http://www.ekathimerini.com/news/content.asp?id=114837

 

Stavros Tzimas

 

2002: Godina neizvesnosti na nemirnom Balkanu

 

Referendum o secesiji u Crnoj Gori, fragilni mir u BJRM i politicka krvna osveta u Tirani mogu podstaci jos nezeljnih sukoba

 

Mirovni ugovor izmedju albanskih pobunjenika i vlade kojom dominiraju slovenski Makedonci u BJRM stoji na klimavim nogama. Uprkos naporima zapadnih diplomata, dve strane duboko ne veruju jedna drugoj, uz mogucnost da sada svakog trenutka dodje do erupcije sukoba.

 

Vazni dogadjaji ocekuju ove godine jugozapadni Balkan, dok se fragilni mir moze poremetiti svakog trenutka usled tinjajuce napetosti.

 

Crna Gora: Secesija?

 

Medjunarodni posmatraci budno motre Crnu Goru, gde je Milo Djukanovic najavio raspisivanje referenduma na prolece po pitanju secesije od Jugoslavije. Rezultat ovog referenduma bi mogao aktivirati mnostvo dogadjaja sirom ove oblasti, ako vecina bude glasala u korist nezavisnosti ove sicusne republike. Ako bi se to dogodilo, a smatra se veoma verovatnim, Jugoslavija ce doziveti slom, sto ce inicirati lancanu reakciju.

 

U Beogradu ce predsednik Vojislav Kostunica ostati bez posla ako federacija na cijem je on celu - barem nominalno - prestane da postoji. Kosovari u Pristini cekaju da podignu zastavu nezavisnosti, posto bi raspad federacije ponistio Rezoluciju 1244 koja povezuje Kosovo sa Jugoslavijom, a u Bosni bi secesionisticka tendencija u toj fragilnoj federaciji mogla dobiti na snazi.

 

Medjunarodna zajednica izgleda da ne obeshrabruje Djukanovica na njegovom putu ka secesiji. Neki posmatraci se pitaju da li bi se, u tom slucaju, mogao ustanoviti bosanski entitet: na primer, Republika Srpska bi mogla odrzati referendum o tome da li da postane nezavisna ili da se ujedini sa Srbijom. Ali lideri u Beogradu izgleda nisu mnogo zabrinuti zbog mogucnosti da se Crna Gora otcepi i Jugoslavija raspadne po treci put.

 

Srbija: Rasplet

 

Kostunica i srpski premijer Zoran Djindjic imaju ozbiljnije stvari da resavaju, od cega je prva njihova koegzistencija. Ova dva bivsa saveznika u operaciji svrgavanja bivseg jugoslovenskog predsednika Slobodana Milosevica sada su gurnuta na politicke strane, dok se socijalna i ekonomska kriza siri, a njihov narod klizi dublje u siromastvo i teskoce, bez znaka svetlosti na kraju tunela. Sve dok njihova pozadinska ali ostra bitka za prevlascu traje, Beograd ce biti izvor nestabilnosti u ovom regionu.

 

Izbori za predsednika Srbije se moraju odrzati ove godine, a Milosevicev bliski kolega, predsednik Srbije Milan Milutinovic, optuzen je za ratne zlocine od strane Medjunarodnog suda u Hagu.

 

Posmatraci ocekuju potpuni rasplet izmedju Kostunice i Djindjica. Prvi ce se verovatno kandidovati za predsednika Srbije, ali parlamentarni izbori se moraju takodje simultano odrzati, da bi se jednom zauvek razresila sva neizmirena politicka pitanja koja dominiraju srpskim zivotom.

 

BJRM: Nestabilni mir

 

Dalje ka jugu, u nestabilnoj zoni Bivse Jugoslovenske Republike Makedonije (BJRM) i juzne Srbije, mir ostaje neresen. Ohridski mirovni sporazum izmedju Albanaca BJRM i slovenskih Makedonaca je u losem stanju. Uprkos naporima zapadne diplomatije, dve strane ne veruju jedna drugoj, a opasna stagnacija odaje utisak da novi sukobi mogu eruptirati svakog trenutka.

 

Vlada u kojoj dominiraju slovenski Makedonci oprema snage bezbednosti najmodernijim ruskim oruzjem, dok su s druge strane naoruzane albanske grupe stvorile de facto rezim, sprecavajuci policiju da udje u ono sto te grupe nazivaju slobodnim zonama.

