Washington Post
Utorak, 18. maj 1999.
ANTHONY FAIOLA
BOMBARDOVANJE JUGOSLAVIJE RAZBUDILO ANTI-AMERICKE OSECAJE SIROM SVETA
BUENOS AIRES - Na hiljade milja od Beograda i niti jednog Srbina na vidiku. Ali Gonzalo Eceberi prolazi pored zida u jednoj prometnoj ulici na kome su sprejom ispisane reci: "Jenkiji, odlazite sa Balkana." On nije napisao tu parolu, ali se potpuno slaze s njom.
"Vase bombe u Jugoslaviji su od one strane Amerike koju ja ne podnosim," kaze Eceberi, 21-godisnji student medicine koji na sebi ima crnu majcu sa natpisom Pearl Jam. "Mrzim kada se SAD igra sudije i Boga."
Ovaj osecaj je uobicajen u Argentini - i mnogim drugim krajevima sveta koji su daleko od Kosova. Dok NATO vazdusna ofanziva protiv Jugoslavije koju kontrolisu Srbi ulazi u svoju osmu nedelju, a NATO greske, kao bombardovanje Kineske ambasade u Beogradu i vazdusni napadi na kosovske izbeglice, pune naslove sirom sveta, NATO ratni avioni zadaju kolateralnu stetu druge vrste - stetu svojoj medjunarodnoj reputaciji. A Ujka Sem, dominantna sila u NATO-u, trpi glavni udar javnog gneva.
Ovde u Argentini, jednom od najbliskijih saveznika Vasingtona u Latinskoj Americi, jedna proslonedeljna anketa je pokazala da je 64% stanovnistva protiv NATO vazdusne kampanje. Vise anketiranih je imalo negativno misljenje o NATO-u nego o jugoslovenskom predsedniku Slobodanu Milosevicu.
U Latinskoj Americi, Aziji, Africi, na Bliskom Istoku i u drugim regionima koji imaju malo direktnog interesa za ovaj konflikt, suprotstavljanje bombardovanju izbija na povrsinu u izjavama izabranih zvanicnika, u uvodnim clancima novina, anketama, javnim protestima, Internet salama i ulicnim grafitima. Sve je manje delikatnosti u udaranju po NATO-u. "NATO slepo bombarduje Jugoslaviju," rekao je indijski premijer Atal Bihari Vajpaji u vatrenom politickom govoru prosle nedelje. "Tamo se odigrava destruktivni ples. Na hiljade ljudi je ostalo bez svojih domova. A Ujedinjene Nacije su nemi svedok svega ovoga. Da li je NATO-v posao da spreci rat ili da ga podstakne?"
Po misljenju analiticara ovde i drugde, anti-NATO reakcija pokazuje da je Vasingtonov prikaz ovog sukoba kao humanitarne misije prigusen anti-zapadnim osecajima koji se zadrzavaju u zemljama sa losim memorijama o americkoj intervenciji i evropskom kolonijalizmu. Dok je nesreca kosovskih izbeglica izavzala siroko rasprostranjeno saosecanje, pa su mnoge zemlje ponudile finansijsku i logisticku pomoc za izbeglice, sve vise raste kriticizam van NATO zemalja da su saveznici isuvise brzo napustili diplomatiju u korist rata.
Pogresno bombardovanje civila i Kineske ambasade je pojacalo ova osecanja, kazu analiticari spoljne politike. "Milosevic moze da uspesno prizove mocnu poruku da brani svoju domovinu i da je on gubitnik suocen sa moci Jenkija," kaze Dzerold Post, direktor programa politicke psihologije na Univerzitetu Dzordz Vasington. "A to je stvar koja udara u zicu sirom sveta."
Cak i u nekim zemljama koje su ispoljile podrsku saveznicima izbijaju sumnje. U Japanu, na primer, bombardovanje Kineske ambasade - zajedno sa zivim televizijskim slikama razbacanih civilinih leseva nakon drugih NATO otkaza - cini se da je rashladio svaki entuzijazam za japansko ucesce u kosovskom konfliktu.
"Zasto bismo mi morali da se mesamo u ovu stvar? To se nas uopste ne tice," rekao je Taro Kono, clan parlamenta iz Liberalne demokratske stranke premijera Keizo Obucija. "Sjedinjene Drzave i NATO su unilateralno odlucili da su Srbi losi momci. Ja nisam siguran da je tako lako reci ko je u pravu a ko nije u pravu."
Izgleda da opozicija bombardovanju najvise raste u zemljama u razvoju. Od kraja hladnog rata mnoge zemlje u razvoju preko volje prihvataju Sjedinjene Drzave kao ekonomski model i lidera. Istovremeno, kazu mnogi analiticari, rat je tako graficki podvukao status SAD kao jedine supersile da je izazvao ozlojedjenost. Takva osecanja su pogorsana utiskom da SAD i NATO uveliko gnorisu Ujedinjene nacije i medjunarodno misljenje o lansiranju vazdusne kampanje.
