|
24. oktobar, 2000.
Misljenje: Maja V. Petrovic
Kostunica: Covek velikih izazova
Dva meseca pre izbora u Jugoslaviji agencija Rojters u Briselu je citirala analiticare Evropske Unije koji nisu ocekivali nikakve promene u Jugoslaviji i pretpostavljali da ce rezim g. Milosevica ostati na vlasti. Po mom misljenju, ove izjave nisu uzele u obzir rezultate ranih anketa i nisu imale pozitivna predvidjanja. U to vreme sam imala utisak da bi samo oko dvadeset posto Jugoslovena glasalo za to da ne bude nikakvih promena. A onda, sto je zadivljujuce, Jugoslovenski i srpski narod su sve iznenadili.
Sada svi pricaju o PROMENI za koju su Srbi glasali sa takvom odlucnoscu. Srbi su dali glas poverenja g. Kostunici zbog njegovog integriteta i sto je dostojan poverenja. G. Kostunica mora da je covek velike snage i karaktera kad je spreman da preuzme tezak posao preoblikovanja nase zemlje. Cak i pre izbora on mora da je znao za promene koje predstoje. Zemlja mora da se organizuje od vrha nadole. Ekonomija, politicki, socijalni sistem, obrazovanje i mediji se moraju izmeniti tako da bolje odgovaraju potrebama naroda kao i da prate kretanja u svetu. Treba revidirati zakone, i gde je to potrebno, dovesti ih na evropske standarde. Socijalna politika je jos jedno osetljivo pitanje. Ona mora uzeti u obzir radnike koji su postali tehnoloski visak i omoguciti preobuku tako da ovi ljudi, kao i veliki broj nezaposlenih ljudi, mogu da nadju posao i steknu nova znanja. Osim toga, postoje velike grupe penzionera i izbeglica za koje se treba pobrinuti. Penzioneri su jedna od najvise pogodjenih socijalnih grupa u poslednjih deset godina. Mnogi nisu mogli da se prehrane ili pokriju osnovne troskove sa svojim oskudnim penzijama. Jugoslavija je takodje i zemlja koja ima najveci broj izbeglica u Evropi. Nakon sto su izgnani iz razlicitih regiona bivse Jugoslavije, oni trpe ozbiljne nedace. Jugoslavija, potpuno izolovana od velikog broja zemalja, nije mogla ponuditi mnogo izbeglicama, dok su se mnoge zemlje odazivale pomoci samo ako i kada je to odgovaralo njihovim interesima
Odnos izmedju Crne Gore treba da se redefinise tako da to odrazava volju i potrebe i naroda koji zivi u ovoj maloj obalnoj republici . Crna Gora ima obaveze prema Federalnoj drzavi koja je finansirala njenu ekonomiju i razvoj tokom pet decenija socijalizma, a Srbija kao najveca republika bivse Federacije je imala veliki udeo u toj pomoci. Jos jedan izazov ostaje Kosovo. Na koji nacin prici problemu ozbiljnih konflikata na Kosovu, poilitickih aspiracija, dugotrajnog nasilja, siromastva i nerazvijenosti? I kako resiti decenije nekontrolisane imigracije iz Albanije na Kosovo? Yugoslavia bi mogla da analizira neka od Makedonskih iskustava u skorijem periodu. Makedonija se cini uspesnom u obezbedjivanju kooperacije Albanskog stanovnistva u okviru svoje zemlje. Sada se mnogo povoljniji vetrovi osecaju u Jugoslaviji. Cini se kao da je svet zeljan da pomogne Jugoslaviji da izadje iz izolacije i da krene u ekonomski oporavak i znacajne reforme. Jugoslavija treba da iskoristi pozitivni momenat podstakne ekonomski razvoj i socijalne promene. Mnoge zemlje se saosecaju sa Jugoslovenima i zeljne su da poprave odnose nakon mnogih negativnih dogadjaja u proteklih osam godina.