 

Iako su bivsi pobunjenicki lider Ali Ahmeti i njegovi drugovi zamenili svoje uniforme civilnom odecom, oni su i dalje u Sipkovici i drugim uglavnom albanskim planinskim selima, u iscekivanju da vlada legalizuje njihovu amnestiju, koja je ugovorena ali nikako da dobije za to zakonsku podrsku. Bilo bi naivno verovati da ove grupe nisu sakrile oruzje da ga upotrebe ako bude potrebno.

 

Osim toga, u Tetovu ne prodje ni jedna noc, od kad je potpisan mirovni sporazum, bez sukoba izmedju policije i albanskih grupa koje zapravo kontrolisu grad. Stampa u BJRM je objavila clanke koji spekulisu da ce se oruzana akcija obnoviti na prolece, a ovog puta ce je voditi "Albanska nacionalna armija", grupa formirana nakon raspada OVK koja se priprema za bitku.

 

Situacija u BJRM je opasno nestabilna, a tu su i strahovi da ce izbori koji treba da se odrze u 2002., verovatno u junu, povecati politicke tenzije, sto bi se moglo pokazati katastrofalnim za ovu zemlju, koja vec trpi posledice rata.

 

Medjunarodna zajednica je uverena da se situacija u BJRM nece smiriti ako se ne konsoliduje stabilnost na Kosovu. Poruke koje dolaze iz Pristine ne dozvoljavaju onima koji su preuzeli na sebe zadatak da ustanove mir na Balkanu da smanje svoju budnost.

 

Kosovo: Politicki vakuum

 

Na Kosovu je sada politicki vakuum, nakon ostavke Visokog komesara UN Hansa Hakerupa i nesposobnosti kosovske skupstine da se dogovori o predsedniku. Ibrahim Rugova, lider Demokratske lige Kosova, je pobedio na izborima, ali nije dobio adekvatnu podrsku u skupstini da formira vladu. Rugova, umerenjak, je taoc aspiracija bivseg lidera OVK i predsednika Demokratske stranke Kosova (PDK), druge po velicini stranke, Hasima Tacija, koji zeli da bude premijer u zamenu za glasanje za Rugovu kao predsednika.

 

"Ako se uskoro ne nadje zamena za Hakerupa i ne formira se vlada, postoji opasnost da se unisti sve sto je uradjeno do sada", upozorio je jedan evropski zvanicnik u Pristini.

 

Albanija: Krvna osveta i dalje traje

 

U Tirani politicka krvna osveta u vladajucoj Socijalistickoj stranci izmedju premijera Ilira Mete i predsednika stranke, Fatosa Nane, preti da eksplodira od mira koji u poslednje vreme preovladjuje javnim zivotom, i koji je omogucio vladi da preduzme neke korake ka organizovanju drzavnog i ekonomskog razvoja.

 

Politicka neslaganja izmedju ova dva socijalisticka lidera su poprimila karakter licne mrznje, i moguce je da ce se odrzati izbori da bi se razbio ovaj corsokak, koji bi mogao ugroziti stabilnost u ovoj strpljivoj zemlji sa njenim slabim institucijama.

 

Bugarska: Nova Argentina?

 

Bugarska je prosle godine iznenadila sve kad je izabrala bivseg kralja Simeona II za premijera, a Georgi Parvanova, lidera Socijalisticke stranke, za predsednika.

 

Ispostavilo se da su obecanja nove vlade da ce razviti ekonomiju, iskoreniti korupciju i staviti kraj na siromastvo, sto joj je donelo odlucnu pobedu na izborima, bila suplja, i zemlja je u opasnosti da krene putem Argentine, jer veliki deo stanovnistva tone u siromastvo.

 

Ankete daju malo prostora za optimizam u vezi buducnosti vlade, a posmatraci predvidjaju prevremene izbore.

 

Posmatraci kazu da ce mnogi otvoreni frontovi i neresena pitanja u bivsim jugoslovenskim republikama i drugim delovima balkanskog mozaika ostati fluidni i da bi mogli da izazovu nove krize.

 

Potpisivanje BJRM mirovnog sporazuma je stvorilo utisak da su se rane zalecile u ovom regionu, a ova iluzija je mozda osnazena kad su druga mesta, kao Avganistan i Bliski Istok stupile u centar paznje, nakon dramaticnih dogadjaja 11. septembra.

 

Ali pokazalo se da resavanje neresenih pitanja na Balkanu nije lako.