznis investicija) od 16.marta, a u 90-im - 882 milijarde USD. To je vise novca potroseno na ovu modu Vol Strita, koju smo mi nazvali "Korporacijske krpene lutke od kupusa" (vidi Aneks Biltena 98-39, 10/31/98 - http://www.djurdjevic.com/Bulletins/industry-trends/98-39.htm ), nego sto mi mislimo da je investirano u sve zemlje u razvoju tokom istog perioda (831 milijarde USD - vidi Aneks Biltena 98-44, 12/11/98 - http://www.djurdjevic.com/Bulletins/global/98-44.htm).
Samo IBM, na primer, je potrosio oko 30 milijardi USD na kupovinu svojih deonica u protekle cetiri godine - BEZ KREIRANJA IJEDNOG POSLA ILI PROIZVODA! To je protraceno skoro cetiri bruto domaca proizvoda Bugarske.
Nije cudo da su prvih 200 multinacionalnih kompanija, "Princevi 20. veka" kako smo ih nazvali u nasim izvestajima, neto unistavaoci poslova, prema g-dji Barlou, uprkos svom ogromnom bogatstvu i snazi. Sve u svemu, oni zaposljavaju manje od
jedne trecine jednog procenta svetskog stanovnistva."
A ipak, prema tako daleko tajnim dvogodisnjim pregovorima 29 OECD (Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj) drzava u Parizu, na temu Multilateralnog sporazuma o investicijama (MAI), pokusaju elite Novog svetskog poretka da pobedi sve drzave sveta, MAI Povelja bi bazicno otklonila ideju nacionalnog suvereniteta, ukljucujuci tu i nas, u Americi.
I tako, ako postoji melodija koju treba da pevaju patriote sirom sveta, to bi bila Evitina pesma: "Ne placi za mnom Argentino."
Ili Ameriko... ili Kanado... ili Rusijo... ili Nemacko... ili Francusko... ili Iraku... ili Srbijo... ili Indijo... ili Australijo... ili Japanu...
Mozda bi himna anti-Novog svetskog poretka trebalo da bude - "Evita: Vive la difference!" (=Zivela razlika!)
"Ni bogatstvo, ni slavu
Nikad ih nisam prizivala..."
Znamo, Evita. Ali ih je prizvao Karlos Menem. Zao nam je.