| |||||
22.03.2002.
Lev Navrozov
Milosevic i opoziv predsednika Klintona
(II deo)
Donje je odlomak iz knjige Leva Navrozova koja tek treba da bude
objavljena "Iz Moskve u Njujork: Zivot na geostrateski
lobotomiranom Zapadu i doba terorizma i post-nuklearnog
superoruzja".
Zasto je predsedniku Klintonu bio potreban rat protiv
Jugoslavije? Ovde dolazimo do pravih uzroka ovog rata.
Njegov prvi pravi uzrok je bila bezbednost NATO vojske.
U 18. veku Kina je pocela da vlada Tibetom. 1911. Tibet je
postao nezavistan a i dan danas Kinezi cine samo oko 20%
stanovnistva Tibeta. Ipak je Mao osvojio ovu zemlju pocetkom
1950-ih i nemilosrdno srusio njenu pobunu 1959., dodajuci
tibetanske zrtve milionima neizbrojanih i neizbrojivih drugih
zrtvi.
Ali koji je NATO oficir ikad nagovestio od 1959. naovamo - cak i
na ijedan trenutak, pod uticajem dobrog jakog pica - da se
bombarduje Kina sve dok njene trupe ne napuste Tibet?
S druge strane, posto je bombardovanje Jugoslavije bilo bezbedno
1999., zasto ne povratiti uzbudjenje dobrih starih dana kad su,
na primer, 1900. kineski "Pravicni goloruki borci za harmoniju"
zamisljali da su neranjivi na metke i borili se golim rukama,
bez vatrenog oruzja, protiv vatrenog oruzja zapadnjaka, Japanaca
i Rusa.
Pucati u ove "Pravicne goloruke borce za harmoniju" bilo je isto
tako bezbedno i isto tako prijatno kao i pucati u divlje ptice
na nekom engleskom imanju. 1999. godine je sicusna, bespomocna
Jugoslavija igrala ulogu Kine iz 1900. godine.
Da je Rusija dostavila Jugoslaviji barem svoju zastarelu
protivavionsku tehnologiju iz 1980-ih godina, desetak NATO
bombardera bi bilo oboreno prve nedelje i NATO bi sledio sudbinu
SAD u Vijetnamskom ratu.
Medjutim, NATO je mogao da svede Jugoslaviju u prah i pepeo i
tako postigne briljantnu pobedu bez i jedne zrtve, te otuda puno
odobravanje ogromne vecine NATO zemalja.
Drugi pravi uzrok napada na Jugoslaviju bila je kobna potreba
predsednika Klintona da preusmeri glavne medije dalje od
njegovog opoziva zbog krivokletstva i obstrukcije pravde vezano
za njegovu pateticnu preljubu, i dalje od svih drugih kostura u
njegovom ormaru, kao sto su Pola Dzouns, njegova kineska veza i
smrt Vinsenta Fostera (kako je to opisao Kris Radi u `Cudna smrt
Vinsenta Fostera`).
Ovaj rat je obavio svoj posao za predsednika Klintona
velicanstveno. On je ispunio televizijske ekrane i prve stranice
novina toliko da je iskljucio sve drugo, jer komercijalni glavni
mediji mogu da posvete svoju paznju samo jednoj opsesiji
odjednom.
Nakon 78 dana bombardovanja Jugoslavije, opoziv i druge
opasnosti za predsednika Klintona su nestale, posto komercijalni
glavni mediji nemaju memoriju.
Sudska istraga predsednika SAD zamenjena je Jugoslavijom posle
grube fabrikacije "Racak masakra" od strane OVK i "sudjenja" "Hitleru
danasnjice", navodno odgovornom za taj "masakr", koji je
navodno imao nameru da masakrira sve Albance na Kosovu.
Istina, pre NATO napada bilo je "pregovora" sa Milosevicem, ali
je drzavni sekretar Medlin Olbrajt insistirala na pravu NATO
snaga da se slobodno krecu sirom cele Jugoslavije (prakticno
okupacija), pored nezavisnosti Kosova, srca srpske istorije.
Ovi "pregovori" su bili ultimatum Olbrajtove, za koji je ona
racunala da ce biti neprihvatljiv, tako obezbedjujuci za
predsednika Klintona rat, tako neophodan za njega da stopira
opoziv i vrati sve njegove kosture na sigurno u ormar.
Veliki aspekt raspada Jugoslavije 1990-ih bio je rat izmedju
muslimana i hriscana (Srba).OVK je bila angazovana u
prototipskom islamskom terorizmu i gerilskom ratu, ciji je cilj
bilo "oslobadjanje" Kosova.
1980-ih godina su albanski islamsko-revolucionarni militanti vec
zeleli "Veliku Albaniju", koja ce ukljucivati "zapadnu
Makedoniju, juznu Crnu Goru, deo juzne Srbije, Kosovo i samu
Albaniju". Ali 1990-ih to je sve bilo "pokret za nacionalno
oslobodjenje" za americki Stejt Department.
