|
The Providence Journal
5. januar 2000.
Philip Terzian:
KOGA ZMIJA UJEDE I GUSTERA SE PLASI
Vasington. Sada je jasno da su izvestaji o srpskim zlocinima izvrseni nad Albancima na Kosovu bili, da upotrebimo cuvenu frazu Mark Tvena, "veoma preterani."
Francuski patoloski tim, koga je poslao NATO, detaljno je ispitao ozloglasenu rudarsku jamu, u koju je navodno baceno 700 ubijenih Kosovara. Nisu pronasli nikakva tela i nikakav dokaz da su tela ikada bila u rudarskoj jami. Kada je portparol NATO-a, Dzejmi Sej, recitovao uzasnu statistiku da opravda kampanju bombardovanja uperenu protiv Beograda - muskarci i decaci su masovno marsirali van sela iduci na streljanje, na hiljade Kosovara masakrirano i osakaceno - ispostavlja se da je koristio cifre i anegdote koje je iznosio Internet sajt OVK, koji nije bas najpouzdaniji izvor informacija. Malo ovih incidenata je potvrdjeno od strane NATO inspektora, jos manje njih odgovara opisima Seja.
Bil Klinton i njegovi razni portparoli jos uvek pricaju o "na desetine hiljada" kosovskih Albanaca koje su ubili Srbi u genocidnoj orgiji. Ali Medjunarodni sud UN za ratne zlocine za bivsu Jugoslaviju odredjuje taj broj na 2.108, a nisu sve bile zrtve rata. Kada je spanski patolog Emilio Perez Pujol dosao na zapadno Kosovo da ispita dokaze, Ujedinjene nacije su mu rekle da ocekuje oko 2.000 tela. Umesto toga on je nasao 187 tela, a nijedno nije nosilo tragove prijavljenih sakacenja.
Nista od ovog nije namenjeno da opravda akcije Slobodana Milosevica i njegove vlade protiv kosovskih Albanaca: mnogi nevini ljudi su ubijeni u nekontrolisanim cinovima tokom brutalne kampanje zastrasivanja. Civili su ubijani u svojim kucama, a grupe ljudi su ubijane na mestu zbog svog etnickog identiteta. Ali, kako je Dr.Pujol, koji je ekshumirao tela u Ruandi i na Kosovu, rekao listu Wall Street Journal, "U Ruandi je bio pravi genocid. Kosovo je bilo blago etnicko ciscenje."
To takodje osvetljava izvestan broj cudnih nedoslednosti u americkoj politici. Masakri u Ruandi 1994. godine su zaista bili genocid, prema svakoj definiciji: muskarci, zene i deca plemena Tutsi ubijana su zato sto su Tutsi, ne zbog nekih politickih uverenja ili sto su su uzeli oruzje protiv Huta. Ipak, tek kad su Francuzi poslali malu ekspedicionu silu uspeli su neki Tutsi da pobegnu u obliznji Kongo i Ugandu; a cak i tada, ubijanje se nastavilo jos nekoliko meseci. Mogao bih da se setim nekoliko razloga sto predsednik Klinton nije genocid u Ruandi smatrao vrednim americke intervencije, ali ostaje neugodna cinjenica da je, kao i u Kambodzi krajem 70-ih, vise od milion ljudi izmasakrirano dok je svet gledao iz daljine.
Odlucan, mozda, da ne ponovi svoju gresku izostajanja u Ruandi, predsednik Klinton je zgrabio priliku bilo kog i svih opisa srpskih akcija na Kosovu, bez obzira na to koliko su sumnjivi, da opravda NATO bombardovanje i okupaciju. A ipak, upravo u ovom momentu, ruska vlada je angazovana u brutalnom ugnjetavanju i ubijanju na hiljade Cecena, cije se aspiracije ne razlikuju mnogo od aspiracija kosovskih Albanaca. Albanci zele da odvoje Kosovo od kontrole Srba, koji kontrolisu ovu provinciju jos od srednjeg veka. Ceceni zele da povrate nezavisnu domovinu iz ruske kontrole, sto je prvi put pokusano u 19. veku. Ipak, mi stojimo po strani dok Rusi pretvaraju Ceceniju u mrtvacnicu, i pravimo se da ne vidimo kampanju etnickog ciscenja koju kosovski Albanci vode protiv srpskih civila. Razumite vi sada to.
Moze li se nauciti nesto odatle? Prvo, mi i nasi NATO saveznici cemo preduzeti tenutnu i efektnu akciju protiv etnickog ciscenja u Evropi - osim, naravno, ako oni koji vrse etnicko ciscenje ne poseduju nuklearno oruzje, kao sto ga Moskva poseduje a Beograd ne. I drugo, uvek je korisno ispitati dokaze pre nego sto se krene u rat kao odgovr na price o zlocinima i izvestajima CNN-a izgovorenim bez daha.
Cesto se zaboravlja da je jedan od glavnih razloga sto Saveznici nisu bili sigurni kako treba da odgovore na izvestaje o genocidu protiv Jevreja u Evropi u drugom svetskom ratu bilo iskustvo, a ne nezainteresovanost. Kada su Nemci napali i okupirali Belgiju 1914., izvrsili su seriju brutalnih i bezosecajnih dela: ubijali civile kao odmazdu za snajpersku vatru protiv nemackih vojnika i spalili anticku biblioteku Univerziteta Luven. Ovo je dalo ton francuskoj i britanskoj propagandi: u sledecih par godina svet je bio preplavljen pricama o hrabrim Belgijancima i brutalnim Hunima, u kojima se pricalo o deci kojima su odsecane ruke, dok su njihove majke i ocevi slati pred streljacke vodove.
Nemci su bili svoji najgori neprijatelji u ovome - covek se odmah seti egzekucije bolnicarke Edit Kavel - ali malo od ovih objavljenih 'zlocina' se zaista dogodio. Dve decenije kasnije, kada su se mnogo uzasnije stvari desavale u Evropi pod okupacijom Nemacke, Saveznici, secajuci se sopstvenih dezinformacija, su naginjali tome da se ne obaziru na price koje su slusali.
To bi moglo ponovo da se desi.
Filip Terzian, jedan od urednika lista The Providence Journal, pise kolumne iz Vasingtona.