UN Program za zastitu zivotne sredine (UNEP) preporucuje predostroznu akciju vezano za osiromaseni uranijum na Kosovu

Konacni izvestaj UNEP-a o uticaju municije sa osiromasenim uranijumom po zivotnu sredinu, koja je koriscena tokom kosovskog konflikta 1999. godine, objavljen je danas. 

U novembru 2000. godine terenska misija UNEP-a posetila je 11 od 112 mesta identifikovanih da su gadjani municijom koja sadrzi osiromaseni uranijum, ukljucujuci tu pet mesta u italijanskom sektoru i sest mesta u nemackom sektoru.

UNEP-ov tim, koji se sastojao od 14 naucnika iz nekoliko zemalja, prikupio je uzorke tla, vode i biljaka i izvrsio testove uzoraka slojeva uzetih sa zgrada, unistenih vojnih vozila, i OU metaka. Ostaci municije sa osiromasenim uranijumom su pronadjeni na osam mesta. Sve u svemu, analizirano je 355 uzoraka, ukljucujuci tu 249 uzoraka tla, 46 uzoraka vode, 37 uzoraka biljaka, 13 uzoraka slojeva sa zgrada i vozila, tri uzorka mleka, cetiri kosuljice (specijalizovanih delova municije), dva probojna metka i jedan fragment probojnog metka. 

Pronadjeni transuranski izotopi 

Tokom ove misije na terenu pronadjeno je sedam i po probojnih zrna sa OU. Niski nivoi radijacije su detektovani u neposrednoj blizini mesta udara, a blaga kontaminacija od OU prasine je izmerena blizu gadjanih ciljeva. Takodje je bilo nekih dokaza od bio-indikatora vazduhoplovne OU kontaminacije blizu gadjanih mesta. 

Pored U-238, koji cini gro osiromasenog uranijuma, penetratori su sadrzali izotop uranijuma U-236 i izotop plutonijuma Pu-239/240 (vidi saopstenje za stampu UNEP-a od 16. januara 2001.). Prisustvo ovih transuranskih elemenata u OU ukazuje na to da su barem neki materijali bili u nuklearnim reaktorima. Medjutim, kolicina transuranskih izotopa pronadjena u OU penetratorima je veoma niska i ne mora da ima znacajnijeg uticaja na njihovu ukupnu radioaktivnost.

Nema siroko rasprostranjene kontaminacije 

Nije pronadjena siroko rasprostranjena kontaminacija u istrazenim oblastima. Zbog toga odgovarajuci radioloski i hemijski rizici nisu znacajni. Bilo je puno kontaminiranih tacaka u istrazenim oblastima, ali nema znacajnog rizika vezano za ove tacke u smislu moguce kontaminacije vazduha ili biljaka. 

"Ovi naucni nalazi bi trebalo da umanje svaku neposrednu zabrinutost koja mozda muci ljude koji zive ili rade na Kosovu", rekao je izvrsni direktor UNEP-a Klaus Töpfer. "Pod odredjenim okolnostima, medjutim, OU moze da predstavlja rizik. Nas izvestaj ukazuje na niz predostroznih mera koje treba preduzeti da bi se zagarantovalo da oblasti pogodjene municijom sa OU ostanu bez rizika".

Preporucuje se predostroznost 

Veoma je verovatno da penetratori jos uvek leze na povrsini tla. Iako je radioloski i hemijski rizik od dodirivanja penetratora beznacajan, ako bi ga covek stavio u dzep, ili negde blizu ljudskog tela, doslo bi do spoljne beta ozracenosti koze, sto bi dovelo do prilicno visokih doza lokalne ozracenosti nakon nekoliko nedelja stalne izlozenosti. Opekotine koze od zracenja nisu verovatne. 

Sto se tice tacki kontaminacije, ako bi neko dete progutalo malu kolicinu tla, odgovarajuci radioloski rizik bi bio beznacajan, ali sa biohemijskog stanovista moguci unos bi mogao biti nesto veci od primenljivih zdravstvenih standarda. 

"Jos uvek ima znacajnih naucnih nejasnoca, narocito u vezi sa bezbednosti podzemnih voda", rekao je Peka Havisto, predsedavajuci UNEP-ovog Tima za procenu osiromasenog uranijuma. "Dodatni rad se mora uloziti da se smanje ove nejasnoce i da se nadzire kvalitet vode".

Preostali penetratori i kosuljice koje su mozda skrivene nekoliko metara pod zemljom, kao i one na povrsini tla, cine rizik buduce kontaminacije podzemnih voda i pijace vode osiromasenim uranijumom. Brojno ispaljivanje OU u jednoj oblasti bi moglo povecati potencijalni izvor uranijumske kontaminacije podzemnih voda za faktor 10 do 100. Dok ce doze radijacije biti veoma niske, rezultirajuca koncentracija uranijuma bi mogla prevazici zdravstvene standarde Svetske zdravstvene organizacije za pijacu vodu. 

Iako nalazi ove misije ne pokazuju razloga za uzbunu, izvestaj opisuje specificne situacije gde bi rizik mogao biti znacajan. Takodje postoje naucne nejasnoce vezano za dugorocnije ponasanje OU u zivotnoj sredini. Iz ovih razloga, UNEP poziva na odredjene predostrozne akcije. 

Prema UNEP-u, ova predostrozna akcija bi trebalo da ukljuci posecivanje svih mesta na Kosovu pogodjenih OU, uklanjanje blago radioaktivnih penetratora i kosuljica sa povrsine, dekontaminiranje oblasti gde je to izvodljivo i pruzanje informacija lokalnom stanovnistvu o predostroznosti koju treba preduzeti ako se pronadje OU. 

UNEP preporucuje misiju u Bosnu i Hercegovinu

Da bi se umanjila naucna nejasnoca o uticaju OU na zivotnu sredinu, narocito tokom vremena, UNEP preporucuje da se preuzme naucni rad u Bosni i Hercegovini gde je OU municija opstala u zivotnoj sredini vise od pet godina. Ovo bi se moglo uraditi kao deo ukupne procene zivotne sredine Bosne i Hercegovine. 

UNEP-ov rad na Kosovu je sproveden u bliskoj saradnji sa Misijom UN na Kosovu (UNMIK) i NATO Kosovskim snagama (KFOR), koje su asistirale sa logistikom, smestajem, transportom i bezbednoscu. 

Uzorke su analizirali Svedski institut za zastitu od radijacije (SSI) u Stokholmu; AC Laboratorium-Spiez u Svajcarskoj; Odsek Bristolskog univerziteta za zemaljske nauke, u GB; Laboratorije Medjunarodne agencije za atomsku energiju u Zajbersdorfu u Austriji; i italijanska Nacionalna agencija za zastitu zivotne sredine u Rimu. Rad na proceni osiromasenog uranijuma finansirala je Vlada Svajcarske. 

IAEA, UNEP i SZO o buducoj saradnji 

S obzirom na preostale naucne nejasnoce koje okruzuju dugorocne efekte moguceg uticaja upotrebe osiromasenog uranijuma (OU) na zdravlje i zivotnu sredinu, Medjunarodna agencija za atomsku energiju, UNEP i Svetska zdravsstvena organizacija (SZO), u skladu sa svojim respektivnim mandatima, zajedno ce razmotriti da li je neophodno pripremiti buduce misije u oblastima gde je koriscen osiromaseni uranijum tokom vojnih konflikata. 

Copyright 2000-2001 - UNEP Balkans

[ Ostali clanci i misljenja ]