"Ako je Latinska Amerika protiv rata u Jugoslaviji, da li to pogadja odluku Vasingtona da nastavi sa bombardovanjem? Ne," rekao je Rafael Fernandez de Kastro, gostujuci predavac na Brukings zavodu u Vasingtonu. "To moze da iskomplikuje odnose, ali sada to znaci veoma malo."
Ipak, skepticizam postaje sve rasprostranjeniji i raznolik. Na Bliskom Istoku, gde se Zapad nasiroko kritikuje zato sto nije priskocio u pomoc muslimanima tokom bosanskog rata nesto ranije u ovoj deceniji, malo arapskih glasova brani napore NATO da zastiti uglavnom muslimanske kosovske Albance. Izuzetak je jordanski kralj Abdulah, koji urgira na Sjedinjene drzave da se ne pokolebaju u bici sa Beogradom.
Za mnoge Arape, ipak, NATO bombardovanje je prizvalo uznemiravajuce paralele sa vazdusnom kampanjom protiv Iraka koja i dalje traje, pod vodjstvom Amerike, dok je iracko stanovnistvo pogodjeno sankcijama objekat siroko rasprostranjenog saosecanja u arapskom svetu. Kolumnista lista Jordan Times, Rami Khouri, napisao je prosle nedelje da su SAD i Britanija sada napravili "trajno bombardovanje slabe mete koja ne moze da se brani " necim rutinskim.
U Africi je "vecina obicnih ljudi isuvise zauzeta borbom za svakodnevni zivot" da bi se blize usredsredila na Kosovo, "a postoji i osecaj da je to stvar belih ljudi," kaze Babakar Tur, izdavac dnevnog lista Sud u Dakaru u Senegalu. Ali su medijski prikazi zalutalih bombi i mrtvih civila izazvali debate medju intelektualcima, rekao je on, naime na temu nacina na koji je NATO udaljio iz igre Ujedinjene nacije i njihovog africkog generalnog sekretara, Kofi Anana.
Ljudi "se pitaju sta je to sto pokrece NATO i sta ostatak sveta moze ocekivati od njega," rekao je Mahmud Mamdani, politikolog iz Ugande na Univerzitetu Kejp Taun. "Da li ce se on prosto ponasati na nacin koji tezi da ustanovi njegovu sopstvenu hegemoniju?"
Na Filipinima, jednom od najbliskijih saveznika Vasingtona u Aziji, demonstranti marsiraju svaki dan da pokazu suprotstavljanje planu za vojne vezbe sa SAD. Veliki anti-americki protesti koji osudjuju rat se takodje odrzavaju u Pakistanu i Indiji. Vijetnam je osudio NATO napade, pozivajuci na mirno resenje tog pitanja.
Uvodni clanak u cileanskom listu La Tercera de la Hora, glavnom dnevnom listu ovde, kaze za bombardovanje Kineske ambasade: "Ne samo da je ostavilo... [tri] mrtva i 25 ranjenih, vec je takodje jos vise oslabilo poziciju evropskih i americke sile u njihovim naporima da nastave ovu vojnu operaciju protiv vlade Slobodana Milosevica."
Rat je naisao na narocito gorku reakciju u Latinskoj Americi, gde je podrska Vasingtona represivnim vladama proteklih decenija ostavila u nasledje sumnju u njegove motive. Politicki opozicioni pokreti koriste rat u svoju korist, povezujuci "siledzijstvo Jenkija" na Balkanu sa trzisnim ekonomskim reformama koje Vasington favorizuje u zemljama Latinske Amerike. Na primer, u Bogoti, Kolumbiji, demonstranti su se nedavno okupili ispred drzavnog univerziteta da osude i NATO bombardovanje Jugoslavije i privatizaciju drzavnih kompanija.
"Ja ne mislim da je Milosevic svetac, ali SAD smatraju da su najbolje," rekao je Eceberi, student medicine iz Argentine.
Za sada, barem, se cini da se sve veca opozicija ratu ne pretvara u siroko rasprostranjeni bes prema svim americkim stvarima. U Argentini, na primer, nedavne ankete koje je uradila Gallup Argentina za novine La Nacion, pokazale su da dok je 64% Argentinaca protiv rata u Jugoslaviji, a 30% ima negativan stav prema NATO, 56% je reklo da jos uvek imaju "povoljan stav" prema Sjedinjenim Drzavama.
"Vecina Argentinaca zeli da zadrzi odlicne odnose sa Sjedinjenim Drzavama, prima americke investicije i konzumira njenu muziku i brzu hranu," rekao je Martin Granovski, glavni urednik levicarskog lista Pagina 12 iz Buenos Airesa. "Ali istovremeno, ovde ostaje Latinoamericka tradicija koja je kriticna prema SAD vojnim intervencijama bilo koje vrste."
Dopisnici Kevin Salivan iz Tokija, Pamela Konstabl iz Bombaja, Hauard Snajder iz Kaira, i istrazivac Robert Tomason iz Vasingtona dali su svoje doprinose ovom izvestaju.
|