16.12.2001.
 
Andy Ho
 
I pred-embrioni imaju prava - kao nova bica
         
 
Luis Kerol je 1876. godine objavio knjigu `Lov na snarka`, pricu o nekim zlosrecnim lovcima koji su isli u ekspediciju u potrazi za jednom zveri nazvanom `snark` koju nisu mogli da identifikuju niti da nadju.
 
Naucnici, fizicari i eticari sirom sveta su kao lovci na `snarka` koji uzalud da postignu saglasnost oko moralnog statusa ranog ljudskog embriona.
 
Sve do sada, to jest.
 
Skorasnji razvoj dogadjaja mozda pomogne da se razresi ovo pitanje.
 
Nedavno je jedna americka kompanija, Advanced Cell Technology, objavila prvo kloniranje ljudskog embriona na svetu.
 
Iako je stopa uspeha bila niska, sa primecenim genetickim defektima, ljudsko kloniranje je sada izaslo iz carstva teoretske mogucnosti.
 
Ista ova kompanija je kasnije izbacila jos jednu senzacionalnu vest, kad je objavila da je stvorila i 'embrion' majmuna iz jajnih celija koje nisu oplodjene spermom.
 
Ova tehnika, poznata pod imenom partenogeneza, koristi hemikalije i elektricitet da prevari jajasce koje nije oplodjeno da pocne da se deli kao da je oplodjeno.
 
Jasno je da partenogensko jaje koje pocne da se deli, sada nazvano 'partenot', nije ni embrion ni klon, jer nosi samo zenske gene.
 
A bez gena muzjaka nece se formirati funkcionalna placenta cak i ako se partenot implantira u ljudsku matericu.
 
To jest, partenot se nece razviti u ljudsko bice jer nema potpun set gena.
 
Ova dva dogadjaja ozbiljno podrivaju skorasnju tvrdnju Bioetickog savetodavnog komiteta (Bioethics Advisory Committee = BAC) da je 'opravdano koristiti rane embrione, mladje od 14 dana, za ozbiljna istrazivanja koja mogu biti od koristi drugima`.
 
Neki eksperti nazivaju rane embrione mladje od 14 dana 'pred-embrionima', pocev od istrazivaca celije vrste (stem-cell) sa Singapurskog drzavnog univerziteta, profesora Arifa Bongsoa, do Etickog komiteta Americkog udruzenja za fertilitet. To sto ih tako nazivaju implicira da su oni nekako drugaciji od embriona i stoga, logicno, nisu zasticeni zakonima od ubistva ili nezakonite smrti.
 
Ali da li se pred-embrioni stvarno razlikuju od embriona?
 
Interesantno je da kloniranje i partenogeneza ukazuju na suprotno.
 
Razmotrite ovo: Kod prirodnog zaceca 23 hromozoma sperme i jajasca se ujedinjuju da naprave jednu celiju (zigot) koja sadrzi 46 hromozoma koje imaju sve celije odraslih.Ovo se deli na embrion koji se, ako uslovi dozvole, na kraju razvija u specificnu individuu.
 
Pri kloniranju 23 hromozoma jajasca se uklanjaju; 46 hromozoma se uzima iz celije odraslog i uvodi u sada prazno jajasce.
 
Embrion onda pocinje da se stalno deli, povecavajuci broj celija sve dok one ne pocnu da se specijalizuju i organizuju u fetus, iz kojeg ce se roditi beba.
 
Ali ta specijalizacija, koja se naziva diferencijacija, nije trenutni proces. Umesto toga, to je kontinualni proces, tako da nema jasnih bioloskih razloga da se povuce ta jasna linija na 14 dana.
 
Nijedan gen se ne gubi u diferencijaciji. U stvari, celije pojedinca (osim zenskog jajasca i muske sperme) su sve geneticki identicne.
 
Ali razliciti geni se aktiviraju u razlicitim celijama da naprave proteine kakve zahteva pojedinacna celija. Na primer, celije jetre prave proteine koje ne prave celije misica. To jest, svaka celija pravi razlicite proteine koji odgovaraju potrebama, dok genetski materijal ostaje identican u svim celiajma.
 
Zbog toga bilo koja celija teoretski moze donirati genetski materijal - recimo celija jetre ili misica - koji se moze ubrizgati u ispraznjeno jajasce da proizvede klon.
 
Tako da dodje taj slatki trenutak kad god potpun set od 46 hromozoma se uvede u jajasce, bilo prirodnim zacecem, tehnologijom in vitro fertilizacije, ili bebe iz epruvete, ili kloniranjem.
 
Ovo znaci da je trenutak kad se 46 hromozoma uvede u prazno jajasce ekvivalentan samom  trenutku prirodnog zaceca.
 
Embrion kloniran iz mojih misicnih celija ce postati dete, decak, a onda tinejdzer kakav sam ja jednom bio, a zatim odrasla osoba kakva sam ja sada.
 
Njegove fizicke karakteristike ce biti potpuno iste kao moje u svakoj fazi njegovog zivota. Ne mogu biti drugacije.
 
Kloniranje, onda, je pozitivan dokaz da je embrionu unapred odredjen specifican zivot od momenta zaceca.
 
Implantacija embriona u matericu samo obezbedjuje okruzenje neophodno za njegov daljnji razvoj. Klon se razvija potpuno isto kao i donor, uprkos tome sto nema istu matericu.
 
Kod kloniranja embrion je predodredjen na unapred odredjen zivot od trenutka kad se kompletan set hromozoma uvede u jajasce.
 
To jest, klon nema izbora u svom razvoju. Sto znaci da pocetna grupa celija - takozvani pred-embrion - nema izbora u svom razvoju.
 
Sto nije slucaj sa partenotom koji nosi samo polovinu seta hromozoma.
 
Kad postoji kompletan set hromozoma, embrion - klon ili oplodjeno jajasce - je predodredjeno za stazu odredjenog zivota, a ne na jednu od nekoliko mogucih zivotnih staza.
 
Ako je trenutak kad se kompletan set hromozoma pojavi u jajascu pri kloniranju isti kao trenutak zaceca, a posto je razvoj jedne osobe potpuno sifriran u njegovoj DNK, onda embrionu nije potrebno 14 dana da bi se posvetilo da postane ta osoba.
 
On jeste ta osoba od tog trenutka na dalje.
 
To znaci da nema bioloskih niti moralnih razloga da se tvrdi da je embrion mladji od 14 dana nesto manje od embriona.
 
Ako je tako, nestaje razlika izmedju pred-embriona i embriona.
 
Sto znaci da BAC nema osnova za svoj stav da rani embrioni nekako zasluzuju manje postovanja i zastite nego sto ih dobijaju stvarne osobe.
 
Zato ne trazite dalje: `snark` je pronadjen.
 
Pravi pred-embrion nije rani embrion. Svako dete u osnovnoj skoli vam moze reci: Toje samo jajasce i sperma.
 
 
 

[ Ostali clanci i misljenja ]

 

Copyright © 1995-2001 beograd.com. All rights reserved.