2001. god. americki Stejt Department je cak pominjao
sveprisutnog djavolskog bin Ladena i al-Kaedu u OVK. Ali pre
11.sept. 2001. fraza "islamski terorizam" bila je prakticno
nepoznata u SAD, a predsednik Klintonov Stejt Department je
gledao na Jugoslaviju kao na zastarelo kolonijalno carstvo, na
Srbe kao Evropljane, hriscane i stoga kolonijaliste, a na
muslimane kao ugnjetene zrtve kolonijalizma koje se bore za
svoje oslobodjenje - otuda Oslobodilacka vojska Kosova.
A sta je sa Milosevicem? 1996. njega su smatrali za benignog
sefa njegovog zastarelog carstva, koji predsedava njegovim
raspadom, dok su ga 1999. smatrali za Hitlera danasnjice, koji
je odlucan da unisti Albance na Kosovu da bi sprecio njegovu
nezavisnost.
Londonski list Sunday Times je objavio tvrdnju da je Vilijam
Voker, americki diplomata i sef Kosovske verifikacione misije -
koji je "otkrio" "Racak masakr" kojeg je isfabrikovala OVK, i
nazvao ga "neizrecivim zlocinom" - radio sa CIA, koja je navodno
pomagala OVK.
Zasto ne? Sigurno se kolonizovanim narodima mora pomagati u
njihovoj borbi za nezavisnost od evropskih kolonijalista. Pre
11. sept. 2001, americki Stejt Department je smatrao islamski
terorizam na Kosovu za pokret za nacionalno oslobodjenje, a
islamske teroriste za borce za slobodu.
OVK je ubijala ne samo Srbe vec i "albanske kolaborante",
ukljucujuci tu i zene i decu. Pa, sigurno da su oni Albanci koji
su saradjivali sa Hitlerom danasnjice zasluzili da budu ubijeni,
dok bi se adolescent kolaborator tesko mogao smatrati za nevino
dete bez ikakve odgovornosti.
U avgustu 1995. je Klintonova administracija podrzala izgon oko
pola miliona Srba iz Krajine od strane hrvatske vojske. Etnicko
ciscenje? Zlocin protiv covecnosti?
O, ne! Sasvim suprotno! To je bila herojska borba zrtava
kolonijalizma za oslobodjenje od kolonijalista. Americka firma
`Military Professional Resources Inc`. je obucavala hrvatske
katolike i bosanske muslimane.
Javnost je smatrala u SAD da je Krajina rodna ili prvobitna
zemlja Hrvata, koju su prigrabili srpski kolonijalisti. U stvari,
bas kao sto su Srbi ziveli na Kosovu pre Albanaca, Srbi su
ziveli i u Krajini jos od 15. veka, i ako je njih trebalo
prognati, onda se mora prognati citavo stanovnistvo SAD osim "Indijanaca".
Bas kao i 'Kosovo', rec 'Krajina' je slovenska. To znaci "ivica",
kao i koren 'krajina' u reci 'Ukraijna'. Treba napomenuti vezano
za ovo sledeci paragraf iz izvestaja `Accuracy in Media` od 4.
maja 1999:
Zajedno sa senatorom Dzozefom Libermanom, koji sada podrzava
naoruzavanje OVK, Dol (tada lider vecine u Senatu koji je postao
kandidat Republikanaca za predsednika godinu dana kasnije) veoma
je podrzavao krsenje UN embarga na oruzje za bivsu Jugoslaviju
naoruzavanjem bosanskih muslimana protiv Srba. Iakoje Klintonova
administracija tvrdila da se protivi ovom planu, kasnije se
pokazalo i priznalo da je Klintonova administracja odobrila
isporuke iranskog oruzja preko Hrvatske za bosanske muslimane.
Hrvatska je uzela nesto ovog oruzja za sebe. Sam Galbrajt je
rekao za jedne hrvatske novine: "Jasno je da je Kongres znao, i
javnost i Evropljani su znali, da americka vlada nije
prigovorala, niti je ijedna druga vlada, zbog oruzja koje je
dolazilo izmedju ostalog i iz Irana,.
S obzirom na ovo jasno je da je ono sto se dogodilo u Racku 15.
jan. 1999., bilo opazenou Jugoslaviji i u SAD. Predsednik
Klinton je lazno izjavio za list New York Times od 23. maja
1999. da je Milosevic prekrsio (oh, taj Hitler danasnjice!) mir
izmedju teroristicke OVK i jugoslovenske vlade.
Predsednik Milosevic je video da OVK nikad nije odustala od svog
terorizma pod pretpostavkom da je cesto nemoguce dokazati van
svake sumnje da su odredjeni anonimni teroristicki napadi
pocinjeni od strane odredjene teroristicke grupe. Dok su se OVK
teroristicki napadi nastavljali, jugoslovenske snage su krenule
na OVK u Racku.
OVK je zauzela pozicije na terenu van sela i izgubila preko 40
svojih ljudi, zahvaljujuci ogromnoj superiornosti jugoslovenskih
snaga koje su imale minobacace, tenkove i oklopna vozila.
Onda je OVK pokupila svoje pale drugove, obukla leseve u civilnu
odecu, pucala u njih iz velike blizine i zalila se Vilijamu
Vokeru, sefu posmatracke misije na Kosovu, da su to civili koje
su Srbi ubili zato sto su Albanci. Voker je procenio ono sto mu
je OVK rekla kao genocid, kojeg sprovodi Hitler danasnjice.
