| |||||
09.02.2002.
Isabel Vincent
Milosevic i `pljacka stoleca` od 14 milijardi funti
U onome sto neki pozdravljaju kao "sudjenje stoleca", bivsi
jugoslovenski lider Slobodan Milosevic ide pred tribunal u
Hagu u utorak optuzen za genocid i ratne zlocine.
Ali u Jugoslaviji vlasti su zauzete prikupljanjem dokaza za
drugi navodni zlocin. Oni to nazivaju "pljacka stoleca" -
sistematsko pranje procenjenih 14 milijardi funti od strane g.
Milosevica i njegovog bliskog kruga tokom 13 godina na vlasti.
Jugoslovenske vlasti smatraju da su ova nezakonita sredstva
pomogla da se finansiraju paravojne snage koje su odgovorne za
neke od najgorih dela etnickog ciscenja u ratovima koji su
doveli do raspada bivse Jugoslavije.
Oni kazu da je ostatak ukradenog novca otisao na bogacenje g.
Milosevica i njegovih prijatelja, koji su navodno sakrili
svoje bogatstvo na racunima u bankama u Svajcarskoj i Kipru, i kompanijama
koje osnivaju sirom sveta.
"Milosevic je organizovao ovo barokno stanje", rekao je Aleksander
Radovic, direktor srpske Uprave javnih prihoda, koja, u sprezi
sa Ministarstvom finansija i Narodnom bankom Jugoslavije,
predsedava istrazi o navodnom privrednom kriminalu tokom
Miloseviceve ere.
"Mi zelimo da im sudimo, i zelimo da svi odu u zatvor".
Jedan od prvih tajkuna Miloseviceve ere koji ce se suociti sa
krivicnom istragom je Bogoljub Karic, 48-godisnji Srbin koji
se uzdigao nepoznanice na svom rodnom Kosovu, gde je bio mali
biznsmen i kafanski muzicar, i postao jedan od najbogatijih
ljudi u Jugoslaviji.
Na pocetku g. Miloseviceve vladavine, g. Karic je platio da se prevedu i objave dva toma memoara Mire Markovic, zene g. Milosevica. G. Karic je takodje pozajmljivao gdji Markovic svoj privatni avion.
Za njega jos kazu da je platio renoviranje beogradskog
apartmana Miloseviceve cerke Marije, dok je njihov sin, koji
je mrzeo skolu, dobio diplomu privatnog univerziteta g. Karica
u Beogradu.
G. Karic je takodje bio i ministar u kabinetu g. Milosevica
tokom 78-dnevne NATO kampanje bombardovanja Jugoslavije 1999.
godine.
Srpske poreske vlasti smatraju da g. Karic jos uvek radi kao
porodicni bankar Milosevica i kontrolise bogatstvo koje je
procenjeno na oko 2,8 milijardi funti.
Sredinom 1990-ih, g. Karic je kupio nekretnine i osnovao
kompanije u Londonu i Irskoj.
On je vodio svoje posede u Britaniji iz kancelarije u ulici
Conduit i inkorporiranih kompanija u Dablinu. On i njegova
porodica, od kojih neki zive u Britaniji, takodje su neuspesno
pokusali da dobiju irsko drzavljanstvo.
Prema jugoslovenskim istraziteljima, jedna od dablinskih
kompanija g. Karica, Daki International, navodno se koristila
kao kuca za pranje novca prebacivanog iz Jugoslavije preko
njegove sopstvene Astra banke.
Ovu banku je zatvorila jugoslovenska Narodna banka prosle
godine posto je g. Karic odbio da plati 21 milion funti poreza
propisanih kompanijama koje su profitirale od veza sa
Milosevicevim rezimom.
"Tokom godina na milione dolara je proslo kroz Astra banku u
Beogradu do bancinog inostranog ogranka na Kipru, a zatim u
njene inostrane kompanije na Kipru i u Irskoj", tvrdi Mladjan
Dinkic, guverner Narodne banke Jugoslavije. "Sigurno je samo
da se taj novac nikad nije vratio u Jugoslaviju".
