13.mart, 2000.

Milan Pavlovic: Slucajni susret sa Srdjom Popovicem

Srbija je pocinila agresiju i to je trebalo zaustaviti

"Zeleo bih da naglasim jednu vaznu cinjenicu o sebi. Ja sam Srbin. Ja sam jedan od losih momaka. Zeleo bih da se zahvalim organizatorima ovog skupa sto su mi dozvolili da ucestvujem u njegovom radu. I zelim da objasnim svoje motive. Smatram da je vazno to sto ja, kao Srbin, podrzavam [medjunarodnu] vojnu intervenciju protiv Srbije...Mislim da mogu da zastupam dugorocne Srpske interese trazeci vojnu intervenciju zato sto smatram da bi rani vojni poraz Srpske agresije bio nesto sto bi dugorocno bilo u interesu Srpskog naroda....

"Ne mogu da diskutujem o svim laznim argumentima koji se nude kao izgovor za pasivnost. Ako zelite, bice mi drago da analiziram sve te argumente. Svi su lazni. Svi su zapravo samo izgovori, i smatram da su ti izgovori politicki motivisani. Ali diskutovacu samo jedan od ovih argumenata, koji je glavni argument realista nasuprot moralistima. Veruje se - i ja mislim da su to samo pusti snovi - da ako Srpski agresori budu ostavljeni na miru, da ce se oni suzdrzati od realizacije svog plana da izgrade Veliku Srbiju od Hrvatske i Bosne, a [realisti] misle da ako popuste pred agresorom da ce uspeti da suzbiju oruzani sukob. Smatram da je to pogresno. Smatram da ce to samo ohrabriti agresora. Smatram da ce se oruzani sukob prosiriti, pre svega u okviru Jugoslavije na Kosovo, koje ima veliku Albansku manjinu, na Sandzak gde zive Muslimani, i na Vojvodinu, gde zivi pola miliona Madjarske manjine. Makedonija ce biti razorena zato sto je Zapadna Makedonija pretezno nastanjena Albancima. Srbija i Grcka ce biti ohrabrene da podele Makedoniju kad bude razorena. Bugarska i Turska ce se tome suprotstaviti. Tako da ce to stvoriti dodatne tenzije...

"Ako Bosanski problem bude i dalje tretiran na ovaj nacin, samo je pitanje vremena kad ce muslimani [u svetu] da kazu 'Ovo je rasisticka politika. Ovo je jednostavno rasisticka politika.'...A lekcija je da se zlocin isplati."

Srdja Popovic, predstavljen kao osnivac casopisa "Vreme" i dugogodisnji borac za ljudska prava, svedoceci pred Americkim Kongresom o ratu u Bosni i Hercegovini, 31. avgusta, 1992.

Svedocenje Srdje Popovica pred Americkim Kongresom u doba kada je anti-srpska medijska hajka u Americi dostizala vrhunac ostace zabelezeno zbog najmanje dve stvari. Pre svega, cini se da je Popovic, bolje nego ijedan od mnogobrojnih komentatora u "New York Times-u" i drugim Americkim vodecim novinama koji su se maltene utrkivali u sirenju malicioznih i vesto plasiranih dezinformacija o ratu u Bosni, uspeo da artikulise zvanicnu Americku politiku koju ce nakon nepunih pola godine poceti da sprovodi Klintonova Administracija. Ako se poredi njegova terminologija sa recnikom kojim ce se ubrzo nakon toga sluziti Bil Klinton, Madlen Olbrajt i Ricard Holbruk kada je rec o Srbiji, jasno je da razlike medju njima zapravo nema. Medjutim, Popovicevo isticanje da je Srbin - proracunato ponovljeno u nekoliko navrata - jos je vaznije, jer je na taj nacin dao izuzetno snazan argument Amerikancima da kazu: "Pa Srbi i sami priznaju da su agresori, znaci mora da je tako!" Zbog toga su njegove optuzbe bile visestruko destruktivnije po Srpski narod nego kada je identicne propagandisticke deklaracije papagajski ponavljala vec imenovana trojka najvisih politickih funkcionera SAD. Medjutim, posmatrano u istorijskom svetlu, jasno je da Popoviceve optuzbe flagrantno ignorisu elementarne cinjenice o ratu u Bosni i Hercegovini:

