|
WorldNetDaily.com
6. januar 2000.
Ratovi i glasine o ratovima
NEMA MIRA NA KOSOVU
Pise Jon E. Dougherty
NATO odbacuje sporazum, suocava se sa novim izazovom od strane Rusije, Jugoslavije
Rusija i Jugoslavija ce postaviti nove izazove za autoritet NATO-a na Kosovu do sredine leta ukoliko zapadna vojna alijansa ne dozvoli jugoslovenskim vojnicima da se vrate u ovu enklavu, kako je predvidjeno uslovima UN kojim se zavrsio tamosnji sukob proslog leta. Ovde se radi o tome da li je NATO spreman da postuje Aneks 2 Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN, koja je potpisana 15. juna 1999., a u kome pise da ce se Jugoslaviji dozvoliti da posalje mali, lako naoruzani kontigent vojnika na Kosovo do juna 2000., da stiti kulturna dobra i teritorijalne granice zemlje i da pomogne u rasciscavanju mina. Medjutim, americki general Vesli Klark, vrhovni komandant NATO snaga u Evropi, kaze da alijansa nije spremna da postuje ovaj sporazum. "Jugoslovenskoj vojsci nece biti dozvoljeno da se vrati na Kosovo," rekao je Klark crnogorskom dnevnom listu Monitor. "Ako ipak ona to pokusa, bice sprecena u tome."
Zloslutno je da je Klarkova izjava nastupila ubrzo nakon izjava jednog broja jugoslovenskih i ruskih zvanicnika u kojima nagovestavaju da imaju nameru da drze NATO i UN za rec. Sredinom decembra je general Nebojsa Pavkovic, komandant jugoslovenske Trece armije, ponovio svoje ranije predvidjanje, koje je dao ubrzo posto su NATO snage zavrsile svoju kampanju bombardovanja u 1999. godini, da namerava da povede srpske trupe nazad na Kosovo do juna 2000. Uz to, jugoslovenski predsednik Slobodan Milosevic je u intervjuuu za list Politika proslog meseca rekao da je trenutna okupacija Kosova od strane NATO snaga "privremena" i da "niko ne moze da nam ga oduzme [Kosovo]." Ono sto situaciju cini jos komplikovanijom je ponovno angazovanje Rusije po pitanju Jugoslavije, u kome je doslo do izmene 22. decembra, cetiri dana nakon izbora u ruskoj Dumi. Na ovim izborima je doslo do znacajne pobede nacionalista koji podrzavaju novu, tvrdolinijsku politiku, usmerenu protiv Zapada i proglasenu od strane vrsioca duznosti predsednika, Vladimira Putina. Drzavna ruska novinska agencija ITAR-Tass je 22. decembra objavila da je nacelnik Glavnog direktorata Ministarstva odbrane za Medjunarodnu vojnu saradnju, general-pukovnik Leonid Ivasov, rekao da ce Rusija "revidirati forme i stepene svog ucesca" ako NATO odbije da postuje UN sporazum sa Beogradom. Ivasov je dodao: "Rusija ne razmatra nikakve nacine svog povlacenja i odlaska sa Kosova," cime je signalizirao nameru Moskve da ne povlaci ruske trupe sa Kosova, kako je to bilo planirano, vec da "prestane da saradjuje" sa NATO. Narednog dana, izvestava TASS, ruski ministar odbrane Igor Sergejev, na celu delegacije visokih vojnih oficira, otputovao je za Beograd na razgovore sa Milosevicem, da razmotri, izmedju ostalog, i bilateralne odnose sa Beogradom i situaciju na Kosovu. Nakon ovih razgovora Milosevic je podelio odlikovanja ruskim oficirima koji su dosli u posetu i pohvalio obnovljenu vojnu saradnju Moskve i Beograda. A 24. decembra agencija Reuters izvestava: "Rusija je nagovestila da bi mogla da ponovo razmotri svoje ucesce u KFOR-u ako NATO nastavi s onim sto je Rusija nazvala neispunjavanjem Rezolucije 1244, koja garantuje teritorijalni integritet Jugoslavije.
Kina je takodje objavila svoju podrsku za "suverenitet i integritet" Jugoslavije. Kineski premijer Cu Rongdzi je 27. decembra rekao Zivadinu Jovanovicu, ministru spoljnih poslova Jugoslavije, koji je bio u poseti Kini, da Peking zeli da se kosovska kriza resi na bazi ova dva principa. Pocetkom ove nedelje Milosevic je podelio odlikovanja za nekoliko kineskih zvanicnika i novinara, za njihovu "hrabrost i solidarnost" tokom NATO bombardovanja, kad je izjavio da je Kina pokazala "prijateljsku podrsku i pomoc nasoj zemlji u njenoj borbi da ocuva slobodu, nezavisnost, suverenitet i teritorijalni integritet," izvestava Tanjug. Komandant jugoslovenskih trupa koje su se povukle sa Kosova proslog leta, Vladimir Lazarevic, je pre dve nedelje rekao za list Politika da ruska i kineska podrska ukazuju na to da je "moguce da Kina i Rusija stave veto na odluku o produzenju mandata KFOR i UNMIK trupa, koji istice sledece godine." Ruski ministar odbrane Igor Sergejev, koji se nije sastao sa generalom Klarkom kada su obojica bila u Pristini 24. decembra, izjavio je reporterima da su "odnosi Moskve sa [NATO] ocigledno usli u novu fazu zahladjenja." Da bi istakao ozivljeni odnos sa Moskvom, jugoslovenski ministar odbrane Pavle Bulatovic je 30. decembra rekao da ce Beograd teziti vecoj vojnoj saradnji sa Rusijom. Beogradski dnevni list Vecernje Novosti je istog dana izvestio da je Sergejev tokom svoje posete razgovarao o mogucoj dostavi modernih ruskih protivavionskih raketa, kao i Suhoj-27 i MiG-29 lovaca, Jugoslaviji
Mozda u iscekivanju novog oruzja, jugoslovenski parlament je usvojio budzet za 2000. u kojem se vojsci dodeljuje skoro 73% od ukupnog budzeta, vrednog 22,5 milijarde dinara (1,9 milijardi USD). Ministar odbrane Pavle Bulatovic je rekao da Beograd ne planira nikakve nove vojne operacije, vec se nada opravci opreme i infrastrukture ostecene NATO bombardovanjem. "Ono sto je najvaznije, i za Rusiju i za Jugoslaviju, je da ovi potezi dovode SAD i ostatak NATO-a u nezgodnu poziciju, prisiljavajuci NATO da bira izmedju pridrzavanja i krsenja vojno-tehnickog sporazuma," kaze Stratfor.com, firma za analizu globalnih obavestajnih podataka, sa bazom u Teksasu. Ako se NATO ne pridrzava sporazuma koji je nametnut Jugoslaviji na kraju kosovskog rata, kaze Stratfor, to bi ovu kaoliciju i njene clanove obelezilo kao "licemere kada pricaju o medjunarodnoj vladavini zakona."