Kao sto se moglo i predvideti, finski, jugoslovenski, beloruski
i poljski timovi forenzicara patologa nasli su da prvo: civilna
odeca u kojoj su bili lesevi nema rupe od metaka na
odgovarajucim mestima, i drugo, da su smrtonosni meci ispaljeni
izdaleka, dok su meci ispaljeni izbliza ispaljeni u leseve.
Konacno, lesevi su bili pozitivni na parafinskim testovima, sto
ukazuje na to da su ti ljudi pucali iz vatrenog oruzja, to jest,
nisu bili nenaoruzani civili.
U skladu sa izvestajima forenzicara su bili i mnogi izvestaji
evropskih listova sa Kosova, kao oni Kristofa Satelota u listu
Le Monde od 21.01.1999., i Renoa Zirarda iz Racka u listu Le
Figaro od 20.januara.
Sustinski identican prikaz je nezavisno od toga objavljen u
listu Die Welt (22.jan.) i emitovan na BBC World Service i Radio
France International. Ali koliko Amerikcanaca cita Le Monde, Le
Figaro ili Die Welt ili slusa francuski radio ili BBC?
Prema listu New York Times od 18.04.1999. gen. Vesli Klark, NATO
komandant, bio je tako ljut zbog "Racak masakra" da se sastao sa
Milosevicem i pokazao mu fotografije navodnih zrtvi. Predsednik
Jugoslavije je ponovio nalaze cetiri tima forenzickih patologa.
Tada je trebalo da gen.Vesli, predsednik Klinton i svako drugi
ko tvrdi da veruje da OVK fabrikacija nije bila fabrikacija vec
stvarni masakr 44 ili 45 albanskih civila, kazu da Milosevic
laze.
Trebalo je da kazu da su cetiri tima patologa iz cetiri zemlje
skovali zaveru da lazu takodje, da je to bila zavera da se naudi
predsedniku Klintonu, NATO-u i svim postenim ljudima i opravda
Hitler danasnjice.
Oni koji su iskeno verovali u "Racak masakr" trebalo je da kazu
da je visoki forenzicarski tim iz NATO zemalja takodje uradio
autopsije 45 leseva i dokazao da cetiri forenzicka tima iz
cetiri zemljekoje nisu clanice NATO-a lazu u konspirativnom
jednoglasju, zajedno sa svim onim evropskim dopisnicima sa
Kosova.
Ni sam New York Times, niti gen. Klark u listu New York Times,
niti ijedan drugi izvor nisu rekli ni rec u odgovor na
Miloseviceva objasnjenja i nalaze cetiri forenzicka tima.
Nijedan forenzicki tim ni iz jedne NATO zemlje nije uradio
nezavisne autopsije da opovrgne nalaze cetiri forenzicka tima i
izvestaje evropskih dopisnika sa Kosova.
Predvodjeni predsednikom Klintonom, zagovornici "Racak masakra"
su prosto ignorisali preko tri godine nalaze forenzickih timova
i izvestaje evropskih dopisnika sa Kosova.
Kriminalna zavera se moze osporiti ne forenzickim timovima i
dopisnicima, vec pre predsedniku Klintonu, gen. Klarku, Karli
del Ponte i svim drugima koji su rasirili namernu laz, koja je
dovela do NATO napada na Jugoslaviju i namerno ignorisala sve
podatke koji su pokazivali da je "Racak masakr" bio fabrikacija
OVK, koja se s pravom moze uporediti sa Hitlerovom fabrikacijom
poljskog masakra Nemaca u Poljskoj.
Kad su se borile protiv OVK u Racku, jugoslovenske snage su
pozvale specijalno Associated Press TV da snimi na video traku
tu operaciju. Pre svega, zasto bi zaboga, jugoslovenske snage
pozivale americku televizijsku ekipu da napravi video snimak
masakr civila (sto je cak i sam Hitler sakrivao) ako ne da ta
operacija pokaze koliko je OVK opasna i kako se jugoslovenske
snage bore s njom?
Nikad nisam video da je video snimak Associated Press TV
prikazan u SAD. Ali, ne verujuci sopstvenom iskustvu, obratio
sam se najboljem (po mom misljenju) autoritetu za glavne medije
u SAD - Accuracy in Media.
Ovo je njihov zakljucak iz aprila 2000. - to jest, vise od
godinu dana nakon napada na Jugoslaviju. Neki snimci Associated
Press TV su prikazani na televizijama u Evropi narednog jutra.
[Reno] Zirard [koji izvestava o Kosovu za Le Figaro] je rekao da
ga niko nije povezao sa masakrom jer se nisu videla nikakva tela.
Nesto od toga je upotrebljeno u PBS "Frontline", dokumentarcu o
Racku. Na zahtev AIM, Dzek Stouks iz centrale AP u Njujorku je
pregledao sve segmente snimka snimljenog 15. januara koji su
prikazivani na TV. On je rekao da nista od toga, kao ni deo
prikazan u emisiji "Frontline", nije prikazivalo nikakve seljane
niti tela.
