04.07.2002.
 
Chris Wattie
 
 
Godine 1993. kanadski mirovnjaci su usli u istoriju kad su se borili protiv hrvatske vojske u bici koja je bila najveca jos od Korejskog rata.
 
Uprkos tome sto su bili brojcano nadjacani, 2. Bataljon, Kanadska laka pesadija Princeze Patricije, pod komandom komandira bataljona, potpukovnika Dzima Kalvina, primorala je hrvatske snage da se povuku i prekinu etnicko ciscenje.
 
U podne 15. septembra 1993. godine oko 250 kanadskih vojnika i 500 francuskih vojnika, pod komandom potpukovnika Kalvina, poceli su da ulaze izmedju srpskih i hrvatskih linija fronta blizu grada Medak u bivsoj Jugoslaviji.
 
Tada su Hrvati otvorili vatru.
 
"Citavo mesto se prosto zapalilo", secao se kasnije narednik. Rod Dering iz mesta Armstrong u Britanskoj Kolumbiji.
 
"Oni su poceli da pucaju na nas iz svega - 20mm-kalibarskog topa, minobacaca, mitraljeza, svega. Bilo je ludo".
 
Tokom tog dana, noci i narednog jutra Kanadjani su se borili u  20 odvojenih bitki protiv Hrvata. Na kraju su se Hrvati povukli, sa oko 30 mrtvih.
 
Ujutro 16. septembra Kanadjani su culi paljbu iz malokalibarskog oruzja i eksplozije i videli dim koji se vio iz srpskih sela iza hrvatskih linija.
 
Verujuci da ubijaju srpske civile, oklopni vod pod vodjstvom majora Dana Drua je krenuo ka selima koja su gorela. Tesko naoruzana hrvatska jedinica je zaustavila kanadska vozila i sledecih 90 minuta nastupio je zastoj.
 
Potpukovnik Kalvin je odrzao improvizovanu konferenciju za stampu nasred puta, sa evropskim televizijskim ekipama i nekoliko srpskih novinara. Jedan hrvatski general, zabrinut za imidz svoje zemlje, otvorio je drumsku blokadu i pustio Kanadjane da prodju.
 
U srpskom selu Licki Citluk, pronadjeno je 16 tela. Svaka svakcata zgrada u toj oblasti poznatoj kao Medak Dzep, 312 kuca i stala, je unisteno. Vise od 130 velikih domacih zivotinja je poklano.
 
U obliznjem polju, Kanadjani su nasli telo 70-godisnje zene. U nju je pucano cetiri puta, jednom u glavu. Vojnici su nasli ostatke dve devojcice koje su Hrvati drzali zarobljene. One su ubijene i zapaljene.
 
Ovi vojnici su odlikovani ali su dobili vrlo malo publiciteta. Bitka je borbenoj grupi 2. bataljona kanadske lake pesadije Princeza Patricija donela naredbu komandanta UN o nagradjivanju jedinice, sto je prva takva nagrada dodeljena nekom bataljonu misije UN.
 
Osamnaest meseci nakon bitke u Medaku potpukovnik Kalvin je dobio orden Krst za zasluge u sluzbi.  Orden za hrabrost je otisao jednom drugom kanadskom vojniku koji je spasio jednog francuskog mirovnjaka na minskom polju. Osam drugih Kanadjana su spomenuti u depesama.
 
Sef vojske u vreme ove bitke, general-pukovnik Gordon Rej, dao je preporuku Vojnom stabu u Otavi da se ovom bataljonu dodele ordeni za bitke. Iako je bio naklonjen ovoj ideji,  stab je odbio general-pukovnika Reja.
 
Ali je sada generalni guverner dodelio novi orden 2. bataljonu kanadske lake pesadije Princeza Patricija i jos jednom kanadskom bataljonu za bitke koje su vodili na mirovnim misijama u bivsoj Jugoslaviji.
 