1. Bosanski Muslimani su se naoruzavali i spremali za agresiju protiv bosanskih Srba od 10. juna 1991., kada je na Kongresu SDA u Sarajevu osnovan Savet za nacionalnu odbranu. Savet je organizator paravojne organizacije "Patriotska liga BiH" koja predstavlja zacetak Armije BiH. U svojoj knjizi "Lukava strategija", Sefer Halilovic, jedan od celnika PL a kasnije i nacelnik Glavnog Staba Armije BiH, svedoci: "Ulogu PL-a ce cijeniti istorija. Ali, moram da kazem da smo na vojnom savjetovanju u selu Mehurici kod Travnika [sedmog i osmog februara 1992. godine] ustanovili sa cime PL tada raspolaze: izmedju 60-70.000 naoruzanih clanova, a taj se broj uvecavao iz dana u dan jer je bila stvorena vojna organizacija. Sistem je pokrivao cijelu BiH, a sastojao se od Glavnog staba PL na nivou Republike, devet Regionalnih stabova, 103 Opcinska staba i velikog broja razlicitih jedinica organizovanih u formacije od voda do brigade...Zahvaljujuci stvorenoj vojnoj organizaciji na cijelom prostoru RBiH, uspjeli smo, za samo nekoliko mjeseci, od aprila do septembra '92 godine, stvoriti Armiju od pet korpusa sa velikim brojem jedinica i osloboditi 58% zemlje." Halilovic u svojoj knjizi objavljuje i fotokopiju dokumenta usvojenog na pomenutom vojnom savetovanju ("Direktiva za odbranu suvereniteta") u kome pise da je "osnovni zadatak snaga PL BiH zastita muslimanskog naroda".

2. Muslimani su zapoceli rat u Bosni 1. marta 1992. kada je Ramiz Delalic Celo ubio Nikolu Gardovica na Bascarsiji. Alija Izetbegovic je istog dana javno obecao da ce zlocinci koji su pocinili ubistvo biti uhapseni i osudjeni, medjutim Celo ne samo da nikada nije osudjen za taj zlocin nego je tokom narednih godina uzivao strahopostovanje u Sarajevu. Ubistvo Gardovica predstavlja pocetak agresije Muslimana nad Srbima i vrhusnki je dokaz da je bosanskim Srbima rat nametnut. 

3. Muslimani su pocinili brojne zlocine protiv Srpskih civila. Americke novine su tokom leta 1992. bile pune tekstova o Muslimanskim zatocenicima u Sprskim logorima i njihovim patnjama, medjutim postojali su i logori gde su muceni i sistematski ubijani Srpski civili, kao sto je bio logor Celebici. Cak je i "New York Times" jednom prilikom tokom leta 1992 pomenuo postojanje logora Celebici, i to u clanku objavljenom 4. juna, 1992. (Nekoliko godina nakon potpisivanja Dejtonskog sporazuma, tacnije 11. marta, 1997. kada je medijska satanizacija bosanskih Srba donekle popustila, "New York Times" je nasao za shodno da objavi poduzi clanak o logoru Celebici. Zvuci neverovatno, ali do danasnjeg dana Haski sud nije podigao optuznicu protiv Alije Izetbegovica iako postoji video dokumentacija o Izetbegovicevom obilasku logora Celebici.)

4. Muslimani su pruzili gostoprimstvo mudzahedinima iz Irana, Saudijske Arabije i mnogih drugih Islamskih zemalja koji su pocinili najbrutalnije zlocine nad bosanskim Srbima i Hrvatima. Ako rat u Bosni i Hercegovini od 1992 do 1995. ima kvalifikaciju medjunarodnog sukoba, to je mogao da zasluzi pre svega zahvaljujuci prisustvu na hiljade mudzahedina iz Islamskih zemalja koji su pocinili agresiju protiv lokalnog Srpskog i Hrvatskog stanovnistva u BiH. 

O ovim i drugim cinjenicama koje je Popovic precutao postoje brojni dokazi. S tim u vezi, godinama me je kopkalo: da li je Popovic te cinjenice namerno precutao, i time maliciozno i svesno radio na destrukciji naroda i zemlje odakle i sam potice, ili je jednostavno bila rec o njegovom totalnom nepoznavanju dogadjaja na terenu? U slucaju da je u pitanju ono prvo, onda je njegov akt delo zlonamerne, vesto plasirane i moralno neoprostive dezinformacije. A u slucaju da je ono drugo bilo u pitanju, onda je Popovic preuzeo na sebe znatno manju moralnu odgovornost -- jer svedociti pred Americkim Kongresom i na taj nacin direktno uticati na kreiranje spoljne politike najsnaznije drzave na svetu prema Srbiji, a u sustini ne biti kompetentan za tako nesto, predstavlja jedan neodgovoran ali ne i moralno neoprostiv potez. 

Godinu dana nakon sto je svedocio u Kongresu, Popovic je bio i jedan od potpisnika politickog pamfleta u kojem se izricito trazi bombardovanje Beograda. Dakle, on je potvrdio svoje stavove iz '92, ali je i dalje ostalo nerazjasnjeno zbog cega to radi - iz malicioznosti ili iz nehote?

Nakon dugogodisnjeg nagadjanja o Popovicevoj motivaciji za pomenuta dela, napokon sam dobio priliku da saznam istinu o tome, i to 7. marta, 2001. - u Njujorku, na prijemu u misiji SR Jugoslavije pri Ujedinjenim Nacijama. Naime, na prijemu se pojavio Srdja Popovic, i nakon par minuta neckanja odlucio sam da mu pridjem:

Milan Pavlovic: Zeleo bih da se upoznamo, ja sam Milan Pavlovic.

