| |||||
Dada Jovanovic
Podsticanje fundamentalizma
Bosna: Novo igraliste za militantne islamiste?
S A R A J E V O, Bosna i Hercegovina, 17. januar - U farmerkama,
toplom sivom kaputu, modernim okruglim naocarima i uvek prisutnim
mobilnim telefonom, Faruk Visca pozdravlja posetioce bosanske
prestonice uz topli osmeh i rukovanje.
Osim ako nisu zene. Zenski posetioci moraju da prodju bez rukovanja.
Kao "muslimanski brat", Visca, star 22 godine, odbija da se rukuje sa
zenama. On je sledbenik Hasana al Bane, koji je osnovao radikalno
Muslimansko bratstvo u Egiptu 1928. godine. Smatra se da je to
najstarija fundamentalisticka muslimanska grupa u arapskom svetu.
Nekada deo komunisticke Jugoslavije, Bosna i Hercegovina je imala malo
kontakata i simpatije za pan-islamizam. Ali u etnickom ratu 1992-1995.
na stotine Muslimana iz citavog arapskog sveta je pomagalo svojim
slovenskim kolegama muslimanima da se bore protiv bosanskih Srba i
Hrvata.
Sest godina nakon bosanskog konflikta mnogi strani borci - ili
mudzahedini, kako oni sebe nazivaju - nastanili su se u ovoj
istocnoevropskoj zemlji, a bosanske vlasti upozoravaju da je
militantni islam u porastu u ovoj zemlji u kojoj preovladjuju
muslimani.
U oktobru je bosanska policija uhapsila petoricu Alziraca i jednog
naturalizovanog bosanskog drzavljanina alzirskog ili jemenskog porekla
pod sumnjom da imaju veze sa al Kaeda mrezom Osama bin Ladena.
Bosanski sud je danas naredio oslobadjanje sestorice ljudi koje je
lokalna policija uhapsila delujuci na osnovu obavestenja SAD, nakon
sto su americka i britanska ambasada u Sarajevu bile zatvorene pet
dana sredinomoktobra.
Do njihovog oslobadjanja je doslo usred lokalnih izvestaja da ce ovi
ljudi biti prebaceni u pritvor americke vlade, a zatim u americki
zatvorski objekat u Gvantanamo zalivu na Kubi. Prema lokalnom zakonu
ovi ljudi se nisu mogli drzati duze od tri meseca, sto je period koji
bi se zavrsio u petak. Ali poslednjih nedelja su bosanski mediji
spekulisali da SAD nije ponudila cvrste dokaze da optuzi ove ljude, a
grupe za zastitu ljudskih prava traze njihovo oslobadjanje.
Lepljenje postera dovelo do hapsenja
Visca je zabrinut zbog racije na tvrdolinijske muslimane u Bosni nakon
napada 11. septembra. Nakon pocetka americke vojne kampanje u
Avganistanu, Visca i njegovi prijatelji istomisljenici su poceli da
lepe postere po celom Sarajevu.
"Milioni mrtvih i ranjenih, milioni udovica i sirocica, na stotine
gradova i sela unisteno", kaze jedan poster.
Oni veceg tipa navode regione u kojima Visca i njegovi prijatelji
smatraju da su muslimani zrtve: "Avganistan, Palestina, Irak, Cecenija,
Kasmir, Bosna?"
I konacno, kljucno pitanje: "Da li muslimanski zivoti zasluzuju minut
cutnje? Trebalo bi da budu vekovi".
On je zbog tih postera bio uhapsen i drzan u pritvoru 24 sata. Lokalne
vlasti u Sarajevu su zatvorile bankovni racun udruzenja koje je on
zvanicno registrovao pod imenom "Islamska Bosna."
Pravi musliman
Sin inzenjera, Visca potice iz tipicne porodice srednjeg sloja.
Njegova majka ima visokoskolsko obrazovanje, a njegova mladja sestra
voli da nosi mini suknje i da ide na rok koncerte. Oni misle da je
Viscino ponasanje neobicno.
Njegovo islamsko obrazovanje potice od njegovog dede, koji je ziveo u
Nemackoj i voleo da cita dela Alije Izetbegovica, starog
bosansko-muslimanskog politicara koji je bio prvi predsednik nezavisne
Bosne.
