|
Antiwar.com
7. januar 2000.
Justin Raimondo:
Sledeci balkanski rat
Krv mi se sledila kad sam cuo vesti, neposredno pred Novu godinu, da ce sicusna republika Crna Gora odrzati referendum po pitanju nezavisnosti od Jugoslavije. NATO-krate nisu jos zavrsile sa Balkanom, nikako jos ne. Luda Medlin Olbrajt i njena klika militantnih "humanitaraca" nece stati sve dok ne osvoje sve iz bivse Jugoslavije - a crnogorski predsednik Milos Djukanovic je njihov vise-nego- voljan zastupnik.
NOVOGODISNJA ODLUKA
Novogodisnja odluka "pro-zapadne" Djukanoviceve vlade, prema savetniku Miodragu Vukovicu, je "definitivno i konacno" razresavanje odnosa ove sicusne planinske pokrajine - istorijski povezane sa Srbijom - sa Beogradom i saveznim jugoslovenskim vlastima. "Ne bi trebalo da odredjujemo rokove," izjavio je Vukovic, "ali ovo veoma vazno pitanje ce definitivno biti razreseno sledece godine."
SLOBO LISICA
Ovo je bilo ravno najavi objave rata - ali Milosevic se nije upecao na mamac. U novogodisnjem intervjuu listu Politika, pro-vladinom nedeljniku, lukava srpska lisica je spremno objavila da "ako narod Crne Gore odluci da je zivot van Jugoslavije bolji, onda on ima pravo da izabere takav zivot. Ali ako crnogorski narod odluci da je zivot unutar Jugoslavije optimalno resenje, onda treba toga i da se drzi."
TO JE BALKANSKA STVAR...
Odgovor crnogorske vlade na Milosevicevo zapanjujuce odobrenje njenog projekta bio je klasican za Balkansku politiku: "Milosevicevu izjavu treba tretirati obazrivo, kao da je pretnja," rekao je zamenik premijera Crne Gore, Novak Kilibarda.
ADUT
Otvorenim prihvatanjem secesionistickog blefa Slobo igra na svoj adut: veliku pro-jugoslovensku frakciju koju je za malo pobedio Djukanovic na vrucim izborima 1997. godine. Polako ali sigurno, Crnogorci se udaljuju od Srba, svojih starih saveznika, ali se sada cini da se ova stopa ubrzava prilicno brzo. Milosevic prosto priznaje postojece cinjenice: Crna Gora prakticno vec funkcionise kao potpuno odvojeni entitet: ne kao nezavisna nacija, vec kao NATO protektorat, potpuno zavistan od Zapada za ekonomsku i politicku sposobnost za zivot. Ona ustanovljava sopstvenu valutu, kontrolise sopstvene granice sa Zapadom i koristi svoje drzavne medije da pripremi narod za nastupajuci obracun. Koja je onda svrha odrzavanja referenduma da se ratifikuje ono sto je vec postignuto? To je provokacija, cista i jednostavna - proracunata da zapali strasti ne samo u Crnoj Gori, vec i u Srbiji i sirom ovog regiona. Faza dva "Operacije Saveznicke snage" nastavlja prema planu.
VISE SRBI OD SRBA
Kako to Aleks Draganic i Slavko Todorovic pricaju u Sagi o Kosovu, tokom poslednjeg dela 17. veka i prvog dela 18. veka, kada je Srbija bila pod turskom vladavinom i skoro iskorenjena kao nacija, "crnogorski lideri nisu ni za trenutak napustili ideal srpskog uskrsnuca. Oni su sebe uvek smatrali jedinim legitimnim naslednicima srpske drzavnosti. Na kraju krajeva, da nije bilo Nemanje, sina njihove zemlje (Zeta), koji je u 12. veku osnovao srpsku drzavu u Raskoj i njenu cuvenu dinastiju? ‘Najsrpskija od svih srpskih zemalja’ - tako je Crna Gora sebe nazivala.
IZBOR
Da li Crnogorci, koji su se borili zajedno sa Srbima u istorijskoj bici protiv turskih osvajaca, stvarno zele da napuste kulturnu i politicku simbiozu koja datira nekoliko stotina godina unazad - i zbog cega? Zbog MTV-ja i McDonald’s hamburgerdzinica? Zbog jeftinih Nike patika i privilegije da im se list New York Times isporucuje do vrata? Neka glasaju, kaze Milosevic - kao da je nadmocno uveren u ishod, siguran u ubedjenju da jedan ponosni narod koji duboko postuje i poznaje sopstvenu istoriju nikad je nece izdati.
CEKANJE NA KRILIMA
U nasem dekadentnom dobu ovakvo stanoviste se cini sarmantno staromodnim, cak pomalo i naivnim. Ali kakav god da bude ishod, kampanja referenduma ce sigurno biti prilicno gruba, sa takmicarskim frakcijama koje izazivaju nerede na ulicama - kao i na poslednjim izborima - i spektrom gradjanskog rata koji lebdi nad celim procesom. NATO-krate, naravno, cekaju na krilima, spremni da uskoce prvom prilikom: svaka afirmacija moci i legitimnosti Jugoslavije ce sigurno izazvati vojnu intervenciju "Saveznika," koji su ujedinjeni u svojoj odlucnosti da se Srbija (kao i Irak) ne sme nikad osloboditi iz svoje kutije.