Ipak, najbolji dokaz da "Racak masakr" nije nikad postojao osim
kao fabrikacija OVK nalazi se u Optuznicama koje sam citirao (vidi
Prvi deo). One potpuno jasno navode da 45 tela nisu tela seljana
Racka, vec potpunih stranaca. Cetrdeset troje njih su bili
muskarci, a od onih cija je "priblizna starost" naznacena, samo
tri muskarca nisu bila starosnog doba za redovnu regrutaciju.
Nijedna armija nije bez ijedne zene, a dve zene (kao bolnicarke,
na primer) naspram 40 muskaraca je verovatan srazmer. Onaj
mladic bi mogao biti ono sto je u mnogim neregularnim vojskama
poznato kao "sin nase cete", a dva starija coveka beskucni
usamljenici, koji su sluzili kao kuvari ili drugi clanovi koji
se ne bore a korisni su i za opstu zabavu.
U svom istorijskom intervjuu od 19. marta 1999. opisujuci, uoci
NATO-vog napada na Jugoslaviju, "Racak masakr" kao prvi i jedini
uzrok ovog napada, predsednik Klinton je rekao:
Treba da se setimo sta se desilo u selu Racak proslog januara: [cetrdeset
dva!] nevini muskarci, [dve!] zene i deca [jedan mladic od 13
godina] izvuceni su iz svojih domova [Optuznice kazu da su neki
seljani "pokusali da pobegnu" a 25 muskaraca "je pokusalo da se
sakrije u neku zgradu"] do jarka [Optuznice kazu da je 25
muskaraca "odvedeno do obliznjeg brda, gde su streljani i
ubijeni"], prisiljeni da klece u prasini i izresetani mecima [na
telima je nadjeno da je u njih pucano iz velike blizine jedan po
jedan pucanj a ne da su "izresetani mecima"], ne zbog necega sto
su uradili, vec zbog toga ko su bili.
Ono sto je tacno u ovoj potresnoj fantaziji je da kad su OVK
ljudi obukli tela svojih drugova u civilnu odecu, oni nisu mogli
da nameste leseve da stoje na nogama. Kad su im obukli civilne
jakne, oni su postavili leseve na kolena i podigli im torzoe, na
koje su navukli jakne i u koje su pucali iz velike blizine.
Prema Klintonovoj izjavi, ovaj "masakr" se dogodio na Kosovu
vise od dva meseca ranije - 15. januara - prvi i poslednji put.
Ali Klinton je verovao da ce se slican "masakr civila" dogoditi
opet i opet, sve dok svi Albanci na Kosovu ne budu na taj nacin
unisteni, kao sto su bili Jevreji u nacistickoj Nemackoj.
Sada se oko 40.000 srpskih trupa i policije okuplja na i oko
Kosova. Nasa cvrstina je jedina stvar koja stoji izmedju njih i
bezbrojnih drugih sela kao sto je Racak, punih ljudi bez zastite,
iako su oni (OVK) sada izabrali mir. Budite sigurni: Ako mi i
nasi saveznici nemamo volju da delujemo, bice jos masakra.
Klinton je pretpostavio da se "40.000 srpskih trupa i policije "okuplja
na i oko Kosova" ne da se bore protiv NATO-a i OVK, vec da
ubijaju albanske civile, jer su ubili 44 ili 45 njih (to jest,
jer je OVK lazirala njihovo ubistvo) dva meseca pre toga.
Ukratko, Milosevic je Hitler danasnjice, Jugoslavija je danasnja
nacisticka Nemacka, a Albanci, narocito OVK, koje je podrzavao
medjunarodni islamski terorizam, su Jevreji. Ali katastrofa,
kaze Klinton, je globalna i vekovan:
Ovo je konflikt koji nema prirodnih granica. On ugrozava nase
nacionalne interese. Ako se nastavi, gurnuce izbeglice preko
granica i uvuci se u susedne zemlje. To ce podriti kredibilnost
NATO-a, od cije stabilnosti u Evropi zavisi i nas sopstveni
kredibilitet.
To ce verovatno ponovno upaliti istorijske animozitete,
ukljucujuci i one koji bi mogli zahvatiti Albaniju, Makedoniju,
Grcku, cak i Tursku. A te podele jos uvek imaju potencijal da
ucine naredni vek istinski nasilnim za taj deo sveta koji
opkoracuje Evropu, Aziju i Bliski Istok.
S druge strane, "ako deluje sada", NATO bi ne samo spasio
Albance na Kosovu od unistenja u nacistickom stilu, vec bi doneo
korist celoj Evropi i otuda celom svetu "na duze vreme koje je
pred nama":
Ja iskreno verujem da ako delujemo sada mozemo pomoci da damo
nasoj deci i nasim unucima Evropu vise ujedinjenu,
demokratskiju, mirniju, prosperitetniju i boljeg partnera za SAD
za duze vreme koje je pred nama.
Kakve je to globalne i epohalne posledice Klinton mogao da
predvidi 9. marta 1999. iz grube prevare, koju je isfabrikovala
OVK 15. januara! I iz NATO-vog kasnijeg bombardovanja bespomocne
Jugoslavije pod izgovorom te prevare!
