17. avgust  2000.

http://www.independent.co.uk/argument/Regular_columnists/Mark_Steel/steel170800.shtml

Uups! Ode jos jedna srpska bolnica

Pise: MARK STEEL

'Ako smo u ratu protiv Srbije dali najbolje od sebe onda je Bitka za Britaniju morala biti kao takmicenje u pikadu u baru`

Uvek sam sumnjao da su bombe bacene na Irak, a zatim na Srbiju, bile tako precizne kako se to tvrdilo. Da pocnemo sa ovim: ako su stvarno bile tako brze i efikasne, zasto ih nismo koristili ranije kao taksije (za odredjivanje polozaja)? Ali uzbudjeni vojni zvanicnici uperili bi svoje palice na mutni film i rekli "ovde je vidimo, ide na Milosevicev kamin da razbije njegovu omiljenu ukrasnu figuricu".

Sada je jedan dokument koji je procurio otkrio da je najmanje jedna trecina ovih pametnih bombi promasila svoje mete, a od RAF-ovih bombi koje nisu `pametne` samo dva odsto je otislo tamo gde je trebalo.

Dva odsto! Dobili bi vise da je bombaska operacija bila verzija emisije `It's a Knockout` (popularna u Engleskoj 70-ih godina, sa raznim takmicarskim igrama), u kojoj ekipa iz Celmsforda pokusava da izbaci neke stvari iz zadnjeg dela aviona dok ekipa iz Abergavenija baca razne sitnice na njih.

Nista od ovoga cini se ne uznemirava Dzona Spelara, ministra oruzanih snaga, koji je insistirao na tome da ne mora da znaci da su mnoge od ovih 98% promasile, za njih samo `se ne zna`. On mora takodje i da je pod utiskom da Engleska nikad nije promasila penal. Ali sudije neznalice ne razumeju da se za pogotke u gornje tribine samo "ne zna".

Jos je bizarnije da on insistira na tome da je ova bombaska operacija bila "najpreciznija u istoriji". Sto znaci da su do sada bili precizni manje od dva odsto. Tako da je Bitka za Britaniju morala biti kao takmicenje u pikadu u baru koje traje satima i satima, sve dok neko ne kaze "znate sta, onaj ko je najblizi biku pobedjuje, pa da zavrsimo za danas".

Cifre nisu objavljivane, prema g.Spelaru, jer su bile "podlozne pogresnom tumacenju". A takodje i jer bi ih mogao procitati "potencijalni neprijatelj" (iako se cini da bi ljudi koji bi trebali najvise da se brinu oni koji zive milju i po od potencijalnog neprijatelja). Da se slozi ovo baljezganje prigusen je i izvestaj Tima za procenu efekata oruzja iz Amerike koji je potvrdjivao da broj srpskih tenkova unisten u bombardovanju nije bio 140, kako je tvrdilo americko ratno vazduhoplovstvo, vec 14.

Ali ovde bih ja uskocio u odbranu ovih ministara. Uprkos zbunjujucoj statistici, bombaska kampanja JE BILA precizna, jer su ljudi koji su je vodili ciljali ne samo vojne mete vec celu Srbiju. I, ostavljajuci po strani da je par bombi palo na Bugarsku koja je samo jedna zemlja van, vecinu svoje opreme su ipak bacili na Srbiju.

Prica o pokusaju da se izbegne kolateralna steta nikad nije bila stvarna. Kad je bombardovana bolnica u Surdulici, portparol NATO-a Dzejmi Sej tvrdio je da su to kasarne. Naravno da je izgledalo kao bolnica. Ali to je zato sto je Milosevic maskirao kasarne napunivsi ih bolesnim ljudima i nocnim posudama, okruzivsi je sa kolima hitne pomoci i nateravsi hirurge da tu vrse operacije. Sto samo pokazuje koliko lukav i zao on moze biti.

Kada je bombardovan civilni voz na mostu - dva puta - kad su poginuli svi putnici, Dzejmi Sej nam je rekao da je pilot ciljao most, a ne voz. Da ilustruje svoju poentu on je pokazao video snimak voza da nam pokaze koliko se on brzo kretao, sto pilotu nije dalo vremena da se prilagodi kad je dosao do mosta. Mesecima kasnije ispostavilo se da je ovaj video snimak prikazan duplo vecom brzinom od stvarne brzine, ali u to vreme vecina medija je vec bila prihvatila pricu. Sej bi verovatno mogao da se izvuce i prikazivanjem snimka iz crtanog filma Ptice Trkacice, a oni slicni Marku Lejtiju bi klimali glavama i govorili "u pravu si, Dzejmi, TOLIKO je brzo isao".

Kao i u vecini modernih ratova, neprijatelj je postalo celo stanovnistvo, sto se odrazilo njegovom demonizacijom u vecem delu stampe. Najspektakularniji je bio ogroman naslov u jednom tabloidu: "Je li Srbin ubio Dzil Dando?" Clanak je dalje govorio da u tom trenutku nema nikakvih tragova. Iz cega je ovaj list izgleda zakljucio "oh, pa, onda se cini da je to morao biti Srbin".

Niko nije ovo vise lpolokao nego liberalni bombasi. Na primer, Endru Ronsli je napisao kad se rat zavrsio "Ko moze da porekne da je Toni Bler izuzetni politicki pobednik ovog prvog humanitarnog rata? ... Celicnost njegove retorike ... ta sigurnost, osecaj koji je odavao da oseca da Svemocni sedi na njegovom ramenu i daje mu uputstva da vodi bozanski krstaski rat, plasio je spoljne posmatrace", itd., itd., sto vas je teralo da se zapitate da li je ucio novinarstvo u Rusiji 1938.

Ocekivao sam da nastavi: "Sunce sija ali samo pola dana, dok ti, o izuzetni celicni, sijas i celu noc".

Iako Bler mozda nije toliko sijao ako ste bili na putu jedne od onih 98% bombi koja je trebalo da ode negde drugde, sto je nepopravljivo cinilo da se za vas `ne zna`.

[ Ostali clanci i misljenja ]

Copyright 2000 beograd.com. All Rights Reserved.