Od: lev.kreft@guest.arnes.si
Datum: 26 March 1999 8.03
Za: dragi.moj@Eunet.yu
Re: nezgodno


Dragi moj,

nezgodno je što ti se javljam ovim putem, preko novina, jer nisam siguran da ce ti se svidjati javna prepiska. Cini mi se da nisi u prilici da mi vratiš na isti nacin jer tvoje novine ne izlaze više otkada su Ameri spominjali bombardovanje u oktobru prošle godine, radio su ti oduzeli pretprošle noci, a od juce si ostao i bez stranih dopisnika. Plašim se da si sada ti u vecoj opasnosti od kosovskih Albanaca, jer tebe od Slobe više ne štiti niko, a ako te pogodi neki postmoderni metak to je za one na Zapadu samo porez koji placaš jer si u pogrešnom veku u pogrešnoj drzavi. Kao da to nisi znao i pre bombardovanja.

Odjednom smo postali neravnopravni i neuporedivi cak i da govorimo istim jezikom. Dok sam ja u stanju da se mislim šta cu i kako cu, ti si u ratnom stanju, i kao što si ranije bio lokalno prekobrojan sad si postao suvišan i globalno. Otkada se desio narod više nisi bio pravi Srbin, ali to se još nekako moglo iako su te toliko puta pogodili, ganjali i maltretirali. Otkada se desio NATO proglašen si nepravom metom, pa su ti unapred izjavili saucešce ako te kojim slucajem ni krivog ni duznog pogode. Pošto se radi o univerzalnim moralnim obavezama, ti si samo još jedan prihvatljivi gobalni moralni rizik iz kategorije slucajno zateknutih civila. Bio si opozicija u vlastitoj kuci, a sada u istoj vlastitoj kuci mozeš postati samo nes(p)retni slucajni prolaznik.

Nije zgodno što ti se javljam ovim putem. Ovi moji se najeze i naroguše vec kad naidju na pogrešan akcenat u svakodnevnoj slovenackoj ulicnoj konverzaciji izmedju Mekdonalda i Dajri Kvina, a kamoli da im se po novinama štampaju pisma nespretno srocena na srpskom jeziku. Sva sreca što si mi olakšao pristup jer si poslednjih deset godina insistirao da ti se svi tekstovi štampaju latinicom. Ali i to je nezgodno, jer shvativši da je to bio tvoj prkosni politicki stav mozda bi ja morao da insistiram da se ovo pojavi cirilickim pismom. To bi prave Slovence uzbudilo više od bombardovanja Beograda, veruj mi.

Mozeš da zamisliš da i ja ovih dana vrtim teve vesti na sve strane i jezike, drzim otvoren radio kod kuce i u kolima, i citam novine kojih se dokopam, kao što sam radio pre deset godina kada su se rušili zidovi i stvarale nove drzave. Covek uvek prvo misli na sebe, pa i pracenje ovoga rata vraca secanje na leto 1991 kada sam imao srecu. Tebi ce je trebati mnogo više nego nama, ali znajuci kako si izdrzao ove godine verujem u tebe. Samo da te ne pogode natovci, samo da te slobovci ne strpaju u staru ili neku novu Banjicu…Jer covek na drugom mestu uvek misli na drugoga. Ne znam zašto, ali kad pomislim kako ti je, pokušavajuci da progledam tvojim ocima, neprestano mi se javlja secanje na Dimitrija Tucovica. Ne, ne na onog koji je pisao o Srbima i Albancima cak i za vreme balkanskih ratova suprotstavljajuci se šovinizmu i porobljavanju, etnickom cišcenju i predrasudama. Ne više na onog koji je govorio: "Ako bi se Stara Srbija pridruzila Srbiji, onda bi na jednog slobodnog Srba dolazila po dva porobljena Arnautina, Turcina itd. Mi hocemo slobodu svog naroda ne uništavajuci slobodu drugih. Ovaj se cilj moze postici jedino stvaranjem na Balkanu jedne politicke celine u kojoj bi svi narodi bili potpuno ravnopravni bez obzira na to u kojoj je oblasti pre nekoliko vekova koji vladar vladao." Taj nas je Tucovic opominjao pre deset godina, ali kako da ga prizivamo sada kada njegovo "mi hocemo" oznacava socijaldemokrate, a evropska je vladajuca socijaldemokratija upravo zakljucila da treba Balkan do kraja pretvoriti u male nacionalne drzave, i krenula zajedno sa Amerima u rat za tu svoju ideju. Kakvu su snagu dali Miloševicu! Njihov je, naime, ratni cilj da nateraju Vozda da potpiše sporazum, pa je njihov rat posve ovisan od njegove licne volje. I ne samo to. Ako Sloba potpiše oni moraju otici na Kosovo i pretvoriti ga u svoj protektorat.

Zbog toga me sve to podseca na onog drugog Dimitrija Tucovica koji se odazvao na austrougarski ultimatum kao covek koji ustaje protiv imperijalizma velikih, i koji je posle toga mirno otišao u srpsku skupštinu i zajedno sa drugovima glasao protiv vojnih kredita prakticki jedini u Europi, iako je njegova zemlja bila napadnuta, jer je to smatrao svojom moralnom obavezom. Kada je obavio i jedno i drugo, obukao je uniformu i otišao na front kao srpski vojnik i oficir, i pao za otadzbinu. Ne podseca me tvoja situacija na njega zbog toga što bi ova Srbija sada podsecala na onu koja je izašla kao pobednica iz balkanskih ratova da bi stradala u prvom svetskom ratu, iako znamo oboje da ce se za koju godinu verovatno ustvrditi da je treci svetski rat zapoceo prekjuce. Podseca me na tebe zato što si svih ovih godina ostao protivnik memorandumskih strategija, ali i kriticar medjunarodnih trgovina sa balkanskim narodima. Šta sada kada si se našao izmedju Slobe i Bila (usput budi receno, imao sam prividjenje da slušam Klintona kako hoda Prištinom i kaze "Dok sam ja tu nitko nece da vas bije!")? Tvoje su mogucnosti skucene, i moglo bi da se desi da mozeš da biraš samo izmedju odbrane otadzbine i izbeglištva. Ako odluciš za ovo drugo, kod mene si uvek dobrodošao. Ne znam samo kako da te prebacimo ovamo, jer kao što Sloba nikoga ne pušta napolje tako ovde nikoga ne puštaju unutra. Posle svega što su ti radili ovih deset godina sigurno ti pripada politicki azil, samo što je kod nas doticni zakon tek u pripremi, pa ne bi mogli do azila doci ni naši prijatelji Rugova, Maljici i Azem, a kamoli ti.

Jesi li bio u kontaktu sa našima u Podgorici? Bio sam ubedjen da ce Klinton Crnogorce poštedeti, pa mi izgleda kao da je bombardovanjem dao zeleno svetlo za gradjanski rat protiv sadašnjih vlasti u Crnoj gori. Svi zapadnjaci koje slušam kazu da ce rat da završi onog trenutka kada Miloševic potpiše sporazum. Šta ti, medjutim, misliš da ce srpski narod da uradi Slobi ako sada, posle bombardovanja, kapitulira, i da li ce iko normalan (ostavi nas nenormalne po strani) moci da prihvati kao obavezu potpis dat pod otkocenim revolverom?

Inace, šta ima novo?

Tvoj Lev