Srdja Popovic: Drago mi je.

Pavlovic: Zeleo bih da Vas pitam, citao sam transkript Vaseg svedocenja pred Americkim Kongresom u avgustu 1992. i pismo koje ste potpisali septembra 1993. godine, zanima me samo da li Vas danas pece savest zato sto ste tada trazili bombardovanje Beograda?

Popovic: Ne, zasto bi me pekla savest, Slobodan Milosevic je cinio genocid i to je trebalo zaustaviti.

Pavlovic: A zar ne mislite da bi bilo humanije da ste trazili tada da bude izvrsen atentat na Slobodana Milosevica, umesto da stradaju hiljade nevinin civila u Beogradu?

Popovic: Ne. Srbija je pocinila agresiju i to je trebalo zaustaviti.

Pavlovic: To nije tacno, Muslimani su pocinili agresiju nad Srbima.

Popovic: Oni su se borili protiv cetvrte najjace vojske u Evropi, koja je koristila hiljade tenkova, aviona, svu mogucu borbenu tehniku!

Pavlovic: Zar Vi zaista verujete da je Vojska Republike Srpske bila cetvrta najjaca vojska u Evropi? A sta je sa mudzahedinima koji su dosli iz Saudijske Arabije da kolju Srbe u Bosni - oni su agresori!

Popovic: Srbi su ubili 200.000 Muslimana u Bosni.

Pavlovic: To je notorna laz. Muslimani su cinili genocid nad Srbima. Oni su zapoceli rat kad su ubili Nikolu Gardovica u Sarajevu 1. marta, '92 godine. Oni su ubijali Srbe u koncentracionom logoru Celebici. Vi ste trebali da trazite da NATO bombarduje Aliju Izetbegovica i Sarajevo, a ne Beograd!

[Razgovor je prekinut na nekoliko sekundi jer u tom momentu prilazi neki covek koji se pozdravlja sa Popovicem]

Pavlovic: Znaci Vas definitivno ne pece savest sto ste trazili da Vas rodni grad bude bombardovan?

Popovic: Ne!


Dakle cak i kad je bio konfrontiran cinjenicama koje bi trebale da ga navedu na drugacija stajalista od onih koja je zastupao '92 i '93, Popovic je ostao pri svom stavu o "srpskog agresiji". Maske su konacno pale. Zakljucak nakon naseg razgovora je porazavajuci, ali u sustini jedini realno moguci: Srdja Popovic, covek koji se predstavlja kao "borac za ljudska prava", zapravo je covek koji se bori protiv ljudskih prava Srba, i to ignorisuci cinjenice (ubistvo Gardovica, mudzahedini u Bosni, logor Celebici) i falsifikujuci istoriju (brojka o 200.000 poginulih Muslimana je jedna od mnogobrojnih fabrikovanih lazi u kuhinji agencije za odnose sa javnoscu Ruder & Finn). 

Ono sto je porazavajuce za Srpski narod jeste cinjenica da je NATO postupio u skladu sa Popovicevim propagandistickim poklicima iz avgusta '92, i da su rezultati takve strategije upravo suprotni od onoga od cega je Popovic navodno strepeo: dakle Albanci, a ne Srbi, su ti koji danas cine agresiju na Kosovu i Metohiji, u Presevskoj dolini i u Makedoniji. Oni su ti koji destabilizuju Evropu, koce ekonomski razvoj celog Balkanskog regiona i potvrdjuju da su nakon dugogodisnjih teroristickih dela koje su pocinili na Kosovu i Metohiji (a nisu kaznjeni zbog njih) i te kako naucili lekciju da se "zlocin isplati". Na zalost, svojim aktivnostima svesno upucenim protiv naroda iz koga je i sam ponikao, takvom ishodu (izmedju ostalih) doprineo je i samodeklarisani "Srbin moralista", heroj ove price. 

Da bi Srbija postala normalna drzava i da bi u njoj ljudski moral dostigao nivo drustvene vrednosti kakav danas uziva na Zapadu, potrebno je ali ne i dovoljno da nakon 5. oktobra istrazujemo zlodela koja su pocinili ratni profiteri poput Slobodana Milosevica i saradnika njegovog rezima. Potrebno je jedno duboko preispitivanje svakog segmenta naseg drustva, ukljucujuci i anti-ratne profitere od kojih su mnogi unapredili svoje karijere i lako dosli do "stranih donacija" (od kojih su mnoge zavrsile u privatnim dzepovima) jednostrano osudjujuci "srpske agresore" i svesno precutkujuci zlocine pocinjene nad Srbima. Za izgradnju jednog zdravog drustva nuzno je sveobuhvatno i neselektivno suocavanje sa istinom, ma kako bolna ona bila.

Milan Pavlovic je advokat u Njujorku

[ Ostali clanci i misljenja ]