Visca je prigrlio interes njegovog dede za islam, ali je otisao jos
dalje. Pravi musliman, on se moli pet puta dnevno. On takodje sledi
ucenje osnivaca Muslimanskog bratstva, al Bane, koji je jos poznat po
tome da je inspirisao mnoge Talibane i vojnike al Kaede u Avganistanu.
Visca kaze da ga porazava indiferentnost nekih njegovih kolega
muslimana prema islamu. On kaze da su se lokalni muslimani hrabro
borili protiv Srba i Hrvata tokom rata, ali je zabrinut jer oni
takodje vole da "piju, pevaju i zvizde za zenama u Sarajevu".
On smatra da bosanski muslimani koji su otisli u Avganistan da se bore
zajedno sa Talibanima spasavaju cast islama. "Njima nije potrebna
flasa sljivovice da idu da se hrabro bore". On kaze da mu je drago sto
njihove zene, koje su ostale, postuju islamska pravila i pokrivaju
svoje glave maramama ili velovima.
Svrgnuti avganistanski tvrdolinijski Talibani osvojili su njegove
simpatije. "Sve sto su oni zeleli je dokaz protiv [Osama] bin Ladena,
ali Amerikanci im nikad nisu nista dali", kaze on.
Ali njemu se ne dopadaju bin Ladenove metode. "Zasto bombardovati
americke ambasade?" pita on, misleci na bombardovanje americkih
ambasada u Keniji i Tanzaniji 1998. godine kad je bilo poginulih. SAD
okrivljuju bin Ladena za ove napade.
Sve veci uticaj Saudijske Arabije
Kao i bin Laden, Visca ne voli vladu Saudijske Arabije zbog njenih
bliskih veza sa SAD. On narocito ne voli saudijskog prestolonaslednika
Abdulaha. "On je sluga Amerike koji misli da je faraon", ruga se Visca.
Saudijska Arabija je platila izgradnju ogromne nove dzamije u Sarajevu,
izgradjene od betona i mermera, koja je predmet mnogo kontroverzi u
ovoj bosanskoj prestonici..
Dzamija Kralj Fahd Ibn Adelaziz, za koju se procenjuje da je kostala
10 miliona USD da se izgradi, dobila je ime po saudijskom kralju.
Otvorio ju je u septembru 2000. saudijski princ i moze da primi oko
5.000 vernika.
Dok neki Bosanci gledaju na tu dzamiju kao simbol sve veceg uticaja
Saudijske Arabije i javno govore da je taj novac mogao da se upotrebi
za razvojne projekte, mnogi bosanski muslimani idu da se mole u
dzamiji i koriste usluge pridruzenog susednog kulturnog centra i
sirotista.
Ali uprkos njegovom stavu prema saudijskoj kraljevskoj porodici, Visca
pozdravlja puno svojih prijatelja u dzamiji.
Raj i pakao
Zamenik bosanskog ministra spoljnih poslova Ivica Misic je zabrinut
zbog uticaja te dzamije. On kaze da je antisemitizam goropadan na Web
sajtu islamskog centra i da siromasne lokalne zene placaju da nose
burke, ogrtace do zemlje koji su obavezni za zene u Avganistanu.
Veruje se da lokalne vlasti posmatraju posetioce dzamije od napada 11.
septembra. Informacije se onda navodno prosledjuju medjunarodnim
agencijama, ukljucujuci tu i CIA.
Nakon 11. septembra, bosanske vlasti su pregledale dokumentaciju o
svim strancima koji su dobili bosansko drzavljanstvo nakon rata.
"Oduzeli smo bosansko drzavljanstvo od 94 njih, ali samo njih 17 je
locirano. Svi drugi su imali lazne adrese", kaze Misic.
Bosanske vlasti znaju da bi njihova zemlja mogla postati magnet za
muslimanske ekstremiste. Ali je bosanski ministar unutrasnjih poslova
Muhamed Besic odlucan da spreci da se to desi. "Oni misle da je Bosna
za njih raj, ali ja im kazem da ce biti pakao".
|
|||||
|