Christian Science Monitor
11.04.2001.

Ana S. Trbovic:

Bus moze da pomogne Makedoniji 

Klintonova administracija je imala objasnjenje u dve reci za jade bivse Jugoslavije: Slobodan Milosevic. Prema ovom stavu, jedan covek je bio toliko mocan da je sam pretvorio mirnu visenacionalnu federaciju od 25 miliona stanovnika u zemlju razdora. Sada, iako Milosevica vise nema, jedna od bivsih jugoslovenskih republika, Makedonija, upletena je u nacionalni sukob. 

Ovo rasplamsavanje pokazuje da je stav Zapada po pitanju gradjanskih ratova u bivsoj Jugoslaviji - prvo u Hrvatskoj, onda u Bosni, na Kosovu, u Presevu, a sada u Makedoniji - bilo kratkovid, ako ne i neodgovoran. 

Milosevic je bio samo deo zagonetke. Ekstremni nacionalizam je buknuo po zavrsetku hladnog rata, a pothranjen je ekonomskim teskocama, istorijskim nerazmirenim racunima i od strane nacionalnih lidera. Miloseviceva retorika je bila vise nego uskladjena sa onom njegovih pandana, ukljucujuci tu i pokojnog hrvatskog predsednika, Franju Tudjmana, koji je jednom uzviknuo: "Hvala Bogu, moja zena nije ni Srpkinja, ni Jevrejka".

Ovaj osioni nacionalizam sad postavlja dilemu za Busovu administraciju i mirovnjake koji cuvaju Kosovo pod vodjstvom NATO-a. Pre dve godine, SAD i NATO su pokusali da opravdaju svoju intervenciju na humanitarnom osnovu - naime, da zaustave Miloseviceve napore da slomije pokret za nezavisnost Albanaca. 

U to vreme su Vasington i njegovi saveznici u NATO-u doneli pragmaticnu odluku da formiraju savez sa albanskim militantima na Kosovu. Novac, oruzje i obuka su tajno dati ekstremnoj separatistickoj grupi pod nazivom OVK. Ciilj OVK je bio da konsoliduje Albance u ovom regionu u jednu drzavu, Veliku Albaniju. 

Da bi posluzilo kratkorocnom interesu porazavanja Milosevica, Albanci na Kosovu su priznati samo kao zrtve (sto su i bili), ali ne i kao pocinioci zlocina. To sto je Zapad ocigledno sankcionisao albanski zlocin mozda je doprinelo daljnjoj eskalaciji albanskog ekstremizma u ovom regionu. 

Tragicno je da kad su NATO mirovnjaci usli na Kosovo u junu 1999. mnogi kosovski Albanci, predvodjeni OVK, su ucestvovali u obrnutom etnickom ciscenju. Nekoliko stotina hiljada kosovskih nacionalnih manjina - ukljucujuci tu Srbe, Rome, Turke, Muslimane i Gorance - pobeglo je iz ove pokrajine. Na hiljade njih je muceno, kidnapovano, ili ubijeno. Do danas je unisteno vise od 100 srpskih pravoslavnih crkvi. 

Kako se cini da je poljuljano NATO-vo obecanje o mirnom, visenacionalnom Kosovu, tako je i njegov cilj ocuvanja regionalne stabilnosti. Proslog novembra albanski pobunjenici su eskalirali svoje akcije u srpskoj dolini Presevo. Dok su se Albanci iz ovog regiona najvise borili, kosovski Albanci su obezbedili oruzje i drugu podrsku. 

Konflikt u Makedoniji se odvija po slicnom sablonu, kako je priznao umereni kosovsko albanski politicar i urednik novina, Veton Suroi. "Mislim da nema nikakve sumnje da Kosovo sluzi kao logisticka baza", rekao je on nedavno na Univerzitetu Harvard. U Makedoniji takozvana Nacionalna oslobodilacka vojska Makedonije vrsi nasilje nad izabranom vladom, nadajuci se da postigne secesiju, cilj koji je OVK skoro realizovala na Kosovu.

Zaista, OVK nikad nije razoruzana na Kosovu. Umesto toga, dok je UN nominalno imala kontrolu na Kosovu, OVK je pretvorena u redovne policijske snage, a njen lider, Hasim Taci, naimenovan je za sefa privremene vlade Kosova. Strasan savez Vasingtona i NATO sa OVK im se vratio da ih proganja. Albanski ekstremisti u Presevu i Makedoniji slede zlokobne lekcije Kosova, nadajuci se da stvore politicku promenu putem nasilja. 

Kosovsko albanski nacionalisti u potpunosti podrzavaju, ako ne i podsticu, ovo nasilje. Oni su razocarani nedavnim odstupanjem medjunarodne zajednice od promovisanja nezavisnog Kosova, sto je rezultat uzasnih albanskih zlocina protiv drugih nacionalnih grupa na Kosovu od juna 1999. i demokratskih promena u srpskom liderstvu proslog oktobra. 

Rat u Makedoniji, drzavi koja je prethodno smatrana za uspesan slucaj takozvane preventivne diplomatije, ilustruje moc ekstremnog nacionalizma koji je rascepao bivsu Jugoslaviju. On takodje signalizira neuspeh jednostrane medjunarodne intervencije. 

Treba reci da je Busova administracija osudila nasilje u Makedoniji. Ali ona mora takodje da zahteva progon kosovskih Albanaca koji su pocinili zlocine protiv kosovskih manjina i pomogne povratak nealbanskih izbeglica na Kosovo. Odluka koju je Evropska Unija donela u ponedeljak, da potpise Sporazum o stabilizaciji i udruzivanju sa Makedonijom dobar je primer kako ekonomski stimulansi mogu da pomognu da se razresi konflikt. 

Klintonova politika je cesto bila naivna i kontraproduktivna. Busov tim ima mogucnost da ustanovi efikasniju, konzistentniju politiku za Balkan - politiku koja bi razresavala sukobe umesto da ih raspaljuje. 

Ana S. Trbovic je doktorant na Flecer skoli prava i diplomatije na Tafts univerzitetu i magitrant na Kenedi skoli za drzavno upravljanje Harvard univerziteta

[ Ostali clanci i misljenja ]