|
Boston Globe (US)
02. maj 2000.
Autor: Carls A. Radin
KISINDZER UPOZORAVA NA 'KRSTASKI RAT'
Proces za ostvarivanje ljudskih prava je postepen, upozorava Kisindzer
Bivsi americki drzavni sekretar Henri Kisindzer upozorio je juce
direktore medija u celom svetu da, dok je propagiranje ljudskih prava
''totalno pravilan'' cilj za demokratske zemlje, takvi krstaski ratovi
potencijalno mogu da izazovu masovne preokrete, bez postizanja zeljenih
rezultata.
On je predvideo da se svet krece ka ''periodu velikog nemira. ... Kao
rezultat globalizacije i tehnologije, bice velikih prilagodjavanja.''
Govoreci pred 300 clanova, na sastanku Medjunarodnog Pres Instituta u
Bostonskom Svetskom trgovackom centru, Kisindzer je odbacio ideju da
standardi ljudskih prava i prakticni spoljnopoliticki obziri moraju da
budu sukobljeni, ali je rekao da problemi s kojima se suocavaju zapadne
zemlje na Balkanu ilustruju opasnosti od nejasnog razmisljanja o pravima.
''Mi smo sebe doveli u situaciju da nismo zapravo identifikovali cilj
kojem sluzimo'' na Kosovu, rekao je on, i ''forsiramo tri nacionalnosti
koje to ne zele da zive zajedno... u Bosni, kada taj multikulturalizam
nije uspeo u Jugoslaviji'' pre nego sto se umesao Zapad.
Kisindzer je kasnije rekao fakultetu i studentima na Flecerovom fakultetu
za pravo i diplomatiju Univerziteta Tafts da ''drzavnici moraju da
pristupe svojim ciljevima u fazama; proroci pokusavaju da ih odmah
postignu''.
''Jedini je problem,'' rekao je, njegov glas svecaniji nego ikad kako se
priblizava svom 77-om rodjendanu, ''proroci su izazvali mnogo vise patnje
nego drzavnici, jer su proizvodili krstaske ratove i proglasavali sve
svoje protivnike za zlo.''
Trgovinski odnosi izmedju SAD i Kine, trenutno jedna od najvrucih tema u
spoljnoj politici SAD, stalno su izbijali na povrsinu u diskusiji na Pres
institutu nakon Kisindzerovog govora.
Kristofer Paten, poslednji britanski guverner Hong Konga, koji se cesto
sukobljavao sa Kinom oko pitanja ljudskih prava u poslednjim godinama
britanske 150-godisnje vladavine, slozio se sa Kisindzerom da pitanja
ljudskih prava i trgovine treba da budu razdvojena - sto je stav koji je u
pocetku prezreo, a sada prigrlio predsednik Klinton.
'Da li ce Kina postati clan Svetske trgovinske organizacije treba da se
odluci na trgovackoj i komercijalnoj osnovi,'' rekao je Paten. Kisindzer
je naglasio da je trebalo 400 godina da se razvije demokratija na zapadu i
rekao je da Kini treba priznati da se razvija, a da nije stalno
suprotstavljena sa apsolutistickim zahtevima.
Kisore Mahbubani, predstavnik Singapura u UN, osporio je ono sto je on
nazvao olaka pretpostavka da se zapadna drustva angazuju u kampanjama za
zastitu ljudskih prava da bi drugi imali koristi, i urgirao da ''barem
razmotrite mogucnost da postoji jos jedna tacka gledista - [da je pitanje
ljudskih prava] cinicni instrument spoljne politike, namenjen da sluzi
njima samima.''
Ovaj komentar je bio usmeren na neprijatelje normalizovanja trgovackih
odnosa SAD i Kinom.
''Ako Kina udje u Svetsku trgovinsku organizaciju, ona ce se
transformisati na isti nacin kao i druge istocnoazijske nacije'' kojima su
pomogle da udju u svetski ekonomski poredak zapadne zemlje, koje su
gradile saveze protiv komunizma hladnog rata, rekao je Mahbubani.
Uprkos isticanju znacaja postepenosti i prakticnosti, Kisindzer je rekao
da bi lideri i oni koji kroje spoljnu politiku trebalo da priznaju i
reaguju na skorasnje demonstracije protiv globalizacije u Vasingtonu,
Sijetlu i inostranim gradovima.
''Ja ne volim ove demonstracije, jer sam ziveo kroz njih u Vijetnamskom
periodu, njihov krajnji cilj je obicno da podriju kredibilnost vlade,''
rekao je.
''Mnogi demonstranti ne znaju... sta zele.''
Ali, dodao je, ''oni su prizvali paznju na vazan problem koji treba uzeti
veoma ozbiljno. ... Globalizovani svet je samo mali procenat globalne
ekonomije. U mnogim zemljama imamo globalizovan gornji nivo, nacionalni
srednji nivo i nivo donje klase. Svi oni ce se izraziti politicki.''
''Anti-globalisti prizivaju paznju na jedan realni problem,'' rekao je,
''a ako se taj problem ne resi, nailazicemo na sve vise ogorcenja sirom
sveta.''