Zapravo, NATO/va agresija, koju je isprovocirala OVK, moze jos
dovesti do islamsko-fundamentalisticke Velike Albanije, koja bi
inkorporirala sve teritorije gde zive Albanci i gurnula
globalni islamski terorizam u srce Evrope.
Ima jos jedan i mozda jos vazniji geostrateski rezultat NATO-ve
agresije. U "Svet i Zapad" Arnold Tojnbi je molio Zapad da se
seti da je, uprkos njegovim osvajanjima cetiri veka, jos uvek
samo deo sveta, da je njegova vojna nadmoc samo "imovina koja se
trosi" i da bi trebalo da vodi racuna o tome sta ljudi u celom
svetu misle i osecaju.
Jos nije primeceno u SAD kakvog je efekta NATO-va velicanstvena
pobeda nad Jugoslavijom imala na tri i po milijarde ljudi u Kini,
Indiji, Rusiji i islamskom svetu. Efekat je bila duhovna
revolucija u njihovim glavama.
Pre nego sto je NATO, jedna vojna organizacija, napao suverenu
malu i bespomocnu zemlju, univerzalno se smatralo da je "demokratski
Zapad" miroljubiv ili cak i pomalo pacifista, dok su oni
agresivni ratovi Zapada iz kasnog 15. veka do pocetka 20. veka
samo istorija.
Napad na Jugoslaviju, koji je vec zaboravljen na Zapadu kao
sitna lokalna epizoda, negirao je tu mirnu/pacifisticku sliku
20.veka o "demokratskom Zapadu" kod onih koji nisu Zapad.
Tako su njegove "ogromne vecine" bile miroljubive/pacifisticke
kad su predvidjale ratne gubitke za sebe kao rezultat vojnih
mera.
Ali ako je napad na jednu suverenu zemlju - nasuprot svim
medjunarodnim zakonima i konvencijama i isprovociran jednom
prevarom - trebalo da bude samo parada zapadne vojne moci, sa
svim gubicima i problemima samo s jedne strane, onda "ogromne
vecine" "demokratskog Zapada" nisu bile nista vise protiv vojne
parade u Jugoslaviji nego sto je "ogromna vecina" Britanije bila
protiv Burskog rata pre sto godina.
Medjutim, indiferentnost Zapada prema tome kako ga vide ljudi
sirom sveta kombinovana je sa zeljom Zapada da umiri mocne
vladare.
Jedini jad Zapada u toj vojnoj paradi u Jugoslaviji 1999. bila
je slucajna pogibija tri kineska civila. To je bilo skoro isto
tako uznemirujuce kao i ubistvo greskom tri kraljevica tokom
lova na divlje ptice na nekom engleskom imanju. Predsednik
Klinton nije mogao da prestane da se izvinjava mocnicima u Kini,
kao bojazljivi cinovnik Cehovljevoj kratkoj prici naprasitom
generalu.
14. aprila 1999. u blizini Djakovice, na Kosovu, NATO-v avion je
ubio u jednom bacanju bombi 70 Albanaca (ne Srba!) i ranio cak
100 njih. Ali ovo nije bila nikakva vest za americke glavne
medije. To je bilo lov na divlje ptice.
Mozda ce mocnici u Kini moci da uniste Zapad sa superoruzjem
br.3, koje se sada razvija u Kini, bas kao sto je i NATO ubio
ona tri Kineza vatrenim oruzjem, oruzjem koje je bilo poznato u
Kini oko cetiri veka pre nego na Zapadu.
Oko 3.000 civila je poginulo u islamskom teroristickom napadu u
SAD 2001. godine. Ovo je manje od broja civila poginulih u
Jugoslaviji u 78-dnevnom NATO bombardovanju 1999. godine, na
bazi isfabrikovanog masakra.
Ali ako nema medjunarodnog zakona, ako je moc pravo, kao sto je
bilo za Britansko Carstvo pre jednog veka, i ako svako moze da
ubije nekoliko hiljada civila u stranoj zemlji iz bilo kog cilja
ili razloga, pravog ili proklamovanog. . ...
3. jula 2001. CNN je prikazao bivseg jugoslovenskog predsednika
Milosevicu optuzenog pred Medjunarodnim sudom za ratne zlocine u
Hagu zbog optuzbi za "zlocine protiv covecnosti". CNN bi mogao
da se seti u vezi s tim onoga sto su glavni mediji, ukljucujuci
tu i CNN, izgleda zaboravili.
Sve do svoje smrti 1980. godine, Hrvat po imenu Tito, kojeg je
na vlast doveo Staljin i koji je bio dovoljno nalik Staljinu da
prevari samog Staljina, drzao je na okupu, svojom
staljinistickom pesnicom, taj etnicki konglomerat koji se zvao
Jugoslavija ("Zemlja Juznih Slovena"), u kome su se hriscanske
nacije borile protiv islamskih osvajaca vise od pola milenijuma.
Nije taj Hrvat Tito bio blag ni prema Hrvatima; kad su oni
pokusali nezavisnost, on je spljeskao separatiste kao muve. Ali
Srbi su mu se cinili narocito opasnim jer su bili najveca nacija.
