25. avgust, 2000.
Maja V. Petrovic
Quo vadis Crna Goro
Specijalno za beograd.com
Tokom proteklih par godina saznali smo vise o Cnoj Gori, sicusnoj jugoslovenskoj republici na obali mora, cije stanovnistvo broji oko sest stotina
hiljada, rasporedjenih u deset glavnih opstina. Tokom socijalisticke ere savezni programi za nerazvijene regione godinama su pruzali veliku pomoc Crnoj Gori. Narocito je pomoc pojacana nakon zemljotresa 1979. godine. Jugoslovenska vlada je davala zajmove koje je sebi mogao priustiti svaki Crnoggorac koji bi se prijavio. Tokom godina su se mnogi Crnogorci iselili u druge krajeve Jugoslavije, ili otisli u inostranstvo. Emigracija iz ovog regiona je zapravo bila dominantna drustvena pojava cak i pre dvadesetog veka.
Zapad je prijemciv za trenutno rukovodstvo Crne Gore, koje pokusava da dokaze svoju privrzenost demokratiji uprkos Milosevicevom rezimu u sestrinskoj republici Srbiji. Trenutnog lidera Crne Gore, g.Mila Djukanovica, nekada ambicioznog politickog skorojevica, u stvari je sam Milosevic uveo na politicku scenu Crne Gore krajem 80-ih godina. Naredni politicki dogadjaji na Balkanu pomerili su politiku Djukanovica i njegove vlade ka Zapadu. G.Djukanovic je objavio svoju orijentisanost ka Zapadu u govorima cije su teme bile demokratija i suverenitet Crne Gore, kao i privatizacija
preduzeca. Ostalo je nejasno da li bi radnici zaposleni u tim preduzecima ikada dobili kompenzaciju, jer ih jugoslovenski zakon ovlascuje na vlasnicka prava i kompenzaciju u zavisnosti od
vremena provedenog u sluzbi u datom preduzecu. Crnogorska vlada, kojoj je potreban novac, prodavala je imovinu pod uslovima koji su retko kad objavljivani ili bili poznati unapred. Crnogorska vlada mora da finansira svoje administrativne sluzbe, koje preopterecuju malu poresku bazu. Prilicno skroman broj stanovnika je aktivno zaposlen, a crnogorskoj vladi je potreban novac da finansira svoju sve brojniju policiju. Prema tome, ona rasprodaje izvestan broj "drustvene" imovine. Malo detalja ovih transakcija je ikada javno objavljeno.
Jedna demokratska drzava se gradi na zastiti interesa vecine i pruza bazu za jednake sanse i razvoj za sve svoje gradjane. Danas se Crnogorci plase da kazu sta misle i da dovode u pitanje vladu iz straha da ne izgube posao zbog svojih uverenja. Rukovodtsvo u mnogim
preduzecima koja jos nisu privatizovana je "na liniji" sa Djukanovicem. Trenutna crnogorska vlada ohrabruje antagonizam prema susednoj Srbiji, iako takav antagonizam moze biti izuzetno kontraproduktivan. Narod Srbije i Srbija kao politicki entitet nisu MIlosevic, a Crna Gora nije Djukanovic. Politicki lideri dolaze i odlaze, a posledice ostaju da se resavaju generacijama. Antagonizam je otisao toliko daleko da cak i turiste iz Srbije policija pretresa i ponekad maltretira. Podsticanje Crnogoraca, koji nisu veoma informisani, da traze nezavisnu drzavu kao bolju alternativu od toga da su deo Jugoslavije opasan je poduhvat. Iako se cini da vlada u Beogradu nije voljna da odrzi produktivni dijalog, Djukanovic takodje ne pokazuje nikakvo interesovanje da trazi savezno resenje u svojim odnosima sa Srbijom, umesto toga on trazi da ima sopstvenu valutu, vojsku i sopstvenu medjunarodnu politiku. Djukanovic takodje nije pokazao nikakvo interesovanje za zajednicku platformu sa demokratskim opozicionim blokom u Srbiji i njihovim predsednickim kandidatom na narednim izborima, g.Kostunicom, umesto toga crnogorski `ljudi na vlasti` su odlucili da ne ucestvuju na ovim izborima.
Vecina EU drzava bi volela da izbegne scenario "nezavisnosti", posto je to skupa stvar koja povecava uticaj stranog faktora u njihovom
sopstvenom dvoristu. U stvari, Crna Gora je danas nezavisna drzava koja ostaje deo Jugoslavije samo na papiru. Ona prezivljava od pomoci i donacija iz razlicitih spoljnih izvora. Pitam se kako ce se prosecni Crnogorac osecati kada pocnu da se gomilaju racuni za nezavisnost, i kada se "pomagacima" mora platiti.
Pisac ovog clanka je analiticar u jednoj od vodecih kompanija za
finansijske informacije u Njujorku. Crnogorka je po majci i provela je dosta vremena u Crnoj Gori. Originalni tekst je na
engleskom jeziku.
[ Ostali clanci i misljenja ]
|