G. Dinkic je pokazao debelu fasciklu dokumenata koje su
vladini istrazitelji prikupili o g. Karicu tokom proteklih
sedam meseci.
Kad je g. Karic pozvan da objasni navodno fiktivne kredite
koje je njegova banka izdavala da bi prebacila 35 miliona
funti u svoju irsku kompaniju, on je podneo dokumenta koja je
g. Dinkic nazvao "amaterskim falsifikatima".
G. Karic i sluzbenici Astra banke su odmah optuzeni za
falsifikovanje dokumenata.
"Takva je bila kultura potpunog imuniteta pod Milosevicem da ovi
ljudi nikad nisu ni pomislili da ce ih neko pozvati na
odgovornost ili proveravati njihovu dokumentaciju", kaze g.
Dinkic, tvrdeci da je g. Karic ponudio da plati mito da
zaustavi istragu poslovanja Astra banke.
Krajem prosle godine Narodna Banka je optuzila g. Karica za
privredni kriminal. G Dinkic se pojavio na televiziji da
optuzi g. Karica da koristi stednju svojih ulagaca da renovira
vile na Dedinju, najekskluzivnijem kraju Beograda, gde jos
uvek zivi porodica Milosevic.
G. Karic je zestoko porekao sve optuzbe protiv sebe. U
decembru se pojavio na televiziji da kaze da su te optuzbe deo
zavere njegovih politickih neprijatelja da podriju njegove
poslovne mogucnosti u Jugoslaviji.
Uz Astra banku g. Karic i njegova tri brata poseduju i
kompaniju mobilne telefonije Mobtel i televizijsku stanicu (BK
Televizija). Takodje imaju kompanije i u Rusiji.
Prema poverljivoj krivicnoj istrazi koju vrsi Ministarstvo
unutrasnjih poslova neki clanovi Milosevicevog rezima su
profitirali od medjunarodnih sankcija nametnutih Jugoslaviji
1992., orkestriranih slozenih piramidalnih shema i nezakonito
profitirali od hiperinflacije, koja je bila rezultat
nekontrolisanog stampanja novca pocetkom 1990-ih.
Neki prijatelji Miloseviceve ere su jos koristili i sheme
prekomernog fakturisanja i provizija da prikupe na milijarde
funti, koje su prokrijumcarili van zemlje u banke u
Svajcarskoj, Kipru, Lihtenstajnu i Libanu.
"Shema prekomernog fakturisanja, koja je imala za rezultat razlicit
privredni kriminal, nastala je iz potrebe da se kupe predmeti
neophodni za svakodnevni zivot ljudi u Jugoslaviji, kao sto su
lekovi, nafta, bolnicka oprema, benzin, hrana i odeca", pise u
poverljivom memorandumu iz kancelarije beogradskog javnog
tuzioca, upucenom vladi Svajcarske, kojim se trazi da se
blokiraju racuni u svajcarskim bankama koji pripadaju
clanovima najuzeg kruga g. Milosevica.
Ocekuje se da jugoslovenska istraga o privrednom kriminalu postane
vazna stavka u slucaju protiv g. Milosevica na medjunarodnom
sudu za ratne zlocine za bivsu Jugoslaviju u Hagu.
Ali nova generacija jugoslovenskih lidera, posvecena vladavini
zakona i demokratije, kaze da je ta istraga najvaznija za
ponovnu izgradnju poljuljane kredibilnosti Jugoslavije u svetu.
"Tajkuni koji su se obogatili na privilegijama tokom
Milosevicevog perioda sada pokusavaju da koriste svoj prljavi
novac da ustanove regularni biznis ovde", kaze g. Dinkic.
"Mislim da je jako vazno da se izbegne scenario koji je imala
vecina zemalja Istocne Evrope posle komunizma. Mi ovde ne zelimo
prljavi kapital jer sa prljavim kapitalom dolaze i prljavi
ljudi a oni stvaraju druge socijalne probleme. Mi ih ne zelimo".
Isabel Vincent je dopisnik lista National Post
|
|||||
|