Dok je drzao sve nacije pod svojom staljinistickom pesnicom,
ohrabrivao je albansku policiju na Kosovu, na primer, da
bezobzirno postupa prema Srbima.
Sa pojavom visepartijskog sistema i drugih elemenata "zapadne
demokratije" u Jugoslaviji i u Sovjetskoj Rusiji pocetkom
1990-ih, obe ove zemlje su pocele da se etnicki dezintegrisu.
Hrvatska je postala nezavisna samo glasanjem. Predsednik
Milosevic je takodje pozeleo zbogom Sloveniji i Makedoniji, kao
sto je to morao i predsednik Jeljcin Belorusiji i Ukrajini.
Sa nezavisnoscu Bosne, medjutim, bilo je problema. U Bosni su
muslimani cinili 40% stanovnistva, a Srbi (pravoslavni hriscani)
30%. Muslimani su proglasili nezavisnu muslimansku drzavu sa
muslimanom na celu.
Posto je islamski fundamentalizam tada bila globalna snaga, koja
je u Bosni prizvala nekadasnju moc i slavu Otomanskog Carstva,
srpska manjina je mogla lako da bude unistena ili prognana, pa
je zapoceo nemilosrdni islamsko-pravoslavni gradjanski rat,
tokom kojeg su samo pravoslavni - ali ne i islamski - zlocini
privlacili paznju SAD, to jest pre 11. septembra 2001.
A sta je sa Milosevicem? Nakon Titovog albanskog progona Srba na
Kosovu, on im je pomogao da povrate bezbednost i samopostovanje.
Istovremeno, cak i u sicusnom tekstu o Jugoslaviji, moj
"Information Please Almanac 1996" je naveo da kad je njegov apel
bosanskim Sbima da prihvate plan da zaustave gradjanski rat i
kreiraju nezavisnu Bosnu odbijen, Milosevic "je onda uveo
embargo na svu robu osim medicinske i humanitarne robe Bosanskim
Srbima".
Embargo je upalio. Krajem 1995. predsednik Milosevic je dosao u
Dejton u Ohaju i ustanovljena je nezavisna Bosna, ciji je glavni
grad u rukama vlade kojom dominiraju muslimani.
Prema takvom prikupljanje-prasine-na-policana komadima
informacija u americkim glavnim medijima izmedju 1995. i 1998.,
cinilo se da je predsednik Milosevic ne samo predsednik isto
tako "demokratiski izabran" kao i Jeljcin ili Klinton, vec i
drzavnik koji je iznad nacionalnog egocentrizma i veliki
mirovnjak. Dejtonski sporazum je bio veliko postignuce koje bi
bilo nemoguce bez njega.
Kako je rasla pretnja od Klintonovog opoziva, heroj Dejtona,
veliki demokrata i mirovnjak, bio je pretvoren od strane
predsednika Klintona u Hitlera danasnjice, protiv koga treba da
se povede rat da bi se sprecio njegov genocid Albanaca na Kosovu
i izvan toga, opsta svetska katastrofa.
Ali zasto se glavni americki mediji nisu setili uloge Milosevica
1999. godine u Dejtonskom sporazumu? U svojoj knjizi iz 2000.
godine, pod nazivom "Virtuelni rat: Kosovo i van njega", "medjunarodno
priznati novinar i komentator" je pruzio najbolji odgovor u
jednoj kratkoj recenici: "Dejton je doneo mir u Bosnu ali je
ovekovecio [!] americku iluziju o Milosevicu".
Ono sto su glavni americki mediji, americka vlada i americki
Kongres mislili i rekli o Milosevicu izmedju 1995. i 1998. (kad
je pretnja od "opoziva Vilijama Dzefersona Klintona" pocela da
raste) bila je iluzija ili cak ovekovecenje iluzije.
S druge strane, knjiga od 215 stranica objavljena od "medjunarodno
priznatog novinara i komentatora" u 2000. godini sadrzala je 215
stranica modernih, lakomislenih i kontradiktornih lazi, koji su
predstavili Milosevica kao Hitlera danasnjice.
Ali 2000. ove lazi nisu smatrane lazima, cak ni iluzijama ili
prevarama, vec istinom, jer 2000. godine one su bile moderne
lazi. Nakon 11. septembra 2001. kad je Kosovo navedeno (od
strane americkog Stejt Departmenta) za operativnu oblast
djavolske bin Ladenove al-Kaede, takve misli ce se verovatno
smatrati za iluzije ili prevare ili lazi, i sakupljace prasinu
na policama biblioteka.
Prirodno, 3. jula 2001. CNN nije zeleo da prikaze svoje iluzije
od pre 1998. godine, vec je umesto toga zeleo da prikaze moderne
lazi - to jest "istine" - a od 3. jula 2001., moderna laz/istina
je bila da je Dejtonski heroj Hitler danasnjice, optuzen pred
Medjunarodnim tribunalom za ratne zlocine i u zatvoru (zajedno
sa onim bosanskim Srbima ciji je nemilosrdni gradjanski rat sa
bosanskim muslimanima on zaustavio).
