|
Sunday Herald (UK)
12.mart, 2000.
KOSOVO BI SE MOGLO PRETVORITI U NATO GROBLJE
Trevor Royle kaze da alijansu ocekuje zastrasujuce leto, kako napetost na Balkanu raste
U petak je britanska vojska sahranila mladu razvodnicu koja je poginula dok se vracala sa ture mirovnih duznosti u Hrvatskoj. Nije jos imala ni 20 godina, sirota devojka je usetala u zadnji rotor helikoptera i poginula na licu mesta. Ovo je jos jedna mlada zrtva u dugoj i krvavoj istoriji Balkana. Istovremeno, americki drzavni sekretar Medlin Olbrajt bila je u Briselu da upozori da NATO ocekuje "vruce prolece" na Kosovu i da kopnene snage alijanse nisu dobro opremljene da snize ovu temperaturu.
Postoji veza izmedju smrti razvodnice britanske vojske, Kejti Tranter, i upozorenja koje je izgovorila ona mocna zena tri puta u svom dobu. Ona je vrlo prosta: ovaj region je i dalje dovoljno nemiran da NATO angazuje velike kopnene snage i ako se Olbrajtovo vruce prolece pretvori u zarko leto, onda ce se veliki broj njih naci u akciji, a neki se nikada nece vratiti kuci. Ratovi na Balkanu imaju ruznu naviku da se pretvore u takve.
To nije bas narocito impozantan nacin priblizavanja prvoj godisnjici kampanje bombardovanja, koja nije uspela da izmeni geopolitiku na Balkanu, osim da ubedi srpsku vojsku da napusti Kosovo, ostavljajuci pri tome predsednika Slobodana Milosevica cvrsto na vlasti u Beogradu. U medjuvremenu je ovaj region postao feudalni posed NATO-a. Iako je garnizon od 60.000 vojnika u Bosni umanjen za dve trecine, na Kosovu ima 37.000 vojnika, a glavnokomandujuci NATO snaga, general Vesli Klark, zeli da se broj vojnika uveca na 50.000, po mogucstvu evropskim pesadijskim formacijama.
Otkud ova zabrinutost? Prvo, NATO komandanti su iskusili probleme u suzbijanju sukoba izmedju Srba i Albanaca na severu Kosova. Drugo, postoji zabrinutost da bi Milosevic mogao da destabilizuje Crnu Goru postavljanjem snaga duz granice, i konacno, zabrinjavaju glasine da je i sama Srbija ponovo na ivici unutrasnjeg kolapsa. Dok unutrasnji problemi Milosevica nece bas naterati NATO da vidi crveno, tenzije u Crnoj Gori su isuvise realne, a svet je vec video nesto od nemira u gradu Mitrovici na severu Kosova. Oba ova zarisne tacke mogu da stvore tenzije u vreme godisnjice proslogodisnjih vazdusnih napada.
Za pocetak, Operacija Saveznicke snage je nezavrseni posao. Nasuprot tvrdnjama NATO lidera, to nije bio moderni primer pobede vazdusne sile. Uprkos tome sto je izvedeno 38.000 letova, NATO avioni nisu naneli stetu za koju su tada tvrdili da su je naneli, tenkovi i artiljerisjke pozicije su bili bez ogrebotina, a srpske snage su mogle da se povuku iz ove pokrajine u zadatom roku i u dobrom stanju. Bas kako ih je hladni rat obucio da urade, oni su se ukopali i cekali da bombe prestanu da padaju.
U svakom slucaju, ovo je bio rat sukoba koji je kontrolisao komitet, iz kancelarije, u kome je komandantima jedna ruka bila vezana iza ledja prosto zato sto su pre napada mete morali da odobravaju politicari. Francuzi su smatrani narocito osetljivim po ovom pitanju.
Sve ovo postaje jasno kada se tajna istorija ove kampanje eventualno isprica, a veceras BBC2 cini prvi ubod kada bude prikazala Moralnu borbu: NATO u ratu. Posto u ovom programu dominira tvrdnja da je Operacija Saveznicke snage iskompromitovana curenjem informacija, senzacionalisti su se koncentrisali na taj aspekt, cak govoreci da je nevidljivi bombarder F-117A americkih vazdusnih snaga oboren jer je njegov plan leta otkrio Srbima neko iz glavnog staba NATO u Briselu. (Nije vazno sto je od pocetka SAD cuvao u tajnosti planove leta za sve operacije nevidljivog bombardera i nije ih otkrivao svojim evropskim saveznicima, konspiracija uvek zvuci bolje nego greska.)
DALEKO je vaznija za kontinuitet NATO prisustva na Balkanu uznemiravajuca cinjenica da, uprkos svim svojim pricama o koheziji, alijansa bedno nije uspela da deluje ujedinjeno tokom svojih vazdusnih operacija. Americki komandanti su bili uzasnuti kad su otkrili da vecina evropskih borbenih aviona nije sposobna da leti u misijama preciznog bombardovanja, da ima manjak tankera i transportnih aviona, a kada su bile potrebne kopnene snage da cuvaju mir, Evropljani, osim Britanaca, nisu istupili sa dogovorenim brojem ljudi.
Sada Klark poziva za jos vojnika na licu mesta, a NATO odgovara odrzavanjem vojne vezbe tokom sledece dve nedelje, sto je postupak koji nije bas sracunat da snizi temperaturu u ovom regionu. U medjuvremenu, ono sto su evropske snage za brzo reagovanje obecale na EU samitu prosle godine ostaje daleki san, jer vecina clanova i dalje umanjuje svoj vojni budzet. Cak iako se ostvari plan za 2003., vecina americkih komandanata smatra da ce ga politicko uplitanje uciniti neadekvatnim za ulogu efektnog odgovaranja na krize na svom kucnom pragu.
Eto zasto je situacija na Kosovu jos uvek tako obeshrabrujuca, eto zasto je Olbrajtova imala zabrinut izgled u Briselu i zasto je vojnicka porodica ostavljena da tuguje.