Sto se tice medjunarodnih odnosa, Kostunica mora da sastavi ekipu koja ce moci da predstavlja zemlju i odgovori na nove izazove. To je tezak zadatak jer se Jugoslavija opisuje u negativnom svetlu vec toliko godina. Jugoslavija nema pristup svetskim finansijskim trzistima vise od osam godina; a takodje nije mogla da koristi vecinu svojih novcanih uloga u inostranstvu. Iskljucenje iz protoka globalnog kapitala je izazvalo ogromne teskoce u svakodnevnim transakcijama i investicijama. Jugoslavija mora da ponovo uspostavi finansijske veze kada se finansijski aspekti embarga uklone, ali ona mora biti obazriva u pozajmljivanju i investiranja tako dobijenih sredstava. Jugoslavija treba da uci iz primera drugih zemalja u ovom regionu, ciji se strani dug multiplicirao za par godina, bez generisanja adekvatnih reciprocnih efekata u njihovim ekonomijama. U skorijoj buducnosti nova Jugoslavija ce morati da pregovara o svom udelu u zamrznutoj imovini i ulozima koji su nekada pripadali bivsoj Jugoslaviji. To je jos jedan tezak zadatak posto neke od bivsih jugoslovenskih republika, posebno Hrvatska i Slovenija ciji zahtevi prevazilaze udeo onog sto su uneli i ulozili u Jugoslovensku drzavu za vreme njenog postojanja.
U odgovoru na sve ove izazove g. Kostunica i njegove kolege ce morati da stvore timove ne samo strucnjaka, vec i ljudi koji razumeju i mogu da odgovore na potrebe i zahteve jugoslovenskih naroda. Nove licnosti u javnom zivotu ce, nadamo se, promovisati vrednost rada, predanosti, postovanja i tolerancije, tako da to sluzi kao primer svima nama. Od njih se ocekuje da poboljsaju ekonomiju tako da vecina Jugoslovena moze naci nadu i mogucnost za zivot, rad i razvoj. Nije verovatno da ce samo univerzitetski profesori i tehnokrate moci da odgovore na ove pozive. Trenutno postojeci G-17/DOS program jedva da dodiruje mnoge socijalne teme i kratko se bavi nekim od neophodnih promena u ekonomiji, finansijama, bankarstvu i oporezivanju. Cini se da G-17 ocekuje da poveca svoj uticaj u vladi pod g. Kostunicom. Mnogi bivsi opozicioni aktivisti su, ili univerzitetski profesori, ili saradnici instituta, bez mnogo iskustva u pitanjima i problemima vladinih poslova a a neki su potpuno nepoznati u medjunarodnim razmerama. Dodeljivanje pojedinih mesta takvim strucnjacima je interesantan potez, posto akademski strucnjaci u vecem delu sveta sluze uglavnom kao savetnici. Politicki analiticari u SAD komentarisu nedostatak iskustva medju intelektualcima koji se kandiduju za odgovrne poslove u novoj Vladi. Medjutim, cini se da nekoliko licnosti iz G-17 ocekuju nagrade za svoj opozicioni stav tokom Miloseviceve ere. Ne bi bilo fer da u ovim izazovnim i teskim vremenima neki novo naimenovani pocnu da uce svoj posao na racun drzave. Mora da postoji jedan broj strucnjaka koji nisu privlacili medijsku paznju, a imaju veliko iskustvo i integritet te mogu sluziti u vladi g. Kostunice sa velikim uspehom. Ne bi bilo dobro ni ohrabrujuce ako bi se culi samo najglasniji, ili se samo njima ukazalo poverenje, niti ako bi samo jedna grupa dominirala javnim zivotom u nasoj zemlji.
Nova vlada u Jugoslaviji mora da bude otvorena za inovativne ideje i dugorocnu politiku koja jaca temelje Jugoslavije, i ne samo da dovede svoj sistem vrednosti ukorak sa pocetkom dvadeset prvog veka, vec i da prizna specificne potrebe svoje zemlje i njenog naroda. Novo jugoslovensko rukovodstvo mora da regrutuje siroki spektar iskusnih i obrazovanih ljudi koji su visoko motivisani, postuju vrednost timskog rada i koji ce staviti interese drzave ispred svojih sopstvenih. Sto je sira platforma, to su bolje sanse da Jugoslavija postigne uspeh na dugi rok.
Pojam Jugoslavija u ovom tekstu obuhvata Srbiju i Crne Goru, izuzev u petom paragrafu kada se pominju zemlje clanice Jugoslovenske drzave pre 1991 .
Pod pojmom Jugoslavena podrazumevaju se stanovnici Srbije i Crne Gore; preko 60% stanovnika Jugoslavije su Srbi, a preostali deo stanovnistva je kompleksna zajednica u kojoj zive predstavnici mnogih drugih nacija i vera.
Autor ovog teksta je Jugoslovenka koja je diplomirala ekonomiju na Beogradskom univerzitetu (1989), a magistrirala finansije. Autor trenutno radi kao analiticar i predavac o koriscenju finansijskih informacija za jednu poznatu informativnu firmu u Njujorku.
|
|