Pa, sta su bili ti "zlocini protiv covecnosti" ovog Hitlera
danasnjice? Njega su poceli drugacije da nazivaju glavni
americki mediji 1999. godine kao "Beogradskog kasapina" (po
analogiji sa "kasapima Pekinga", koji su brzo postali dragi
prijatelji i strateski partneri predsednika Klintona).
Ipak CNN nije prikazao Milosevicevo kasapovanje u Beogradu,
posto tokom njegovog predsednikovanja ni dlaka nije falila sa
glave ijednog Albanca u Beogradu, koji nije bio nista gore mesto
u tom smislu nego Njujork ili Vasington.
Pre 1999., Milosevic je stalno biran iznova, jer je Jugoslavija
mnogo dugovala njegovom liderstvu (kao kod Dejtona) a opozicione
stranke nisu bile ujedinjene. Cim su one formirale koaliciju
2000. godine a on postao zrtveni jarac, kao sto je to slucaj sa
svakim sefom drzave nakon katastrofalnog rata, on je izgubio na
izborima.
U svetu je 1999. godine bio cuven video snimak CNN-a koji je
prikazivao navodnu deportaciju oko milion Albanaca sa Kosova, po
naredbi Hitlera danasnjice. U CNN programu od 3. jula 2001. o
njegovim "zlocinima protiv covecnosti" nije bilo nikakvog
nagovestaja o nekoj deportaciji.
1999. godine CNN je snimio logore begunaca od NATO napada (posto
niko nije znao koliko dugo ce trajati bombardovanje i naredni
moguci kopneni rat) i nazvao ih logorima deportovanih. Ali OVK
je kontrolisala vecinu planinskih, seoskih i sumskih staza. Kako
je mogao milion Albanaca biti deportovan prisilno bez ijednog
pokusaja od strane OVK da ih spase?
Zasto nije bilo nijedne jedine fotografije o navodnoj prisilnoj
deportaciji ili o pokusaju da se spase barem 2, 20 ili 200
deportovanih? Navodna prisilna deportacija iz 1999. godine je
nestala sa programa CNN-a u 2001. koji je navodno prikazivao "zlocine
protiv covecnosti" koje je pocinio Hitler danasnjice.
Cim je NATO okupirao Kosovo u leto 1999. Medjunarodni tribunal
za ratne zlocine i gomila zapadnih medija, sa CNN-om na vrhu
liste, poceli su svoje terenske istrage da nadju zlocine protiv
covecnosti i Milosevicevo saucesce u njima.
Anti-Milosevic koalicija u Jugoslaviji je takodje trazila
inkriminirajuce dokaze protiv Milosevica, bas kao sto Demokrate
i Republikanci u SAD traze takve dokaze jedni protiv drugih. Na
vlasti od jeseni 2000., koalicija je imala svu drzavnu
elektronsku, pisanu i stampanu dokumentaciju na svom
raspolaganju, kao i svedoke voljne da svedoce kao sto je to
vlada od njih ocekivala.
Koji su bili rezultati vise od pola godine ove vladine pretrage?
Od 31. jula 2001. ekshumiranoje na Kosovu "800 do 1000 tela",
kako je to javio New York Times u ogromnom izvestaju iz Beograda
tog dana. Dakle, 800 do 1000 tela nakon 78-dana NATO
bombardovanja i visegodisnjih borbi izmedju OVK, regularnih
drzavnih trupa, policije, paravojski, "razlicitih dobrovoljnih
jedinica i razlicitih lokalnih grupa" i prosto obicnih
kriminalnih bandi koje postaju aktivne tokom rata.
Tokom vise od pola godine jugoslovenska vlada nije objavila
nijedan zvanicni izvestaj iz Miloseviceve ere niti ijedan
pismeni iskaz koji ukazuje na njegovo saucesce u nekoj steti
nanetoj ijednom civilu.
Da bi se odbranili, bosanski Srbi kojima je sudio Tribunal za
ubijanje bosanskih muslimana mogli su svedociti da su delovali
po naredjenjima predsednika Milosevica. Ali nijedan od njih nije
to rekao, jer su naredjenja predsednika Milosevica bila
suprotna, da se zaustavi gradjanski rat - i on ga je konacno
zaustavio u Dejtonu.
Pa koje "zlocine protiv covecnosti" Hitlera danasnjice je CNN
prikazao 3. jula 2001., kad je Milosevic optuzen pred
Medjunarodnim tribunalom za ratne zlocine? Gde je bio njegov
genocid albanskog naroda, za koji je on zatvoru bez prava na
kauciju?
Pogodili ste: "Racak masakr". Nista drugo nije nasao CNN za vise
od dve godine.
Zamislite kakav je program CNN mogao napraviti da je "Racak
masakr" bio pravi dogadjaj, a ne fabrikacija OVK. Cetrdeset pet
seljana ubijeno. Njihove fotografije, njihove kuce, njihove
porodice koje se secaju svoje ubijene dece, supruga, roditelja,
brace i sestara ili prosto komsija. Intervjui, secanja,
svedocenja, konkretni detalji.
