http://www.time.com/time/europe/eu/daily/0,13716,352932,00.html

20.09.2002.

Prvi ce biti poslednji

Slovenija je uvek bila favorit za ulazak u EU. Ali u trci za novcem EU, poslednji ce biti prvi - i vlada Slovenije pocinje da se pita koliko je zapravo vredno to clanstvo

TINCA STOKOJNIK / Ljubljana

Ovo ce verovatno biti jesen uzbudjenja u slovenackoj politici. U novembru ce zemlja birati novog predsednika, a istog tog meseca bi takodje mogla zakljuciti razgovore sa Evropskom unijom i pristupiti NATO-u. Ali u zemlji koju su njena politicka stabilnost i uporedni prosperitet ucinili favoritom za ulazak u klub bogatih drzava, debata o EU je pocela da poprima skepticniju notu.

Slovenacki anti-globalisticki aktivisti su preokrenuli debatu o NATO-u uglavnom u ideolosko bojno polje prikazivanjem ove vojne alijanse kao jednim od ruznih lica globalizacije. Sto se tice EU, medjutim, brige su mnogo prakticnije. A najglasniji izrazi zabrinutosti dolaze iz cudnog izvora: vlade, koja je do ove godine bila cvrsti pristalica ulaska u EU. Multimilijardski vredno pitanje koje se postavlja je: Da li je to zaista vredno toga?

Ne tako davno, odgovor na ovo pitanje bi bilo ocigledno "da", jer je slovenacka vlada racunala na pomoc EU posle prijema u visini od 3% bruto nacionalnog dohotka zemlje i na baziranju programa razvoja Evropske komisije na ovoj cifri. Voda je zamucena proslog januara, medjutim, kad je Evropska komisija smanjila svoje procene toga koliko pomoci 10 zemalja kandidata mogu ocekivati nakon sto budu primljene u uniju, verovatno 2004. godine. Revidirani predlozi potvrdili su da bi u redu za strukturalne fondove najsiromasniji regioni u novim zemljama clanicama bili daleko iza najsiromasnijih regiona u sadasnjem klubu EU od 15 clanica.

Iznenadjujuce je da ovogodisnji skepticizam po pitanju EU sve vise potice od vlade. Na njenom celu je Janez Drnovsek, politicar za koga je clanstvo u EU oduvek bilo kljucni cilj, ali vlada je sve ostrija u svojim izjavama od januara kad je Evropska komisija snizila procene Agende 2000 o tome koliko finansijske pomoci zemlje kandidati mogu ocekivati kad se prikljuce EU.

Igor Strmsnik, jedan od glavnih pregovaraca sa EU, uvek pazljivo objasnjava da Slovenija ne prilazi EU zbog novca. "Nama je samo potrebna pomoc evropskih strukturalnih fondova tokom perioda tranzicije, sto bi trebalo da bude dovoljno dugo da dovede infrastrukturu slovenacke privrede na nivo na kome bi Slovenija mogla poceti da isplacuje te strukturalne fondove".

Bez obzira na ovu propagandu koja zvuci altruisticki, slovenacka vlada nece da odustane od onoga sto smatra da joj pravicno pripada. "Nase sadasnje procene pokazuju da bi prema novoj distribuciji, Slovenija mogla dobiti iznos koji bi bio izmedju 0,6 i 0,7% slovenackog bruto nacionalnog dohotka. Pocev od 3% do puno ispod 1% je apsolutno neprihvatljivo za nas", kaze Strmsnik. "Ovo je samo delic vise od 0,3% koje Slovenija trenutno prima od Evropske komisije. To nece biti dovoljno za promene neophodne za privrednu i drustvenu koheziju".

Strmsnik opisuje pomoc u novcu od strukturalnih fondova kao jednu od glavnih koristi koje je Slovenija ocekivala od clanstva, cak i ako je zemlji potrebna samo pomoc za period tranzicije dok njena privreda ne bude mogla da se takmici sa privrednom drugih evropskih zemalja. "Takva velika razlika u sredstvima mogla bi dovesti u pitanje postojanje samih institucija koje je Slovenija stvorila na zahtev Evropske komisije i sa njenim sredstvima", kaze Strmsnik. "Mi nismo pohlepni i ne zelimo sredstva koja ne postoje. Niti pokusavamo da se prikazemo kao manje razvijeni nego sto stvarno jesmo da bismo dobili vise novca. Mi samo zelimo ono sto dobijaju drugi u evropskoj familiji; mi zelimo da budemo jednaki sa drugima".

Sudeci po izmenama u planovima za finansiranje u Agendi 2000 Evropske unije, novi clanovi ce biti mnogo manje nego jednaki. Sve do 2006. godine, pomoc koju ce buduci clanovi primati bice znacajno manja od sredstava koje trenutno primaju najsiromasniji clanovi. Cak i posle 2006., oni mogu ocekivati da dobiju samo 55% od planirane pomoci po glavi stanovnika koju primaju Spanija, Portugalija, Grcka i Irska, cetiri sadasnja najsiromasnija clana. Osim toga, neki planovi ukazuju na to da bi u svojoj prvoj godini clanstva Slovenija mogla postati neto davalac Evropskoj uniji.

