13. novembar 2001.

James Bissett

Rat protiv terorizma preskocio je OVK 

National Post

Americki predsednik Dzordz V. Bus je jasno stavio do znanja da ce rat protiv terorizma biti neprestan i nemilosrdan. Nece bitipostedjene cak ni zemlje koje pruzaju skloniste teroristima. Ove reci su dosle prekasno za Srbe, Cigane, Jevreje, Turke i druge ne-Albance koje je iz domova njihovih predaka na Kosovu isterala Oslobodilacka vojska Kosova. Prekasno je i za Makedoniju, koju su SAD, Evropska unija i NATO naterali da popusti zahtevima albanskih terorista u toj zemlji.

Ovaj dvostruki standard i nedostatak doslednosti u postupanju prema teroristima dovodi u pitanje politiku SAD i njenih NATO saveznika na Balkanu. To takodje podvlaci neophodnost da SAD i njeni saveznici rasciste svoju ulogu ako zele da zadrze kredibilnost u ratu protiv terorizma.

Bombardovanje Jugoslavije u prolece 1999. godine, navodno da se zaustavi etnicko ciscenje i spreci da Balkan ponovo postane bure baruta Evrope, ima los zavrsetak. Kosovo je postalo iskljucivo albanska pokrajina, sa izuzetkom par odlucnih Srba u oblasti Mitrovice koji zive okruzeni bodljikavom zicom a svakodnevno im prete ubistvima i ozledjivanjem njihovi albanski susedi. Balkan je od kraja bombardovanja u stalnim nemirima koje izazivaju teroristicke aktivnosti OVK.

NATO je dozvolio OVK, koja je prema odredbama UN Rezolucije 1244 trebalo da se razoruza nakon kraja bombardovanja, da zadrzi svoje oruzje. OVK je promenila ime u Kosovske zastitne snage i dobila je zadatak da odrzava mir i bezbednost na Kosovu. Koliko dobro ona obavlja taj zadatak rezimirano je u izvestaju od 25. februara 2001. Generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija, Kofi Ananu, koji optuzuje zastitne snage za stalne akte ubistava, mucenja i iznudjivanja.

Ova osuda ne treba da predstavlja iznenadjenje. Jos 1988. godine je americki Stejt Department naveo OVK kao teroristicku organizaciju koja finansira svoje operacije novcem od medjunarodne trgovine heroinom i sredstvima koje daju islamske zemlje i pojedinci, ukljucujuci tu i Osamu bin Ladena. Ovo nije sprecilo SAD da naoruza i obuce pripadnike OVK u Albaniji i u leto 1998. godine ih vrati na Kosovo da ubijaju srpske gradonacelnike, postavljaju zasede srpskim policajcima i zastrasuju neodlucne kosovske Albance. Cilj je bio da se destabilizuje Kosovo i svrgne srpski mocnik Slobodan Milosevic.

Bin Laden i radikalne muslimanske grupe su duboko umesani u aktivnosti na Balkanu jos od gradjanskih ratova u Bosni od 1992. do 1995. Uprkos UN embargu na oruzje, uz znanje i podrsku SAD, oruzje, municija i na hiljade mudzahedinskih boraca prokrijumcareno je u Bosnu da pomognu muslimanima. Mnogi su u Bosni i danas i priznati su kao ozbiljna pretnja za zapadne snage tamo. Kazu da je bosanska vlada dala bin Ladenu pasos kao priznanje za njegov doprinos njihovom cilju. On i njegova al-Kaeda mreza su bili aktivni i na Kosovu, a pripadnici OVK su se obucavali u njegovim logorima u Avganistanu i Albaniji.

Ohrabrena saznanjem da moze postici svoje politicke ciljeve terorom, OVK je krenula u juznu Srbiju i zapocela, pred ocima 40.000 NATO vojnika, kampanju terora protiv srpskog stanovnistva. Tek kad je NATO dozvolio novoj demokratskoj vladi u Srbiji da vrati svoju vojsku u ovu oblast OVK je isterana i vracena nazad preko granice na Kosovo.

Makedonija, sa svojom velikom albanskom manjinom, bila je sledeca meta OVK. U februaru su njene snage krenule na ovu malu i novu nezavisnu demokratiju. Usledio je poznati sablon ubistava, zaseda i zastrasivanja. Za razliku od Srbije, koja je jos uvek imala mocnu i dobro opremljenu vojsku, Makedonija je imala malo cime da se odbrani od dobro opremljenih OVK boraca ocvrslih u borbama. Obecanje o pomoci, koje je dao bivsi americki predsednik Bil Klinton zauzvrat za makedonsku saradnju tokom bombardovanja Jugoslavije, zaboravljeno je.

Ipak, kad su borbe pocele, cinilo se da ce NATO i Evropska unija pomoci Makedoniji da se odupre teroristickoj pretnji. U martu je Lord Robertson, Generalni sekretar NATO-a, osudio teroristicku kampanju OVK i opisao ih kao "ubilacke siledzije". On je podrzao odbijanje makedonske vlade da pregovara sa teroristima. Ocigledno, Lord Robertson nije znao da SAD ima druge ideje o tome koja strana treba da se podrzi u Makedoniji.

Ovo je postalo jasno u maju, kad se americki diplomata Robert Fenvik, navodno sef OEBS-a u Makedoniji, tajno sastao u Prizrenu, na Kosovu, sa lidrerima albanskih politickih partija i predstavnicima OVK. Makedonski zvanicnici nisu bili pozvani. Bilo je jasno da SAD podrzava cilj albanskih terorista. Ovo je potvrdjeno mesec dana kasnije, kad je 400 OVK boraca opkoljeno u gradu Aracinovu, blizu glavnog grada Skopja. Dok su makedonske snage bezbednosti ulazile, zaustavila su ih naredjenja NATO-a. Stigli su americki vojni autobusi iz baze Bondstil da prebace sve tesko naoruzane teroriste u bezbedniju zonu Makedonije. Nemacki reporteri su kasnije otkrili da je 17 americkih vojnih savetnika bilo u pratnji OVK terorista u Aracinovu.

U avgustu, plaseci se da bi makedonske snage uspele da poraze OVK, americki savetnik za bezbednost, Kondoliza Rajs, odletela je u Kijev i naredila ukrajinskoj vladi da prestane da salje vojnu opremu Makedoniji. Posto je Ukrajina bila jedina zemlja koja je davala vojnu pomoc Makedoniji, Makedonci su shvatili da je daljnje suprotstavljanje OVK, EU i NATO uzaludno. Makedonija je primorana da prizna poraz i da se obaveze da ce prihvatiti sve zahteve terorista. Kad je potpisan mirovni sporazum Lord Robertson je izjavio: "Ovaj dan oznacava ulaz Makedonije u maticni tok moderne Evrope ... veoma ponosan dan za njihovu zemlju".

Dzejms Biset je bivsi kanadski ambasador u Jugoslaviji, Bugarskoj i Albaniji, 1990-1992.

[ More Articles and Opinion ]

 

Copyright 2001 beograd.com. All Rights Reserved.