Umesto toga, "snimak", verovatno iz Racka, nije bio tako
detaljan, odredjen ili zivopisan kao Klintonov intervju od 19.
marta 1999. Sve sto je CNN pokazao za vise od dve godine kasnije
bile su neke neimenovane zene koje placu - verovatno iz Racka i
verovatno koje placu zbog "Racak masakra".
Problem za CNN je bio to sto su onih 42 ubijenih bili OVK
muskarci, dve zene (priblizna starost jedne je 30 godina), i
jedan momak od 13 godina, od kojih nijedan nije imao nikakve
veze sa Rackom, a otuda je jedino resenje bilo da se prikazu
neke neimenovane starice koje placu.
Hitler danasnjice je odveden iz Jugoslavije za Haski tribunal
suprotno odluci Jugoslovenskog Ustavnog suda, nakon sto
predsednik Kostunica nije uspeo da dobije odobrenje Saveznog
parlamenta, i bez informisanja ijednog njegovog advokata, a
kamoli njegove porodice ili nekog clana njegove stranke.
Prema izvestaju lista New York Times iz Beograda (29. jun 2001,
strana A10), jedan "profesor istorije", koji je bio protiv
Milosevica, je ipak rekao da "smo mi prodali naseg predsednika".
On je kupljen za 1 milijardu USD, sto je narocito bilo pozeljno,
jer steta od NATO bombardovanja daleko prevazilazi ovaj poklon.
Taj "profesor istorije" je dodao da je Milosevic "kriv", ali za
"rat", a ne za neke "ratne zlocine".
Taj "profesor istorije" je zaboravio da su u istoriji sefovi
drzava uvek bili krivljeni za neuspesan rat svoje zemlje. Tako,
talas revolucija se rasirio Evropom nakon prvog svetskog rata,
ukljucujuci tu i istocnu Evropu i Rusiju, a car Nikolaj II je
cak ubijen, mada kako se moglo njega okriviti za rat sa Nemackom?
Miloseviceve alternative su bile ili NATO napad ili NATO-va
prakticna okupacija cele Jugoslavije plus nezavisnost Kosova.
NATO okupaciju nije mogao da prihvati. Ali sta je sa
nezavisnoscu Kosova?
Zaista, zasto Milosevic nije prisilio kosovske Srbe da prihvate
nezavisno Kosovo kao sto je prisilio bosanske Srbe da prihvate
nezavisnu Bosnu?
Sa OVK, koju pomazu iz Albanije i koja se oslanja na globalnu
islamsku borbenost, i sa kosovskim Srbima koji su cinili manjinu
zastupljinu samo sa jednom desetinom, nezavisno Kosovo bi
sigurno unistilo ili prognalo tu sicusnu manjinu (zajedno sa
srpskom kulturom koja ide unazad do sestog veka) i postalo deo
globalne islamske borbenosti aktivne u Izraelu i u Ceceniji u
Rusiji, a koje 2001. pokazuje svoju ruku i u SAD.
Za predsednika Klintona bombardovanje Jugoslavije je bilo
bezbedno i pogodovalo je njegovom licnom cilju. S druge strane,
pre teroristickog napada na Ameriku 11. septembra 2001. americki
Stejt Department se cinilo da zaboravlja cinjenicu da na svetu
ima oko milijardu muslimana i da islamski terorizam moze da
unisti SAD i pre nego Kina, iako drugacije.
Rat za kojeg je beogradski "profesor istorije" optuzio
Milosevica dogodio se narocito zato sto je Milosevic osetio
opasnost od islamske borbenosti, dok to geostrateski lobotomiran
Zapad nije - sve do 11. septembra 2001.
Kupujuci Milosevica za milijardu USD 2001. godine, Zapad je
zadao mocan udarac predsedniku Kostunici i njegovoj anti-Milosevicevskoj
koaliciji: 2001. godine je prilican broj Srba koji su pre bili
za Kostunicu poceo da smatra Kostunicu politickim prevrtljivcem,
krsiocem zakona i izdajnikom.
Dok su pre jednog veka kolonijalni ratovi Zapada jos uvek
pomagali globalnu ekspanziju i moc Zapada, NATO-v napad na jednu
malu bespomocnu zemlju sa bombarderima bio je nistavna farsa,
koja je nanela ogromnu stratesku stetu Zapadu. Kupovina
Milosevica za milijardu USD, da bi mu se "sudilo" kao Hitleru
danasnjice, samo ce pogorsati tu stetu.
11. septembra 2001. Milosevic je bio u zatvoru bez mogucnosti
pustanja uz kauciju, kao Hitler danasnjice, kriv samo sto je
pokusao da iskoreni OVK kao deo globalnog islamskog terorizma. A
ovde su SAD napadnute od strane islamskog terorizma za borbu
protiv koje je Milosevic osudjen kao Hitler danasnjice, otet za
milijardu USD, i drzan u zatvoru bez mogucnosti pustanja uz
kauciju.
Ali dobre vesti? Predsednik Klinton se oslobodio opoziva a
kosturi su vraceni na sigurno u ormar, i cini se da se sve
desavalo pre jednog veka ili pre jednog milenijuma.
|
|||||
|