DJUKANOVIC, "REFORMISTA"
Vlada Milosa Djukanovica se u zapadnim novinskim izvestajima rutinski opisuje kao "pro-zapadna" i "reformisticka," ali kao i vecina "reformista" koje Zapad podrzava, on je do veoma skoro bio ortodoksni komunisticki aparatcik - u slucaju Djukanovica, covek koji je lojalno podrzavao vladajucu srpsku socijalisticku partiju sve dok mu to nije postalo politicki stetno. U udaru 1997. godine protiv svog bivseg prijatelja, predsednika Momira Bulatovica, Djukanoviceva frakcija je izbacila vodece clanove vladajuce Demokratske socijalisticke partije i preuzela kontrolu nad drzavnim medijima i oruzanim snagama. Naredni izbori su bili pokvareni zestokim napadima na Bulatovicevu partiju, upadljivo pristrasnim izvestavanjem drzavne televizije i radija, kao i brojnim drugim "neregularnostima" - na hiljade glasaca registrovano po dva puta i jos 40.000 sumnjivih glasaca ukljuceno na listu. Izborne noci, dok su Djukanoviceve snage slavile svoju pobedu pucajuci iz svojih kalasnjikova u vazduh, snage bezbednosti i tajna policija su usle u stab opozicije i blokirale ga. To je ono sto oni smatraju "reformom" - "demokratski" izbori u kojima je ishod isto toliko unapred odredjen koliko je to bio i za vreme Titovog vrhunca.
"GOSPODIN DESET POSTO"
Jedan potpuno sumnjiv karakter, nasiroko poznat kao "Gospodin Deset posto," - i ozloglasen kao svercer cigareta i drugih, jos egzoticnijih prijatnosti jos od svojih studentskih dana - za Djukanovica kazu da ima tajne bankarske racune pune do vrha sa njegovim na los nacin zaradjenim novcem, u Londonu, Becu i na Kipru. Dok se rivalske frakcije pripremaju za bitku na ulicama stare komunisticke prestonice Podgorice, spremite se za ovu "propagandu": "Gospodin Deset posto" ce, bez sumnje, biti reklamiran kao otelotvorenje zapadnih "demokratskih" vrednosti - a ko bi mogao tome da protivreci?
VISIJEVSKA CRNA GORA
Dok se prva faza NATO-vog rata sa Srbijom blizila kraju, a uslovi vojno-tehnickog sporazuma se kovali u satoru na kosovsko-makedonskoj granici, Medlin Olbrajt se sastala sa Djukanovicem u Kelnu, tokom samita grupe G-8. Crnogorski lider je iskoristio ovu priliku da javno ponudi NATO-u svoje "usluge": "Pre par meseci sam rekao da mirovne trupe, sa mandatom Saveta bezbednosti, mogu da racunaju na sve vrste logisticke podrske od strane Crne Gore. Mediji, koje kontrolise, ili podrzava, Milosevicev rezim, su ovo protumacili kao moj poziv NATO trupama da okupiraju Jugoslaviju. A ja sam bio veoma precizan. Ovo cu ponoviti i danas. Crna Gora je odgovoran deo ovog regiona - i mi zelimo da pomognemo implementaciju mira na Kosovu. Nakon sto je postignut Dejtonski sporazum, ovo su bile usluge koje smo ponudili snagama koje su rasporedjene u Bosni. Tako, sasvim prirodno, ovo je vrsta pomoci koju nudimo snagama koje ce biti rasporedjene na Kosovu." Drugim recima: ne brinite, momci, mozete racunati na mene da cu saradjivati sa vama u porazavanju i raskomadavanju moje zemlje. Sve dok zapadna pomoc stize u zemlju, i na moje tajne racune u bankama, mozete da radite sta zelite sa onim tvrdoglavim Srbima.
DOCI CE NJIHOV DAN
Olbrajt je odgovorila da se "predmet Crne Gore pojavljuje sve vreme dok razgovaram sa mojim kolegama u Alijansi i veoma je jasno da bi svaka eskalacija u pritisku na Crnu Goru eskalirala situaciju sa NATO-m." Eskalacija je pred nama, ali nije Srbija ta koja vrsi eskalaciju. Crnogorska tacka paljenja, kada se zapali, bice to ucinjeno od strane Zapada i njegovih saveznika u Podgorici. Djukanovic i njegovi drugovi secesionisti ce mozda morati da sacekaju do posle novembarskih izbora - ili mozda cak ne ni toliko dugo - ali njihov dan ce doci.
KO JE IZGUBIO CRNU GORU?
"Ko je izgubio Crnu Goru?" To je pitanje koje ce Milosevicevi domaci neprijatelji - na desnici i medju liberalnom levom opozicijom - postavljati u slucaju formalnog prekida izmedju Beograda i Podgorice. Vojislav Seselj, lider Srpske radikalne stranke i zamenik premijera u Milosevicevoj vladi, otvoreno je rekao da ako crnogorska vlada podlegne nagovaranju Zapada, Savezna Republika Jugoslavija ce morati da brani svoj suverenitet i "intervenise koristeci sva raspoloziva sredstva."
SAT OTKUCAVA
Sada kad je najavljen referendum i sat otkucava nije tesko zamisliti da se, kako kaze Luda Medi, predmet Crne Gore stalno pojavljuje, dok NATO-krate planiraju svoj sledeci potez. Koristeci Gospodina Deset posto kao polugu za svrgavanje Milosevica, NATO-krate ce maskirati svoju intervenciju u masku "politicke" kampanje, subvencionisuci i organizujuci Djukanovicevu stranku - kao overene "demokrate" - i na drugi nacin usmeravajuci kampanju vlade. A samo za slucaj da se opozicija usudi da protestvuje protiv otvorene izborne prevare isuvise glasno, Djukanovic uvek moze "pozvati" NATO trupe koje su odmah tu, niz put, da "uspostave red." Kako bi to Drudge rekao: Razvoj...