|
Pise Walt Petrigo
09.06.2000.
KAKO BISMO MI BEZ ADVOKATA, DOKTORA I BANKARA?
Deo cetvrti i poslednji
Banke i usluge koje one pruzaju krvotok su posla i prosperiteta jednog drustva. Ali, i te "usluge" suvise su skupe, u stvari, njihova cena prevazilazi granice pristojnosti i postenja, zalazeci u sferu bezrazlozne neravnoteze.
U gradovima u kojima rade, bankari su sagradili impresivne palate i svetilista u kojima obavljaju svoje poslove. Te velike zgrade kostaju mnogo novca. U bankarstvu radi mnogo ljudi. Oni su stalni trosak i to ogroman. Odakle dolazi novac za sve to, a da se pri tom jos ostvaruju i astronomski profiti?
Nekada davno banke su operisale samo novcem ulagaca. Ali to je bilo bas davno... Danas su se banke razgranale i bave se mnogim poslovima koji nemaju nikakve veze sa bankarstvom (a pri tom jos uvek koriste nas novac!). Zahvaljujuci tim kombinovanim poslovima, u poredjenju sa ostalim poslovnim ljudima, bankari stvaraju daleko najbrzi i najveci profit.
Ti finansijski giganti se udruzuju. Banke postaju sve vece i jace, a mi sve vise zavisimo od njih. Jedan ogroman monopol gradi se pred nasim ocima. Bankarstvo je najveca otrovna pecurka koja bez ikakve kontrole buja u nasem drustvu. Vlade, velike kompanije, bogati i siromasni ljudi, svi oni zavise od banaka. Banke poseduju "nasu" imovinu i usmeravaju nam zivote. Kada bi banke obustavile sve zajmove, nastao bi haos. Mnoge do tada stabilne vlade jednostavno bi se rasule, posao i pojedinci izgubili bi ritam zajedno sa kvalitetom zivota i svime sto poseduju (ili misle da poseduju). Ukratko, banke poseduju ovaj svet i nas u njemu. Iako se moze ciniti da je slika koju sam stvorio suvise mracna, ona je, nazalost, istinita.
Zajednicki imenitelj svega toga je novac, a njega poseduju banke. Sve je u nasem zivotu mereno kolicinom novca; novca koji "posedujemo", novca koji "dugujemo" ili novca koji nam je potreban. Mi smo kao marionete cije konce vuku banke.
Dozvoljeno nam je da igramo i navijamo, ali to u sustini nije nas tim. Banke su sa vama ma koji potez cinili i ma kuda posli. Kupujete li buket cveca, izlazite na romanticnu veceru ili naprosto kupujete donji ves, banka je uz vas. Preko kreditne kartice ona odobrava ili ne odobrava vase transakcije. Neko drugi, potpuni i nedobrodosli stranac, zna sve o vama i posredno sankcionise vase postupke. I sve vam to jos odozgo i lepo naplate.
Banke jos uvek imaju (a uvek ce i imati) za svoje poslove na raspolaganju novac svojih klijenata. Zloupotrebe privatnih racuna nisu retke, a cene koje banke naplacuju za svoje usluge lice na price strave i uzasa. Desava se cesto da banka bude saterana u cosak i primorana da prizna svoju gresku, ali cak i iz toga pokusava da izvuce profit. Sve to moze biti ilustrovano nekolicinom prica napisanih za web sajt "Bankarske price strave i uzasa".
Pre samo nekoliko godina bankari su bili presrecni kada bi vas videli kako donosite novac u njihovu banku. Mnoge "sargarepe" na stapu bile su smisljene kako bi vas nagnale da otvorite racun u nekoj od banaka. Danas vas ispituju kao najgoreg kriminalca da bi se videlo jeste li vredni da otvorite racun u banci. Mnoge bankarske usluge koje su pre bile besplatne, sada se placaju. Mislim da se projekcije razvoja banaka vise ne zasnivaju na postovanju klijentele.
U proslosti, prethodnici danasnjih bankara nazivani su jednostavno "Zajmodavci". Zajmodavci su bili najomrazenija grupa u drustvu. Danas su njihovu ulogu u nasim zivotima preuzele banke. Danasnje banke posluju pod plastom najveceg postovanja zajednice. Kako se sve to promenilo i zasto?
Misterija postovanja banaka stvorena je iz nuznosti jednog drustva da na raspolaganju uvek ima dovoljno novca. Tu "pogodnost" banke pruzaju po veoma visokoj ceni. Na taj nacin banke su postale nevidljivi partneri u mnogim poslovima. Naravno, svako pozajmljivanje novca mora biti "osigurano". Ono sto posedujete vi ili vasa firma, mora biti vrednije od sume koju pozajmljujete. Tako banke igraju na sigurno. Bilo kako bilo, one ne mogu da izgube, mozete samo - vi.
Ser Walter Scott jednom je rekao: "Banka ce vam rado dati kisobran dok sija sunce, ali ce vam ga oduzeti cim se pojavi prvi oblacak."
Ipak, zeleo bih ovog puta da pomenem jednog coveka koji cini izuzetak i koga, (Bog da mu dusu prosti), nikada necu zaboraviti. Austin Richards bio je sef ekspoziture moje banke. Vremenom smo se sprijateljili. Austin je bankarskim poslovima davao jednu notu ljudskosti. Njegov osmeh i tihi, nenametljivi nacin rada cinili su da cak i teske situacije izgledaju jednostavno. U dodiru s njim osecali ste ljudskost. Znao je sve svoje klijente i prema svakom se ponasao kao da je jedini. Osecali ste da je Austin Richards "na vasoj strani". Radio je za veliku firmu, ali ste u njemu videli "svog coveka u neprijateljskim redovima". Jednostavno, verovali ste mu. Naravno, placali ste, ako je bilo potrebno, kamate i kazne, kao i svi drugi, ali to je bilo nekako drugacije. Banke bi trebalo da pokusaju da steknu vise zaposlenih slicnih njemu. Austin je bio Austin, bez mnogo muke razumeo je ljude i njihove potrebe. Znao je da je njegov posao da ih razume. I svoj posao radio je dobro.
Sa svim novcem koji imaju banke bi danas mogle da stvore mnogo ljudi slicnih njemu. Naravno, oni nikada ne bi bili sasvim isti kao onaj pravi Austin Richards, ali ko bi to znao? Novi Austin Richards isto bi razumevao ljude, a posao bi cvetao. Ljude bi lagali na mnogo ugodniji i licniji nacin. Banke bi trebalo da u svoj recnik unesu vise reci kao sto su saosecanje, razumevanje i briga. Verujem da bi banke to lako prihvatile ukoliko bi to povecalo priliv novca u njihove blagajne koje se vec presipaju. Ona dobra stara praksa cuvanja para pod slamaricom uopste ne izgleda tako lose. Banke su stavile svetu lisice na ruke, a time i nama i nasoj buducnosti. Nikada ih nece skinuti... mi smo vecni zatocenici...
Suncano je i raskosno toplo, Lisce sumi i potok sapuce, Suncev sjaj i bledilo mesecine... To su veliki darovi, samo za nas...
Uzivajte...
Do sledeceg susreta,
Walt