10. novembar, 2000

Misljenje: Radomir Plavsic

Kostunica i dijaspora

Iseljavanja srpskog naroda u daleke krajeve sveta datiraju od kraja devetnestog veka, da bi se intezivno nastavilo tokom celog dvadesetog veka. 

Danas se procenjuje da u dijaspori preko okeana zivi preko dva milion srba sto rodjenih u Jugoslaviji ili su druga i treca generacija. Navise ih ima u SAD, zatim Kanadi, pa Australiji. U ovo se ne racuna vise stotina hiljada Srba koji zive po evropskim zemljama.

Nije zabelezeno da je iko iz vlade Kraljevine Srba Hrvata i Slovenaca ikada posetio Srbe u dijaspori. Slicno je bilo i sa kraljevinom Jugoslavije. Titov rezim i da je hteo da poseti dijasporu nije mogao to da ucini jer ga dijaspora kao komunisticki rezim nije priznavala.

Dolaskom Milosevica na vlast, u samom pocetku dijaspora je za kratko verovala da bi on mozda mogao biti dobar lider za Srbiju , srpski narod, i naravno za dijasporu. No ubrzo se dijaspora odrekla takvog verovanja, uvidevsi da je Milosevicu bilo stalo samo do vlasti, a najmanje briga o Srbiji i srpskom narodu.

Medjutim, burne promene koje su se u Srbiji desile petog oktobra, gde su Srbi skinuli Milosevica i njegov rezim, i glas poverenja dali g.Kostunici, dijaspora je primila sa odusevljenjem. Odmah se uvidelo da je Kostunica zbog njegovog integriteta, karaktera i postenja dostojan velikog postovanja. Danas skoro nema osobe u dijaspori koja u potpunosti ne podrzava novog lidera naseg naroda Vojislava Kostunicu. Dijaspora je konacno dobila licnost koju u potpunosti prihvata, podrzava i respektuje kao lidera svih Srba u svetu.

Najzad je dosao trenutak da novi i od dijaspore potpuno priznati predsednik dodje u goste dijaspori, da se sretne s narodom, da ga dijaspora licno pozdravi.

Verujem da zvanicna poseta predsednika Kostunice SAD-u nebi bila prilicna dok je postojeca vlada u Washingtonu. Dosadasnji lideri Amerike zbog svoje prljave i nemoralne politike prema Srbiji (bez obzira na Milosevicev rezim), ne zasluzuju da se sretnu sa Kostunicom. To znaci da bi se poseta SAD-u trebala planirati tek kad se promene stanari bele kuce i njenog kabineta, u januaru sledece godine.

To bi bila dobra prilika da predsednik Kostunica, posle zvanicne posete SAD, produzi svoj boravak najmanje za nedelju dana i da obidje sve vece centre Amerike, gde zivi najveci deo srpskog naroda. Bila bi to izuzetna prilika da se sretne sa dijasporom, da oseti dusu naroda koji je napustio svoj zavicaj, bilo zbog ekonomskih bilo zbog politickih razloga, ali koji je emotivno veoma vezan sa stari kraj.

Verujem da bi gosp. Kostunica poveo sa sobom i tim strucnjaka koji bi dijaspori mogli predstaviti novi politicki, a narocito ekonomski program. 

Ekonomski program bi trebao da pokaze dijaspori da su se otvorile sanse da se moze ulagati novac u pojedine profitabilne projekte, kao i da se mogu kupovati deonice od perspektivnih srpskih firmi. Verujem da bi dosta nasih ljudi koji se ovde bave investicijama, a narocito koji se bave kupovinom deonica, bili spremni da uloze novac u novu ozdravljenu i cvrstu srpsku ekonomiju. 

Takav vid pomoci u kome se ocekuje obostrana korist, najveca je sansa da nas narod iz dijaspore pomogne Srbiji.

Organizacija posete predsednika Kostunice ne bi trebala da se osloni ni na kavu ovdasnju srpsku organizaciju. Moguci kontakt za organizaciju posete mogao bi se obaviti sa nasom crkvom, jer je vecina naroda na neki nacin vezana za crkvu, a postoje i crkveni objekti u skoro svakom vecem mestu u Americi.

Po uspostavljanju diplomatskih odnosa sa SAD trebalo bi raditi na postupnom otvaranju konzulata u vecim centrima. Takodje treba uspostaviti kulturne centre , koji ce srpskom narodu u dijaspori prenositi sve vidove kulturnih vrednosti starog kraja. 

Za konzule treba postaviti licnosti od znanja i umeca da uspostave tesne odnose sa nasim narodom, a ne da, kao do sada, budu samo puki sluzbenici za izdavanje viza. Ranije su postojala prestavnistva privredne komore u Njujorku i San Francisku, ali su ih vodili ljudi bez elementarnog poznavanja biznisa kakav ovde i u razvijenom svetu postoji.

Nadamo se da ce uskoro doci taj istorijski dan kada ce dijasporu posetiti njen lider, gosp. Vojislav Kostunica, i kada ce se poceti sa otvaranjem kulturnih i poslovnih centara u vecim gradovima SAD, Kanade i Australije.

Autor je elektro-inzenjer koji je napustio Jugoslaviju 1986. Vlasnik je firme u San Dijegu, Kalifornija, koja se bavi komunikacijama.

[ Ostali clanci i misljenja ]