Adrien Klarkson je juce najavila da ce novostvorena pohvala jedinice od strane vrhovnog komandanta  biti dodeljena 2. i 1. bataljonu, Kraljevskom 22e puku, "Vanduz."
 
Ovaj orden se dodeljuje "kao priznanje izuzetnoj sluzbi kanadskih snaga u vreme konflikta pod direktnom neprijateljskom vatrom".
 
"To mi se svidja", rekao je potpukovnik Kalvin, sada u penziji, iz svoje kuce blizu Kingstona, Ontario. "To ce uciniti da se vojnici stvarno osecaju dobro. Oni su prosli kroz mnogo toga. To je lep gest pohvale za njih".
 
Pohvala glasi: "Pod uslovima izuzetne opasnosti, suocavajuci se sa neprijateljskom artiljerijom, vatrom iz malokalibarskog oruzja i teskih mitraljeza kao i protivtenkovskim i pesadijskim minama, pripadnici 2. bataljona su drzali teren i naterali hrvatske snage da se povuku.
 
"Ove pohvalne akcije 2. bataljona su izazvale da hrvatska vojska prekine sa svojom tadasnjom akcijom `etnickog ciscenja` u ovom sektoru, bez sumnje spasavajuci zivot mnogih nevinih civila".
 
Potpukovnik Kalvin je rekao da mu je drago sto je vojska odlucila da pohvali posao koji je obavio njegov bataljon, u kome su skoro 50% bili rezervisti. Vojnici 2. bataljona su bili brojcano nadjacani tri prema jedan i morali su da se suoce sa neprijateljem potpomognutim tenkovima i artiljerijom, a ipak su uspeli da nateraju Hrvate da se povuku i pretrpeli gubitke od samo jednog poginulog i cetiri ranjena.
 
"Mladji oficiri i regularne snage zasluzuju pohvalu", rekao je potpukovnik Kalvin. "I momci u frontalnim cetama koji su se suocavali sa vatrom i prilicno bliskom borbom".
 
General-major Luis Mekenzi, sada u penziji, bio je komandant Vanduza tokom opsade Sarajeva  1992.godine, za sta su oni juce dobili pohvalu.
 
"To je odlicno", rekao je on kad je cuo za nagradu. "Dobro je za njih i dobro je za Generalnog guvernera".
 
General-major Mekenzi je rekao da je 30-dnevna odbrana vitalnog aerodroma bosanske prestonice od strane Vanduza 1992. godine bila kljucna za uspeh UN misije u zaracenoj bivsoj Jugoslaviji.
 
"Oni su to stvarno zasluzili u  Sarajevu", rekao je on. "Bila je veoma opasna situacija u vreme kad su oni bili tamo i neko vreme posle toga.... Mi smo pucali na snajpere i primali artiljerijsku vatru".
 
Zvanicna pohvala za puk iz Kvebeka, koji je ukljucivao i elemente Kraljevskog kanadskog puka, glasi: "Dok su bili okruzeni i dok su na njih pucalo sa svih strana, Vanduzi su crvsto izvrsili svoju misiju, obezbedjujuci sarajevski aerodrom za letove humanitarne pomoci i prateci humanitarne konvoje do grada. Kao rezultat njihovog prisustva, protivavionsko oruzje, haubice i tenkovi stacionirani oko aerodroma su ubrzo bili primorani da se povuku".
 
General-major Mekenzi je rekao da ove nove pohvale predstavljaju zakasnelo priznanje kanadskim vojnicima koji se salju o ono sto su toboze mirovne misije a sto se cesto zavrsi u borbama.
 
"Mirovne misije su ozbiljan oksimoron ovih dana", rekao je on. "Ovo je priznanje koje je bas zakasnelo da je cuvanje mira opasan posao... Mrtav je mrtav, bilo da ste u plavim slemovima ili u borbenoj zoni".
 

[ More Articles and Opinion ]

 

Copyright ©2002 beograd.com. All Rights Reserved.