Ovo je mracna prognoza. Medjutim, ministar spoljnih poslova Slovenije, Dimitrij Rupel, deluje samouvereno i cak zvuci optimisticki kad su u pitanju rezultati samita EU 1999. u Berlinu, na kome je povecan broj kandidata ali su sredstva naznacena za nove clanove ostavljena ista. U maju 2002. godine, kad su ministri spoljnih poslova 10 zemalja kandidata se okupili u Varsavi, on je izabrao pragmaticniji stav, urgirajuci na svoje kolege da makar formiraju ujedinjeni front u diskusijama o finansijskim paketima. U interesu je svih zemalja kandidata, rekao je Rupel, da zahtevaju podjednak tretman za sve kandidate.

Ujedinjeni ili ne, kandidati ce imati daleko najslabiju poziciju za cenjkanje za pregovarackim stolom. Zemlje clanice EU su mozda podeljenog misljenja kad se radi o tome kako alocirati strukturalne fondove, ali se slazu da, barem u periodu tranzicije, novi clanovi nece imati jednak pristup strukturalnim fondovima, bas kao sto ni njihovi gradjani nece uzivati potpunu slobodu kretanja unutar EU, a njihovi farmeri nece primati iste velikodusne subvencije prema Zajednickoj poljoprivrednoj politici (CAP). A od tih smanjenih sredstava kandidati ce primati prema svojim potrebama. Ponosni status Slovenije kao jedne od najnaprednijih kandidata za clanstvo u EU se pretvorilo iz blagoslova u prokletstvo.

Kad je Eneko Landaburu, generalni direktor Evropske komisije za uvecanje, posetio Sloveniju u julu, on je priznao da je Slovenija u teskoj poziciji. "Mi ne pripisujemo upliv novca od strukturalnih fondova samo prema bruto nacionalnom dohotku po glavi stanovnika jedne zemlje; mi takodje uzimamo u obzir i druge kriterijume kao sto su broj stanovnika, nezaposlenost, [i] BND. Slovenija nije u najpovoljnijoj poiziciji. Ona zeli vise, sto je savrseno legitimno, ali mi cemo morati da vidimo sta mozemo da uradimo u vezi s tim", rekao je on za slovenacki dnevni list Delo.

Na duze staze, podobnost Slovenije za pomoc Cilja 1, koji je otvoren za sve siromasne EU regione, i novac od Kohezionog fonda, koji je odvojen za nove clanove, ce zavisiti od nekoliko faktora. Prvi je vreme - ili, realnije, kako - EU prilagodjava svoje kriterijume za pomoc. Strogo primenjeno, sadasnja formula bi diskvalifikovala 15 regiona u sadasnjoj EU od pomoci Cilja 1, jer bruto nacionalni dohodak po glavi stanovnika EU treba da opadne za procenjenih 13% nakon povecanja. Ali kada se sadasnje alokacije pregledaju uoci perioda finansiranja 2007-2013, sadasnji neto korisnici programa pomoci ce skoro sigurno biti protiv podjedankog tretmana za pridoslice u EU. Ono sto je sigurno je da, posto ce svaka zemlja imati pravo veta, bice intenzivnog cenjkanja pre nego sto se dogovori svako konacno resenje.

Slovenija sada samo treba da pregovara o uvek trnovitim politickim pitanjima poljoprivredne i budzetarne politike. Ovi razgovori treba da se odrze u novembru. To bi mogao biti vazan mesec. U istih tih 30 dana, Slovenija ce takodje saznati sudbinu svojih NATO ambicija i izabrati predsednika. Favorit, premijer Drnovsek, zeli da zaokruzi svoe dugi staz premijera sa Slovenijom koja ide nepovratno prema EU.

Do sada se ne cini da je debata oko alokacije novca znacajno izmenila javno mnenje: pregled Politbarometer u julu je pokazao da 50% Slovenaca misli da bi prikljucivanje EU bilo dobro, dok se njjih 27% protivi pristupu. Ove cifre se ne razlikuju puno od ranijih cifri. Pitanje je da li ce Drnovsek moci da ih odrzi dovoljno dugo da drzi zemlju na kursu ka EU i istovremeno promeni svoju titulu od premijera u predsednika. Ali cak i ako javnost mozda jos uvek misli da je prikljucivanje EU dobra ideja, mediji su sve vise kriticni kad je u pitanju nacin na koji vlada utire put ka ulasku u EU i NATO. Popularno raspolozenje bi moglo da se promeni u bilo kom pravcu. Za sada, jedina sigurna prognoza o ishodu politicki burrne jeseni koja ocekuje Sloveniju je da bi moglo svasta da se dogodi.

 

[ Ostali clanci i misljenja ]

 

Copyright 1995-2001 beograd.com. All rights reserved.