|
www.stratfor.com
30.mart, 2000
CILJ EVROPE: BALKAN BEZ SRBIJE
Rezime
Nakon vise godina prepiranja oko detalja, Rumunija i Bugarska su se slozile oko lokacije za novi most preko Dunava. Sada Evropska unija (EU) moze u potpunosti da primeni Koridor IV: veliki infrastrukturni projekt koji povezuje jezgro EU sa Grckom. Ovo ce biti prva drumsko-zeleznicka veza izmedju Grcke i Zapadne Evrope koja ne prolazi kroz Srbiju, vec umesto toga prolazi kroz Madjarsku, Rumuniju i Bugarsku. Sto je jos vaznije, Koridor IV je deo sire strategije EU koja ima za cilj potpuno odsecanje Srbije od Evrope.
Analiza
Rumunija i Bugarska su se slozile 27. marta da izgrade novi most preko Dunava, 20 kilometara istocno od srpske granice. Ovaj projekat, koga delimicno treba da finansira Evropska unija (EU), je jedan iz niza projekata za regionalnu infrastrukturu, ciji je cilj da pomogne da se Istocna Evropa utka u zajednicki privredni prostor. Medjunarodni donatori se sada sastaju u Briselu na Konferenciji za regionalno finansiranje, da izrade detalje Balkanskog pakta o stabilnosti, inicijative koju sponzorise EU, za promovisanje ekonomskog razvoja na Balkanu. Ako se sastanak bude razvijao kako je ocekivano, donatori ce obezbediti priblizno 1,1 milijardu USD za niz projekata, uglavnom za razvoj infrastrukture. Medjutim, nema planova za ukljucivanje Srbije u ove razvojne sheme, dok god je jugoslovenski predsednik Slobodan Milosevic na vlasti.
Ovaj most ce povezivati Vidin u Bugarskoj sa Kalafatom u Rumuniji. Kada bude zavrsen, on ce biti jedan od samo dva mosta koji povezuju Bugarsku sa Rumunijom. Lokalno, ovo treba da ima momentalni pozitivan uticaj na trgovinu izmedju ove dve zemlje.
Regionalno, most Vidin-Kalafat je deo infrastrukturnog projekta Evropske unije - Koridor IV. Projekti Koridor su deo tekucih napora EU da razvije integrisani transportni sistem u zemljama Istocne Evrope, da bi stimulisali ekonomski rast i pripremili ih za clanstvo u EU. Korridor IV ce povezivati Zapadnu Evropu sa Grckom, preko zemalja koje su podnele molbu za pristup EU, Madjarske, Rumunije i Bugarske. Uz primarni cilj projekta da se ojacaju ekonomske veze izmedju zemalja clanica EU i onih koje ocekuju da postanu clanice, razvoj ovog Koridora ce trajno otvoriti EU za imigraciju iz ove tri zemlje. Ovo obelezava znacajan preokret od strane EU; u proslosti je EU bila u najboljem slucaju mlakog raspolozenja prema pristupu Bugarske i Rumunije.
Ali ovaj novi most ima mnogo veci znacaj nego sto je prosirena trgovina ili imigracija. Pre Kosovskog rata, jedina kopnena veza izmedju Zapadne Evrope i juznog Balkana isla je preko Srbije. NATO-vih 78 dana bombardovanja Srbije prosle godine unistilo je sve to, odvajajuci Grcku od ostatka EU. Koridor IV tezi da ponovo uspostavi kopnene veze sa Grckom zaobilazeci Srbiju, efektivno odsecajuci Srbiju od rastuce mreze medjunarodnog razvoja.
Koridor IV nije jedina infrastrukturna inicijativa EU koja izoluje Srbiju. Koridor VIII, infrastrukturna zona koja povezuje Albaniju, Bugarsku i Makedoniju, ima isti cilj. Drugi projekti koji se razmatraju na Konferenciji za regionalno finansiranje zahvataju ovaj region uzduz i popreko. Tezi se da se ocisti Dunav od ostataka mostova u Srbiji koje je NATO srusio. Kad bi se to uradilo, to bi oslobodilo najduzu evropsku reku za trgovinu u 11 evropskih zemalja. Ova konferencija ce cak razmotriti finansiranje manjih projekata na Kosovu i u Crnoj Gori - oblastima kojima se jos uvek toboze vlada iz Beograda.
Ali EU insistira da dok god Milosevic drzi vlast u svojim rukama u Beogradu, Srbija nece videti nijedan cent od novca za rekonstrukciju. Miloseviceva istrajnost je naterala vecinu evropskih vlada da otpisu integraciju Srbije u evropsku “familiju” u predvidljivoj buducnosti.
Dok ovo moze biti korisno politicki za vlade angazovane u kontroli stete njihovog kolektivnog neuspeha na Kosovu, ignorisu se neke osnovne cinjenice sa lica mesta. Jugoslavija se granici sa sedam zemalja ukljucenim u Pakt za stabilnost Balkana. Osim Rumunije, ona ima vise stanovnika nego ijedna druga zemlja na Balkanu, nego i 15 zemalja clanica EU. Svaki pokusaj da se “stabilizuje” Balkan bez ukljucivanja zemlje koja se nalazi u jezgru ovog regiona osudjen je na propast. Plan EU predvidja prosperitetno, tolerantno i zivo Balkansko poluostrvo - sa crnom rupom u svom centru. EU ce izgraditi svoje puteve i dobiti svoju novu vezu sa Grckom, ali bilo kakva prica o svetloj buducnosti na Balkanu ostace samo prazne reci na papiru u Briselu.